Мајданпек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мајданпек

Панорама Мајданпека
Панорама Мајданпека

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Мајданпек
Становништво
Становништво (2011) 7699
Положај
Координате 44°25′17″N 21°56′05″E / 44.421333, 21.934833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 498 m
Мајданпек на мапи Србије
{{{alt}}}
Мајданпек
Мајданпек на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19250
Позивни број 030
Регистарска ознака BO


Координате: 44° 25′ 17" СГШ, 21° 56′ 05" ИГД

Мајданпек је градско насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Према попису из 2011. било је 7699 становника.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Мајданпек, горњи део града

Мајданпек се налази у долини реке Мали Пек, а окружују га планине, међу којима се истиче планина Старица.

Историја[уреди]

Мајданпек је типично рударски град; да није рудника, уска долина Малог Пека, неподесна за друге облике традиционалне привреде - била би пуста, као што је бивала увек пуста када је рудник на дуже време престајао са радом. Иако рударство у самоме месту траје, са краћим или дужим прекидима, око 7.000 година, данашње име града се први пут помиње 1560. године у једном турском документу, али у облику Медани Пек. Ово указује на то да је у предтурско време рудник био под српском влашћу, јер се у основи ојконима „Медани Пек“ налази реч мед - познати старосрпски назив за бакар! Под називом Medani Pieck насеље ће се појављивати на европским картама, и у другим западним изворима, све до прве половине 18. века. Тада почиње постепено да га потискује конкурентни турски облик са основом на арапској речи madän ("рудник, руда"), који је у Србији одомаћен у облику мајдан са истим значењем. Други део имена града јесте хидроним Пек, који потиче, према истраживањима Музеја у Мајданпеку, још из доримских времена. Име ове реке може се основано повезати са грчком речју pékos, која је некада означавала овчје руно.

Историјске су претпоставке да су Грци, још крајем II миленијума старе ере, експлоатисали златоносне реке данашње северне Србије, међу којима је, као најзлатоноснији, свакако био и Пек. А за само испирање злата Грци су користили овчје руно које су полагали у корито реке. Ова древна испирачка техника, коју су Грци, према Херодоту, преузели од Колхиђана, задржала се међу становницима долине Пека све до скорашњих времена. Данашње име Мајданпека је, дакле, по пореклу историјска мешавина старогрчких, старословенских и арапско-турских израза, чије је крајње значење: „рудник бакра на златоносној реци“ ...

Да је Мајданпек истовремено и древно рудиште, сведоче локалитети Рудна Глава и Праурија, које археометалурзи датују у време раног енеолита (V миленијум старе ере). Рудна Глава је непуна 24 km југоисточно од Мајданпека, а Праурија се налази у самоме кругу данашњег рудника.

Демографија[уреди]

У насељу Мајданпек живи 7804 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,5 код жена). У насељу има 3631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1919 [1]
1953. 2244
1961. 3746
1971. 8065
1981. 9489
1991. 11760 11726
2002. 10350 10071
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
8.631 85,70%
Власи
  
386 3,83%
Црногорци
  
139 1,38%
Хрвати
  
39 0,38%
Југословени
  
39 0,38%
Македонци
  
31 0,30%
Муслимани
  
19 0,18%
Румуни
  
17 0,16%
Бугари
  
12 0,11%
Горанци
  
11 0,10%
Бошњаци
  
5 0,04%
Словенци
  
4 0,03%
Руси
  
3 0,02%
Мађари
  
3 0,02%
Албанци
  
3 0,02%
Чеси
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
309 3,06%


Култура и образовање[уреди]

У Мајданпеку се сваке године, у организацији Центра за културу, одржавају међународне манифестације из области ликовних уметности: МајданАрт и Жене сликари.

Млади музичари из Мајданпека стичу своје прво музичко образовање у Музичкој школи „Ранко Кривић“.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]