Светско првенство у фудбалу

Из Википедије, слободне енциклопедије

Светско првенство у фудбалу (енгл. FIFA World Cup), често само Светско првенство (енгл. World Cup), је међународно фудбалско такмичење. Према важећем систему такмичења, на СП 2006. у Немачкој учествовало је 32 национална тима од којих су најбројније екипе са Европског континента (13 + домаћин), затим из Африке (5), Азије (4,5), Јужне Америке (4,5), северне/централне Америке са Карибима (3,5) и из Аустралије и Океаније (0,5). Коначан број учесника са неких од ових континента се добија кроз разигравање, тзв. бараж. Такмичење се одржава сваке четврте године од првог светског првенства 1930. године. Једини период у коме се такмичење није одржавало је између 1942. и 1946., због Другог светског рата. Тренутни светски првак је репрезентација Немачке, која је победила на првенству 2014. године.

Тренутни формат такмичења укључује 32 тима који се такмиче на стадионима земље домаћина у периоду од око месец дана. Ова фаза се обично назива финале светског првенства[тражи се извор од 08. 2011.] (енгл. World Cup Finals). Квалификациона фаза, која траје око 3 године, служи да би одредила који национални тимови ће се придружити тиму домаћина на завршном турниру. До сада је одржано 20 турнира, који су освајали осам селекција. Бразил је победио на рекордних 5 турнира и једини су тим који су учествовали на свим. Други победници су Италија и Немачка са по 4, Аргентина и Уругвај са по 2 и Енглеска, Француска и Шпанија са по једном титулом.

Светско првенство је најгледанији спортски догађај са 715.1 милиона људи који су пратили финални меч на светском првенству 2006. године у Немачкој.[тражи се извор од 08. 2011.]

Наредна два светска првенства ће се одржати у Русији 2018. и Катару 2022. године.

Од 1991. године ФИФА организује и Светско првенство у фудбалу за жене сваке четири године.


Историја[уреди]

Пре оснивања светских првенстава постојала су бројна друга међународна такмичења. Прва међународна утакмица имала је пријатељски карактер, а одиграна је у Глазгову 1872. године између домаћина Шкотске и Енглеске.[1] На прву такмичарску међународну утакмицу требало је чекати до 1884., када су се у Белфасту сусреле Ирска и Шкотска на првом издању British Championshipa. У том раздобљу фудбал се веома ретко играо изван Велике Британије и Ирске, али након што се сама игра развила и њена популарност проширила, фудбал је постао демонстрациони спорт на Олимпијским играма 1900. и 1904. године (медаље нису биле додељиване). Већ на Олимпијским играма 1908. године фудбал је службено признат као део програма. Фудбал на олимпијским играма тада је организовао Фудбалски савез Енглеске, а наступ је био дозвољен само аматерима. Велика Британија, коју је тада представљала Фудбалска репрезентација Енглеске, освојила је титулу олимпијских победника 1908., а затим га одбранила 1912 на следећим Олимпијским играма.

После свог оснивања 1904. године, ФИФА је покушала створити међународно такмичење у Швајцaрској 1906. године. Како су то били рани дани међународног фудбала, сама ФИФА је признала да је то такмичење било неуспешно.[2]

Отишло се толико далеко да се ФА куп понекад назива првим светским првенством због тога што су бројне шкотске и велшке екипе играле на највећем енглеском фудбалском такмичењу. Противаргумент овој тези је што се сви ови клубови налазе унутар граница Уједињеног Краљевства.

Како су Олимпијске игре наставиле са праксом дозволе наступа само аматерима, Сер Томас Липтон организује Sir Thomas Lipton Trophy у Торину 1909. године. Његов турнир био је јединствен по томе што је наступао по један клуб из сваке државе која је добила позивницу за наступ, а тај клуб је представљао читаву нацију. Овај турнир такође у појединој литератури добија титулу првог светскога првенства.[3] На њему су наступали најелитнији професионални клубови из Италије, Немачке и Швајцарске, али је Фудбалски савез Енглеске одбио послати професионалну момчад. Липтон је затим позвао West Auckland Town F.C., аматерски клуб из Дарама са сврхом представљања Енглеске. Уз то што је West Auckland освојио тај турнир, успешно се вратио 1911. године и одбранио титулу, што му је донело трофеј у трајно влaсништво, као што су правила одређивала.

ФИФА се 1914. године, сложила у признавању Олимпијских игара као аматерског светског првенства у фудбалу и прихватила се организације такмичења, што је за последицу имало прво интерконтинентално такмичење; наиме, на Олимпијским играма 1920. у белгијском Антверпену тамичила се и Фудбалска репрезентација Египта уз тринаест европских репрезентација. Златну медаљу освојио је домаћин Фудбалска репрезентација Белгије.[4]

После тога дошло је до вишегодишње доминације Уругваја, који је освојио титуле на Олимпијским играма 1924. и 1928. Након Олимпијских игра 1928. године, ФИФА је коначно одлучила организовати властито фудбалско такмичење независно од Олимпијских игара. Због тога што је већ тада био двоструки светски првак (од 1924. ФИФА је ушла у професионално раздобље) и због обележавања стогодишњице независности државе, ФИФА је прогласила Уругвај домаћином првога светскога првенства.

Прво светско првенство[уреди]

Стадион Сентенарио, место одржавања првога финала светских првенстава у Монтевидеу, Уругвај.

На Олимпијским играма 1932. које су се одржале у Лос Ангелесу, САД, фудбал није уврштен у програм такмичења због слабе популарности игре у САД (амерички фудбал је већ тада био веома популаран). ФИФА и Међународни олимпијски комитет (МОК) нису се успели сложити ни око статуса аматера, што је резултовало избацивањем фудбала са Олимпијских игра.[5] Одлуком да ће Уругвај организовати светско првенство, појавио се проблем с европским државама које нису хтеле слати своје репрезентације на скупи пут преко Атлантског океана све до два месеца пре почетка такмичења. Ипак, тадашњи председник ФИФА-е, Жил Риме (Jules Rimet), успео је наговорити Белгију, Француску, Румунију и Југославију да пошаљу своје репрезентације, тако што им је ФИФА финансирала пут. На крају је у завршном турниру учествовало тринаест екипа; седам јужноамеричких, четири европске, те Канада и САД.

Прве две утакмице светских првенстава одигране су у исто време. Француска је надиграла Мексико резултатом 4-1, док је САД савладала Белгију 3-0. Први гол светских првенстава дао је Француз Лисјен Лоран (Lucien Laurent). У финалу је домаћин Уругвај пред 93.000 гледалаца савладао Аргентину резултатом 4-2 (1-2) и тако постао прва репрезентација с титулом светскога првака.

Остала првенства[уреди]

Проблеми који су захватали ранија светска првенстава били су тешкоће у прелазима између континената и рат. На првенствима 1934. и 1938. ниједна јужноамеричка држава није хтела играти у Европи због већ наведених разлога осим Бразила, који је био једина јужноамеричка репрезентација која је учествовала на оба првенства. Првенства која су се требала одржати 1942. и 1946. године отказана су због последица која је изазвао Други светски рат.

На првенству у Бразилу 1950. по први пут су се такмичиле британске репрезентације, које су се још 1920. године повукли из ФИФА-е, делом јер нису хтеле играти против репрезентација држава с којима су ратовале, а делом као протест над страним утицајем у фудбалу, [6]. Вратили су се на молбу ФИФА-е 1946. године. На свом другом светском првенству на којему су учествовали (бојкотовали су друго и треће) Уругвај је однео трофеј победника по други пут.

На првенствима између 1934. и 1978. године такмичило се шеснаест репрезентација, осим 1938. када је Аустрија припојена Немачкој и оставила једно место празно, те 1950. када су се Шкоти, Турци и Индијци повукли из такмичења и свели турнир на тринаест екипа, баш као и на првом првенству (Индија се повукла јер њеним играчима није било дозвољено да играју босоноги). Већина репрезентација која су учествовале била је из Европе и Јужне Америке, док су репрезентације из Азије, Северне Америке, Африке и Океаније имале споредне улоге. Све до 1982. године репрезентације које нису биле из Европе или Јужне Америке, а прошле су прва кола турнира, биле су:

  • САД 1930. године у полуфиналу;
  • Куба 1938. године у четвртфиналу;
  • Северна Кореја 1966. године у четвртфиналу;
  • Мексико 1970. године у четвртфиналу.

Године 1982. године извршено је приширење на 24 екипе у завршном турниру, да би се на првенству у Француској 1998. извршило до данас коначно проширење на 32 екипе, отворивши тиме више места за репрезентације из Африке, Азије и Северне Америке за наступ на завршноме турниру. Једини изузетак је Океанија, којој никада није било загрантовано место на завршном турниру. Екипе из ове четири регије остварују већи успех на неколико задњих турнира, пласирајући се у завршни део који се игра по куп систему. као:

  • Мексико 1986. године у четвртфиналу, 1994., 1998. и 2006. године у осмини финала;
  • Мароко 1986. године у четвртфиналу;
  • Камерун 1990. године у четвртфиналу;
  • Нигерија 1994. и 1998. године у осмини финала;
  • Саудијска Арабија 1994. године у осмини финала;
  • САД 1994. године у четвртфиналу, 2002. године у четвртфиналу;
  • Јужна Кореја 2002. године завршила на четвртом мјесту;
  • Сенегал 2002. у четвртфиналу;
  • Јапан 2002. у осмини финала;
  • Аустралија и Гана 2006. у осмини финала.

Ипак, европске и јужноамеричке репрезентације су остале доминантне над репрезентацијама с осталих континената. Тако су на првенству у Немачкој 2006. у четвртфиналу играле репрезентације искључиво с та два континента.

За Првенство у Немачкој 2006. 198 држава се покушало квалификовати за завршни турнир, док ће се рекордних 204 репрезентације, покушати квалификовати на Првенство 2010 у Јужноафричкој Републици. [7]

Пехар[уреди]

Од 1930. до 1970. победнику првенства додељивао се Пехар Жила Римеа, а то име је добио 1946. по ФИФА-ином председнику Жилу Румеу, оснивачу првога светскога првенства. Пре тога, трофеј се звао једноставно Coupe du Monde. На првенству 1970. године Бразил је освојио наслов светских првака трећи пут, што му је дало право доделе Пехара у трајно власништво. Пехар је украден 1983. године и до данас нико нема информацију где се налази.[8]

После 1970. године, ФИФА користи име Пехар светских првенстава у фудбалу (енгл. 'FIFA World Cup Trophy'), а затим отвара кокурс за дизајнирање новога пехара. Међу 53 представљена модела изабран је онај Италијана Силвија Гаћанијаитал. Silvio Gazzaniga. Пехар је висок 36 центиметара, израђен је од 18-каратнога злата и тежи 6.175 килограма. Подлога се састоји од два слоја полудрагог камења, док су на доњем делу угравиране године одржавања првенстава и њихови победници од 1974. године до данас. Данас се нови пехар не додељује савезима победничких репрезентација у трајно власништво без обзира на број освојених првенстава, него победник чува пехар до следећег такмичења, а после враћања трофеја додјељује му се само реплика обложена златом на коју има право трајног власништва. Аргентина, Немачка, Италија и Бразил освајале су нове пехаре два пута, а Француска једном. Овај пехар додељиваће се све до првенства 2038. године када ће на дну понестати места за уписивање нових победника.

Преглед досадашњих светских првенстава[уреди]

Година Домаћин Финале Утакмица за треће место
Победник Резултат Друго место Треће место Резултат Четврто место
1930
детаљи.
Застава Уругваја Уругвај Застава Уругваја Уругвај 4 - 2 Застава Аргентине Аргентина Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе n/a[9] Краљевина Југославија Краљевина Југославија
1934
детаљи.
Застава Италије Краљевина Италија
Застава Италије Краљевина Италија
2 - 1
продужеци

Застава Чехословачке Чехословачка

Застава Немачке Немачка
3 - 2
Застава Аустрије Аустрија
1938
детаљи.
Застава Француске Француска
Застава Италије Краљевина Италија
4 - 2
Застава Мађарске Мађарска

Застава Бразила Бразил
4 - 2
Застава Шведске Шведска
1942 ---- Није одржано(2)
1946 ---- Није одржано
1950
детаљи.
Застава Бразила Бразил
Застава Уругваја Уругвај
2 - 1
Застава Бразила Бразил

Застава Шведске Шведска
3 - 1
Застава Шпаније Шпанија
1954
детаљи.
Застава Швајцарске Швајцарска
Застава Западне Немачке Западна Немачка
3 - 2
Застава Мађарске Мађарска

Застава Аустрије Аустрија
3 - 1
Застава Уругваја Уругвај
1958
детаљи.
Застава Шведске Шведска
Застава Бразила Бразил
5 - 2
Застава Шведске Шведска

Застава Француске Француска
6 - 3
Застава Западне Немачке Западна Немачка
1962
детаљи.
Застава Чилеа Чиле
Застава Бразила Бразил
3 - 1
Застава Чехословачке Чехословачка

Застава Чилеа Чиле
1 - 0
Застава Југославије Југославија
1966
детаљи.
Застава Енглеске Енглеска
Застава Енглеске Енглеска
4 - 2
продужеци

Застава Западне Немачке Западна Немачка

Застава Португалије Португалија
2 - 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Савез Совјетских Социјалистичких Република
1970
детаљи.
Застава Мексика Мексико
Застава Бразила Бразил
4 - 1
Застава Италије Италија

Застава Западне Немачке Западна Немачка
1 - 0
Застава Уругваја Уругвај
1974
детаљи.
Застава Западне Немачке Западна Немачка
Застава Западне Немачке Западна Немачка
2 - 1
Холандија Холандија

Застава Пољске Пољска
1 - 0
Застава Бразила Бразил
1978
детаљи
Застава Аргентине Аргентина
Застава Аргентине Аргентина
3 - 1
продужеци

Холандија Холандија

Застава Бразила Бразил
2 - 1
Застава Италије Италија
1982
детаљи.
Застава Шпаније Шпанија
Застава Италије Италија
3 - 1
Застава Западне Немачке Западна Немачка

Застава Пољске Пољска
3 - 2
Застава Француске Француска
1986
детаљи.
Застава Мексика Мексико
Застава Аргентине Аргентина
3 - 2
Застава Западне Немачке Западна Немачка

Застава Француске Француска
4 - 2
продужеци

Застава Белгије Белгија
1990
детаљи.
Застава Италије Италија
Застава Западне Немачке Западна Немачка
1 - 0
Застава Аргентине Аргентина

Застава Италије Италија
2 - 1
Застава Енглеске Енглеска
1994
детаљи.
Застава Сједињених Америчких Држава САД
Застава Бразила Бразил
0 - 0
(3 - 2) пенали

Застава Италије Италија

Застава Шведске Шведска
4 - 0
Застава Бугарске Бугарска
1998
детаљи.
Застава Француске Француска
Застава Француске Француска
3 - 0
Застава Бразила Бразил

Застава Хрватске Хрватска
2 - 1
Холандија Холандија
2002
детаљи.
Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
и Застава Јапана Јапан

Застава Бразила Бразил
2 - 0
Застава Немачке Немачка

Застава Турске Турска
3 - 2
Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
2006
детаљи.
Застава Немачке Немачка
Застава Италије Италија
1 - 1
(5 - 3) пенали

Застава Француске Француска

Застава Немачке Немачка
3 - 1
Застава Португалије Португалија
2010
детаљи.
Јужноафричка Република Јужна Африка
Застава Шпаније Шпанија
1 - 0 продужеци
Холандија Холандија

Застава Немачке Немачка
3 - 2
Застава Уругваја Уругвај
2014
детаљи.
Застава Бразила Бразил
Застава Немачке Немачка
1 - 0 продужеци
Застава Аргентине Аргентина

Холандија Холандија
3 - 0
Застава Бразила Бразил
2018
детаљи.
Застава Русије Русија
2022
детаљи.
Застава Катара Катар

Резултати по државама[уреди]

Пласман Екипа Победник Друго место Треће место
3-4 (1950) [10]
1 Застава Бразила Бразил 5
1958, 1962, 1970, 1994, 2002
2
1950, 1998
2
1938, 1978
2 Застава Италије Италија 4
1934, 1938, 1982, 2006
2
1970, 1994
1
1990
3 Застава Немачке Немачка 4
1954, 1974, 1990, 2014
4
1966, 1982, 1986, 2002,
4
1934, 1970, 2006, 2010
4 Застава Аргентине Аргентина 2
1978, 1986,
3
1930, 1990, 2014
 
5 Застава Уругваја Уругвај 2
1930, 1950
   
6 Застава Француске Француска 1
1998
1
2006
2
1958, 1986
7 Застава Шпаније Шпанија 1
2010
  1
1950
8 Застава Енглеске Енглеска 1
1966
   
9 Холандија Холандија   3
1974, 1978, 2010
1
2014
10 Застава Мађарске Мађарска   2
1938, 1954
 
11 Застава Чехословачке Чехословачка   2
1934, 1962
 
12 Застава Шведске Шведска   1
1958
2
1950, 1994
13 Застава Пољске Пољска     2
1974, 1982
14 Застава Аустрије Аустрија     1
1954
15 Застава Хрватске Хрватска     1
1998
16 Застава Чилеа Чиле     1
1962
17 Застава Португалије Португалија     1
1966
18 Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе     1
1930
19 Застава Турске Турска     1
2002
  1. ^ Прва утакмица Фудбалске репрезентације Енглеске, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Како је све то почело – ФИФА-ина службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ 'Прво свјетско првенство у фудбалу' - Sir Thomas Lipton Trophy.
  4. ^ Sedme Olimpijske Igre, Antwerp 1920., Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Увод у светска фудбалска првенства – BBC-ова службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ Шкотска и Светско првенство у фудбалу 1950. године – BBC-ова службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ Рекордне 204 репрезентације у квалификацијама за СП 2010. у ЈАР-у – ФИФА-ина службена страница, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Пехар Жила Римеа – Службена страница ФИФА-e, Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ На Светском првенству у фудбалу 1930. није играна утакмица за треће место, али ФИФА данас признаје САД за трећепласирану репрезентацију рачунајући однос победа и пораза у току турнира и гол разлику.
  10. ^ На Светском првенству у фудбалу 1950. није играно полуфинале и финале, већ су 4 екипе играле у финланој групи по лига систему.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :