Корисник:Uros2501/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Стокпорт Каунти ФК
Пуно имеФудбалски клуб Стокпорт Каунти
НадимакШеширџије
Основан1883; пре 139 година (као Хитон Норис Роверс)
СтадионЕдгелеј Парк
Капацитет10,852 седећих места
ВласникМарк Стот
ПредседникРоберт Елстон
МенаџерДејв Челинор
ЛигаНационална лига
Веб-сајтwww.stockportcounty.com?site%2Fdesktop

Стокпорт Каунти је професионални фудбалски клуб из Стокпорта у Енглеској, који се такмичи у Националној лиги која је петог ранга енглеског фудбала. Основан је 1883. године као Хитон Норис Роверси, преименован је у Стокпорт Каунти 1890. године по округу Стокпорту. Тим игра у плаво-белим дресовима од 1914. године, а њихове оригиналне боје су биле црвена и бела. Надимак тима су „Шеширџије" по некадашњој градској индустији шешира. Стокпорт игра на стадиону Едгелеј Парк од 1902. године.

Стокпорт се први пут придружио Фудбалској лиги 1900. године, али је морао да тражи да се поново прикључи 1904. године. Клуб није поновно изабран и провео је једну сезону ван такмичења, пре него што се вратио за сезону 1905/06. Каунти је након тога игра у Фудбалској лиги у континуитету 106 година, све до 2011. године, највише у нижим ранговима такмичења. Тим је освојио њихову прву лигашку титулу 1922. године, и то новонасталу Трећу дивизију Север. Две лигашке титуле су уследиле 1937. године (Трећа дивизија Север) и 1967. године (Четврта дивизија). Најуспешнији период тима је био 1990их година прошлог века, када се Стокпорт такмичио у Првој Дивизији пуних пет сезона и достигао полуфинале Лига Купа сезоне 1996/97. Каунти је такође забележио четири наступа на Вембли стадиону, за време овог периода, два у трофеју Фудбалске лиге и два у плеј-офу Фудбалске лиге, али је изгубио у свакој прилици.

Након финансијских тешкоћа у раним 2000тим годинама, клуб је континуално испадао све док није испао из Фудбалске лиге на крају сезоне 2010/11, које је пратило испадањем у шести ранг такмичења сезоне 2012/13. Стокпорт се стабилизовао како на терену, тако и ван њега у наредним сезонама и попео се у пети ранг такмичења.

Историја[уреди | уреди извор]

Стокпорт Каунти је основан 1883. године као Хитон Норис Роверс у МекЛаугхлину у Хитон Норису, од стране групе ученика из Стокпорт недељне школе.[1] Након што су неколико година играли домаће утакмице у различитим парковима у области Стокпорта неколико година , Роверси су се преселили на Грин Лејн 1889. Он је признато као њихов први званични терен. Клуб је променио име у Стокпорт Каунти 1890. године по округу Стокпорт. Тим је играо у Ланкаширској лиги и локалним куп такмичењима до 1900. године, када је добио пријем у Другу дивизију фудбалске лиге. Стокпорт је напустио Грин Лејн 1902. и преселио се у Едгелеј Парк, који је такође био дом клуба из рагби лиге Стокпорт РФК.[2] Каунти је у прве четири сезоне завршавао међу три последњепласирана места и није успео да се поново прикључи на крају сезоне 1903/04.[3] Након што је провео једну сезону у Ланкаширској комбинацији,[4] клуб је поново примљен у Фудбалску лигу.[5] Октобра 1908. потврђено је да ће Стокпорт Каунти постати "друштво са ограниченом одговорношћу".[6] Тим је остао у Другој Дивизији седам година до сезоне 1912/13, када су поново морали да траже поновно прикључење.[7][8] Стокпорт је добио 22 гласа и задржао статус Фудбалске лиге.

Дејвид Ешворт је постављен за првог менаџера тима 1914. године. По избијању Првог светског рата такмичарски фудбал је обустављен. Стокпорт је, међутим, завршио у Ланкаширској секцији Ратне фудбалске лиге, која се играла од 1915/16 до 1918/19. Ешворт је управљао Каунтијем током целог рата до краја 1919. године, када се придружио Ливерпулу. У сезони 1920/21. Стокпорт је завршио на дну Друге дивизије, међутим, уместо да се суоче са поновним избором, стављени су у нову Трећу дивизију Север. Тим је освојио своју прву титулу у Фудбалској лиги сезоне 1921/22, када је победио Дарлингтон пред 18.500 навијача у Едгелеј Парку. Менаџеру Алберту Вилијамсу је уручен трофеј седам дана касније, пре последње домаће утакмице против Линколн Ситија.Стокпорт је остао у Трећој дивизији Север током 1920их, са два узастопна друга места, али није успео да се унапреди.

Почетком 1930их, Стокпорт Каунти је играо у црно-белом домаћем дресу, и накратко је добио надимак 'Љиљани'. 23. јула 1935. изгорела је дрвена главна трибина Едгелеј Парка, што је изазвало штету на суседним кућама. Пожар је уништио и клупску евиденцију до 1935. године. Нова главна трибина је изграђена 1936. и званично је отворио Чарлс Сатклиф, тадашњи председник Фудбалске лиге. У сезони 1936/37, тим је освојио титулу у Трећој дивизији Север и промовисао се у Другу дивизију након последњег дана одлучивања о титули против Линколн Ситија којем је присуствовало више од 27.000 навијача. Следећу сезону су завршили на последњем месту и испали су назад у Трећу лигу Север, где су остали све док дивизије нису реорганизоване 1958. године. Током сезоне 1939/40, Стокпорт је одиграо само два меча пре почетка Другог светског рата, а Фудбалска лига је суспендована и настављена тек 1946. године. Организована су регионална лигашка такмичења, а ФА Куп је такође суспендован и замењен је ратним купом Фудбалске лиге.[9] У марту 1946. Стокпорт је угостио Донкастер Роверс у утакмици Треће лиге Северног купа која је трајала 203 минута и сматра се најдужом професионалном фудбалском утакмицом.[10][11]

Главна трибина, Чедли Енд

Регионалне Треће дивизије су комбиноване у националну Трећу и Четврту дивизију након сезоне 1957/58. Каунти је био оснивач нове Треће дивизије, али су испали након једне сезоне. Током сезоне 1964/65, председник Стокпорта Вик Бернард поново је увео краљевско плаву траку и ангажовао бившег голмана Манчестер ситија Берта Траутмана као генералног менаџера клуба да побољша клупски имиџ. Бернард и Траутман су одлучили да помере мечеве за петак увече у покушају да повећају приход. Траутман је дао оставку на своју функцију 1966. године.Каунти се вратио у Трећу дивизију победом у Четвртој дивизији сезоне 1966/67. Клуб је поново испао у Четврту дивизију на крају сезоне 1969/70, и остао је у четвртом рангу до 1991. године. Ерик Вебстер је управљао Стокпортом у пет различитих наврата, од којих су четири била као стални менаџер током 1980их, након што се први пут придружио клубу 1974. године као тренер младих. Након увођења аутоматске промоције и испадања између Фудбалске лиге и Фудбалске конференције на почетку сезоне 1986/87, Стокпорт се суочио са могућношћу играња ванлигашког фудбала, са само шест бодова из 13 утакмица. Међутим, Колин Марфи је доведен по други пут као менаџер, а Стокпорт је добио 45 поена из последње 31 утакмице да би остао у дивизији, иако је Марфи отишао убрзо после сезоне.

Дени Бергара је постављен за менаџера у марту 1989. године и аутоматски је напредовао у Трећу лигу 1990/91.[12] У финалу Купа придружених чланова 1992. године, Бергара је постао први човек из Јужне Америке који је предводио енглески тим на Вемблију. Стоук Сити је победио Каунти 1:0. Водио је Стокпорт на Вемблију у три наврата, још једном у финалу трофеја фудбалске лиге 1993. и два пута у плеј-офу, али је све изгубио. У марту 1995. године Бергара је отпуштен након свађе са тадашњим председником Бренданом Елвудом,[13][14] а наследио га је Дејв Џонс.[15] Исте године је отворена нова трибина Чедли Енд са свим местима за седење, чији је капацитет био нешто више од 5.000. Сезона 1996/97 се показала као најуспешнија у историји клуба. Стокпорт је завршио на другом месту у Другој дивизији и стигао до полуфинала Лига купа, у којем су елиминисали три тима из Премијер лиге пре него што су изгубили 2:1 од Мидлсброа у двомечу. Дејв Џонс је отишао у Саутемптон 1997. године, а Гери Мегсон је преузео место менаџера. Каунти је завршио на осмом месту у Првој дивизији у својој првој сезони, само два места испод плеј-офа што је уједно најбољи пласман клуба икада у лиги. Пошто је Стокпорт на крају Прве дивизије у октобру 2001. године, после пораза код куће против Милвола је отпуштен менаџер Енди Килнер. Бивши енглески репрезентативац Карлтон Палмер именован је на место тренера у новембру 2001, али није успео да спасе клуб од испадања у трећи ранг те сезоне. Палмер није успео да изгради тим способан да се следеће сезоне врати у Прву дивизију. У лето 2003. дошло је до промене власништва. Елвуд је продао клуб власнику Сејл Шаркса, Брајану Кенедију, у потезу којим би Сејл играо своје домаће утакмице на Едгелеј Парку. Основана је нова компанија, Чешир Спорт,[16] која је комбиновани власник над Стокпорт Каунтијем, Сејл Шарксом и Едгејл Парк стадионом.

Године 2005., након што је наводно изгубио 4 милиона фунти оперативних трошкова, Кенеди је предао власништво над клубом задрузи навијача Стокпорт Каунтија.[17] Бивши играч Каунтија Џим Ганон је постављен за менаџера, у почетку као привремени менаџер. Одвео је клуб на сигурно у сезони 2005/06 и изборио борбу за промоцију у Лигу 2, али је на крају пропустио плеј-оф Лиге 2 због гол разлике.[18] Тим је наставио са успехом током сезоне 2007/08 и стигао до плеј-офа у којем су се суочили са Рочдејлом у финалу на Вемблију. Стокпорт, иако је губио, победио је у утакмици и зарадио унапређење у Лигу 1. У априлу 2009. године,Стокпорт Каунти је стављен под управу због зајма повериоцу од око 300.000 фунти и пореског дуга од 250.000 фунти пореској служби Њеног Величанства. Два месеца касније, администратор Каунтија, Леонард Куртис, објавио је да су договорени услови за продају клуба са Мелроуз конзорцијумом, на челу са бившим играчем Манчестер ситија Џимом Мелроузом.[19] У јулу су администратори пристали на добровољни аранжман компаније са претходним акционарима и повериоцима. Међутим, у марту 2010. године фудбалска лига је одбила понуду Мелроуз конзорцијума.[20] Новом конзорцијуму, Групи 2015, дата је ексклузивност да ради на преузимању клуба.

Куповину Стокпорт Каунтија од стране Групе 2015 одобрила је Фудбалска лига у мају 2010. године, а преузимање је објављено у јуну.[21] Пре почетка сезоне 2010/11, нови власници су се обавезали да ће „обновити клуб од врха до дна“ и именовали Пола Симсона за менаџера. Отпуштен је након само шест месеци на челу, а Реј Матијас је доведен као привремени менаџер. Упркос побољшању резултата, Каунти је испао у Фудбалску Конференцију по први пут у својој историји.[22][23]

Нелигашка ера[уреди | уреди извор]

Након испадања, бизнисмен из Ливерпула је покушао и на крају није успео да купи клуб.[24] Дитмар Хаман, који није имао претходног менаџерског искуства, именован је за менаџера у јулу 2011. године.[25] Победио је само у три од деветнаест мечева пре него што је поднео оставку, након што је његов положај нарушио састанак навијача у новембру. Навијачи су тражили да Ганон поново буде именован за менаџера. Он је враћен на дужност, одвео Стокпорт из зоне испадања и завршио на 16. месту.[26]

Играчи Стокпорта 2012. године.

Клуб је поново преузео једини закуп свог стадиона Едгелеј Парка по први пут за девет година, 2012. године, након што се Сејл Шаркс преселио на нов терен Салфорд Сити Редса.[27]

Нил Јанг је именован за новог менаџера Стокпорта 2015. године, након што је имао претходних успеха у дивизији са Честером, али је отишао у јануару 2016. Каунти се поново окренуо Ганону, који се вратио по трећи пут. Стабилизовао је клуб на терену и завршио око плеј-офа у наредне две сезоне. 2017. године извршена је локална претрага како би се лоцирали потомци оснивача клуба.[28] У сезони 2018/19, Стокпорт је стигао до полуфинала ФА купа и освојио Северну конференцију, своју прву лигашку титулу за 52 године.

Џим Ганон подиже трофеј Северне националне лиге, априла 2019 локални бизнисмен Марк Стот купио је Каунти за необјављену накнаду у јануару 2020. године и измирио његове дугове. Стот је обећао да ће клуб вратити првокласном фудбалу, да стигне до Фудбалске лиге и да пронађе нови терен за тренинг.[29]

Боје, грбови и традиција[уреди | уреди извор]

Традиционалне боје дресова Стокпорт Каунтија су плава и бела, иако су током своје историје играли у другим бојама. Стокпортове оригиналне боје су вероватно биле црвена и бела, иако други извори сугеришу да су носили плаво и бело током својих раних година. Од средине 1930их до средине 1960их, Каунти је играо у белим дресовима и црним шортсевима.[30] Није утврђен образац за коришћење плаве и беле као главне боје тима. Играли су у различитим периодима у белом дресу са плавом траком и плавим шортсевима, и плавом дресу са белим пругама и белим шортсевима. Клуб је кратко експериментисао са дресом у аргентинском стилу, светлоплавим и белим пругама са црним шортсевима, после Светског првенства 1978. године. Ово је одбачено након избијања Фолкландског рата, и вратили су се на плаво-беле пругасте мајице са плавим шортсевима почетком 1980их. Стокпорт је обележио своју 125. годишњицу током 2008. увођењем трећег комплета дресова, златне боје са црним украсима.[31]

Бивши грб клуба, који се користио од 1991. до 2010. године када је клуб напустио администрацију, био је заснован на грбу Метрополитан Бороу оф Стокпорт. Измењен је 2006. да би више личио на градски грб, укључујући латински мото Анимо ет Фиде, што у слободном преводу значи „С храброшћу и вером“. Плави штит је преузет из грба породице Стокпорт, по којој је Стокпорт добио име. Дворац са две куле изнад штита је замак Стокпорт, који је стајао до 1775. године.[32]

Након преузимања клуба од стране Групе 2015 током 2010. године, усвојен је нови грб. И даље је био заснован на грбу Стокпорта, иако је латински мото уклоњен, заједно са зеленом мрљом на дну значке. Застава Чешира, са мачем и три снопа пшенице, заменила је златне пастиле и укрштенице у штиту. Медаље које су висиле са лавова (које су представљале Чешир и Ланкашир, захваљујући локацији Стокпорта уз реку Мерси која чини историјску границу између два округа) су уклоњене. На грбу се поново појавила лопта. Ова промена је делимично направљена зато што је од сезоне 2010/2011, Стокпорт Каунти био спонзорисан од стране Градског већа града. Грб је додатно измењен 2011. године како би поново укључио мото града. Нова верзија је додала две беле траке, једну на врху, са Анимо ет Фиде и једну на дну са именом клуба Стокпорт Каунти ФК. Задруга навијача Стокпорт Каунтија користила је плаву боју на белом крсту са значке из 1978. године, као главни идентификатор у логотипу своје компаније.

Клупски дрес је произвела локална компанија Умбро, која је испоручила сва три дреса за сезону 2013/14. Стокпорт је био Умброов водећи партнер за њихово поновно лансирање у Уједињеном Краљевству. Од почетка сезоне 2014/15, Стокпорт је поново променио произвођача опреме. Са компаније Умбро су прешли на шпанску компанију Јома.[33][34]

Произвођачи дресова и спонзори
Период Произвођач дресова Спонзор
1976–1978 Букта Ниједан
1978–1979 Адмирал
1979–1984 Адидас
1984–1985 Букта
1985–1986 Ленгдејл Сервиси
1986–1987 Умбро Ниједан
1987–1989 Ен-С Месенџер новине
1989–1991 Риберо Соверен Раба
1990–1991 Група Гордон Форд
1991–1993 Гола Кобра
1993–1995 Супер лига Робинсонс Бест Битер
1995–1996 Бива
1996–1999 Адидас
1999–2002 Патрик
2002–2007 ТФГ Спорт Скандиа[35]
2007–2009 Диадора[36][37] Џаст Срч
2009–2010 Макрон[38]
2010–2011 Најки Стокпорт Метрополитан Бороу Кансл
2011–2012 ГТ Ло
2012–2013 ГТ Ло (код куће и у гостима)

Лемик (трећа гарнитура)

2013–2014 Умбро Стокпорт Спортс Вилиџ (код куће)

Мечдеј Кардс (у гостима)

Лемик (трећа гарнитура)

2014–2015 Јома РЕСБ Лтд. (код куће)

Плејербутс (у гостима)

Робинзонс Дизи Блонд (трећа гарнитура)

2015–2016 Плејербутс (код куће)

ТЦМ Адвајзорс Лимитед (у гостима)

Робинзонс Дизи Блонд (трећа гарнитура)[39]

2016–2017 Еуро Спорт енд Евент Менаџмент (код куће)

ТЦМ Адвајзорс Лимитед (у гостима)

Робинзос Јуникорн (у гостима)

2017–2018 Еуро Спорт енд Евент Менаџмент (код куће)

Пионир Груп (у гостима)[40]

Робинзонс Бревери (у гостима)

2018–2019 Пионир Груп (код куће)

Проџект Солар (у гостима)

Робинзонс Бревери енд Хелп фор Хироус (у гостима)

2019–2020 Пионир Груп (код куће)[41]

Чешир Анилокс Технолоџи (у гостима)

Проџект Солар (у гостима)[42]

2020–2021 Пума[43] Пионир Груп (код куће)

ВИТА (у гостима / трећа гарнитура)

2021–2022 ВИТА (код куће / у гостима / трећа гарнитура)

Терени[уреди | уреди извор]

Грин лејн[уреди | уреди извор]

Хитон Норис Роверс је првобитно играо домаће утакмице на рекреационом терену Хитон Норис, затим на различитим локацијама у Стокпорту све док се нису настанили на терену Грин Лејна 1889. године. Дом фудбалера је био у близину Нурсери Ин паба, а играчи су користили шталу као свлачионице. Клуб је играо на Грин Лејну прве две сезоне у Фудбалској лиги.

Стадион је имао једну главну трибину која се протезала дужином терена и уздигнуто постоље иза једног од голова.[44]

Едгелеј Парк[уреди | уреди извор]

Стокпорт је 1902. године имао потребу за већим тереном, те су се преселили на Едгелеј Парк, тада дом рагби клуба Стокпорт РФК.[45] Грин Лејн је задржан за коришћење од стране разервног тима, мада је још једна сениорска утакмица одиграна на том терену 1903. године, када је Едгелеј Парк користио рагби клуб. Локација Грин Лејна је касније коришћена за становање.

Едгелеј Парк, 2011. година.

Године 1995. изграђена је нова трибина Чедли Енд са 5.000 седећих места која је заменила стару терасу.[46] Крајем 2000. година, председник Брендан Елвуд је размишљао о пресељењу Стокпорта у Мејн Роуд, дом ривала Манчестер Ситија. Потенцијални потез није био популаран међу присталицама, а протести су организовани након што је сугерисано да ће клуб променити име у Ман-Сток Каунти. Градско веће Манчестера је на крају донело одлуку да ће рагби клуб Сејл Шаркс бити бољи закупци. Мејн Роуд је 2004. године срушен како би се направио простор за стамбено насеље, а Едгелеј Парк је тада подељен са Сејлом чија је матична компанија, Чешир Спортс, била власник земљишта. Током 2001. године, Реилвеј Енд, преко пута Чедли Енда, био је последњи део Едгелеј парка на коме су постављена седишта, а укупан капацитет стадиона је порастао на 10.852.

Постојала је још једна гласина да ће Стокпорт напустити свој терен 2012. године. Ово је одбацио председник Питер Снејп,[47] пре него што је Сејл Шаркс потврдио да ће се преселити на нови стадион Салфорд Сити Редса. То је проузроковало да је Стокпорт Каунти једини тим који користи Едгелеј Парк. У мају 2012. године, клуб је преименовао главну трибину у част бившег тренера клуба Денија Бергаре.

Градско веће Стокпорта купило је стадион 2015. године, како би спречило његово рушење и преуређење. Након молбе навијача да сачувају терен, одржан је хитан састанак већа и стадион је купљен за 2 милиона фунти.[48] Тренутно је изнајмљен назад клубу. У фебруару 2022. године, клуб је договорио 250-годишњи закуп Едгелеј Парка од већа Стокпорта.

Навијачи и ривалства[уреди | уреди извор]

Са Манчестер Јунајтедом и Манчестер Ситијем, који се налазе на око 7 миља (11 километара) од Едгелеј Парка, Стокпорт Каунти се увек борио са клубовима највишег нивоа за локалну подршку. Средином 1960-их, Фудбалска лига је увела минималну цену улаза за све клубове у четири професионална нивоа, покушавајући да повећа приход за мање клубове. Имао је супротан ефекат на местима попут Стокпорта, где су многи лигашки клубови били у релативној близини. Као резултат тога, Каунти је померио све своје утакмице код куће на петак увече, што је изазвало веће гужве и додатни посао у околним пабовима и ресторанима.

Навијачи Стокпорта на њиховој главној трибини.

Године 2004. клуб је привукао више од 20.000 гледалаца на једној од својих турнеја у Кини.[49] Стокпорт је гледало 22.000 у Јингкоу против њихове тадашње сестринске екипе Стокпорт Тајгер Стар. Могуће је да је оволико присуство резултат повезивања округа са њиховим придруженим тимом, и промене имена Тајгер Старса да би се укључило 'Стокпорт' две године раније.

У сезони 2006/07, клуб је био четврти по просечној посећености у Другој лиги. Следеће сезоне дошло је до додатног повећања, јер је гостујућа подршка Стокпорта у неколико наврата била већа од домаћих навијача. Стокпорт Каунти је имао просечну посету у гостима од преко 900 навијача, највише у дивизији. Клуб је поставио рекорд Националне лиге Север када је 4.797 људи присуствовало утакмици код куће са ФК Јунајтедом из Манчестера у децембру 2015. године.[50] Рекорд ове посете је обаран три пута у наредне три сезоне.

Подршку навијача Каунтија често наводе менаџери и играчи, са утицајем навијача који се пореди са дванаестим играчем на терену. Између сезона 2006/07 и 2009/10, дрес са бројем 12 је додељен "Плаво-белој армији", с обзиром на то да су навијачи 12. човек тима. Међутим, за сезону 2010/11, број се вратио на једног од играча. Враћен је навијачима по повратку клуба у Националну лигу 2019. године.

Неки познати фанови Стокпорт Каунтија укључују пикадо играча Тонија О'Шија и кантаутора Даза Сампсона.

Групе Навијача[уреди | уреди извор]

"Помозимо Шеширџијама" је група волонтера који прикупљају новац за клуб и помажу у одржавању Едгелеј Парка. Они су такође организовали "Фонд за играче", који је исплаћивао плате младим играчима, и дао заједници навијача Стокпорт Каунтија удео у клубу.

Заједница навијача Стокпорт Каунтија је друга активна група навијача.[51] Она води шему појављивања у Стокпорт Каунтију, где сваки играч који је играо утакмицу првог тима добија признање уоквиреном потврдом и бројем који показује њихову позицију на листи играча који су дебитовали за клуб.[52]

Ривалства[уреди | уреди извор]

Како су два оближња клуба из Манчестера ретко била у истој дивизији са Стокпортом, историјски је било мало ривалства са било којим клубом све до 1990их, када се ривалство између Каунтија и Манчестер Ситија формирало између 1997. и 2002. године. Два клуба су учествовала три од пет сезона у истој дивизији и током сезоне 1998/99, Стокпорт је био дивизија изнад Ситија.[53] Ривалство је још сложеније због великог броја навијача Манчестер ситија који живе у Стокпорту.

Током својих дана у Фудбалској лиги, клуб је такође имао значајна локална ривалства са Олдхам Атлетиком, Рочдејлом, Беријем, Кру Александром и Маклсфилд Тауном. Према истраживању из 2003. године, навијачи Каунтија укључују удаљеније клубове Барнли и Стоук Сити међу своје главне ривале из више историјских разлога.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stockport County - Historical Football Kits”. www.historicalkits.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  2. ^ „Stockport Council - About Stockport County”. web.archive.org. 2010-02-13. Приступљено 2022-05-15. 
  3. ^ „1903-04 Season Statistics”. gogogocounty.org. Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „England - Lancashire Combination”. www.rsssf.com. Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „Register | British Newspaper Archive”. www.britishnewspaperarchive.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ „Register | British Newspaper Archive”. www.britishnewspaperarchive.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „Register | British Newspaper Archive”. www.britishnewspaperarchive.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ „Register | British Newspaper Archive”. www.britishnewspaperarchive.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  9. ^ „Keep Calm, Carry on and Play Soccer: The Football League War Cup”. pastemagazine.com (на језику: енглески). 2015-01-15. Приступљено 2022-05-15. 
  10. ^ „When extra time had no end: how one match lasted 3hrs and 23mins”. the Guardian (на језику: енглески). 2018-03-29. Приступљено 2022-05-15. 
  11. ^ „PressReader.com - Digital Newspaper & Magazine Subscriptions”. www.pressreader.com. Приступљено 2022-05-15. 
  12. ^ „1990-91 Season Statistics”. gogogocounty.org. Приступљено 2022-05-15. 
  13. ^ „Stockport sack Bergara”. The Independent (на језику: енглески). 1995-03-31. Приступљено 2022-05-15. 
  14. ^ „Stockport hero Danny Bergara dies” (на језику: енглески). 2007-07-26. Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ „Dave Jones factfile”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ „Sharks to merge with Stockport” (на језику: енглески). 2003-05-02. Приступљено 2022-05-15. 
  17. ^ News, Manchester Evening (2005-07-04). „County Trust deal is held up”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  18. ^ „2006-07 Season Statistics”. gogogocounty.org. Приступљено 2022-05-15. 
  19. ^ „Football: News, opinion, previews, results & live scores - Mirror Online”. mirror (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  20. ^ News, Manchester Evening (2010-04-28). „A year to forget for County”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  21. ^ Dawson, Rob (2010-05-15). „Stockport takeover boost”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  22. ^ „The Football League | Match | League Tables”. web.archive.org. 2013-10-12. Приступљено 2022-05-15. 
  23. ^ „Crewe 2-0 Stockport”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  24. ^ „Evans quits as Stockport director”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  25. ^ „Hamann takes over Stockport job”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  26. ^ „Stockport County League Table 2011-2012 - Statto.com”. web.archive.org. 2015-07-03. Приступљено 2022-05-15. 
  27. ^ „Sale confirm Salford groundshare”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  28. ^ Bainbridge, Katherine (2017-11-25). „The teenage terrace heroes who set up their own football club”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  29. ^ Abbit, Beth (2020-01-16). „Stockport County FC sold to businessman born and raised in the town”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  30. ^ „Our History”. Stockport County (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  31. ^ „League Two 2007-08 - Historical Football Kits”. www.historicalkits.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  32. ^ „Heritage Gateway - Results”. www.heritagegateway.org.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  33. ^ Browne, Gavin (2014-07-16). „County hope they're dressed for success”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  34. ^ Browne, Gavin (2014-07-09). „Kit deal sees County go back to the future”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  35. ^ News, Manchester Evening (2007-09-04). „We're not bitter”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  36. ^ „Stockport County - County Kit Sponsors Diadora Go Bust”. web.archive.org. 2009-09-21. Приступљено 2022-05-15. 
  37. ^ fsc. „Stockport County new 07/08 diadora home football kit”. www.footballshirtculture.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  38. ^ News, Manchester Evening (2009-07-22). „New County kit unveiled”. Manchester Evening News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  39. ^ „Robinson's sponsored alternate away shirt supports Michelle”. web.archive.org. 2015-09-24. Приступљено 2022-05-15. 
  40. ^ „Pioneer raise the roof at County!”. Stockport County (на језику: енглески). 2017-08-02. Приступљено 2022-05-15. 
  41. ^ „Revealed: The Stockport County 2019-20 Home Kit”. Stockport County (на језику: енглески). 2019-07-04. Приступљено 2022-05-15. 
  42. ^ „Revealed: The Stockport County 2019-20 Away Kit!”. Stockport County (на језику: енглески). 2019-07-26. Приступљено 2022-05-15. 
  43. ^ „20/21 Season: Kit Partner & Sponsors”. Stockport County (на језику: енглески). 2020-06-01. Приступљено 2022-05-15. 
  44. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2012-03-22. Приступљено 2022-05-15. 
  45. ^ „Heritage Gateway - Results”. www.heritagegateway.org.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  46. ^ „Edgeley Park”. Stockport County (на језику: енглески). 2018-01-24. Приступљено 2022-05-15. 
  47. ^ „County will not leave Stockport”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  48. ^ „PressReader.com - Digital Newspaper & Magazine Subscriptions”. www.pressreader.com. Приступљено 2022-05-15. 
  49. ^ „Stockport County scores in China's business league”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  50. ^ „National League North | Records | 2015-2016 | Football Web Pages”. www.footballwebpages.co.uk. Приступљено 2022-05-15. 
  51. ^ „Home”. SCSC Site (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  52. ^ „Stockport County Appearance Number Sticker Album”. gogogocounty.org. Приступљено 2022-05-15. 
  53. ^ Espley, Dave. „Friend or foe?”. When Saturday Comes (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Uros2501/песак&oldid=24548195”