Крајпуташи у Горњим Бањанима

С Википедије, слободне енциклопедије
Крајпуташи у Горњим Бањанима код Горњег Милановца
Крајпуташи Арсенију Деспотовићу и Андрији Стевановићу у Горњим Бањанима.
Опште информације
МестоГорњи Бањани
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија
Врста споменикакрајпуташ

Крајпуташи у Горњим Бањанима (Општина Горњи Милановац) подигнути су крај стрме пешачке стазе на уласку у варошицу. Посвећени су војницима страдалим у Јаворском рату, Арсенију Деспотовићу и Андрији Стевановићу, по свој прилици браћи од стричева.[1]

Крајпуташ Арсенију Деспотовићу[уреди | уреди извор]

Горњи споменик посвећен је мајстору Андрији Стевановићу родом из Полома.

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Крајпуташ је димензија 160х40х21 cm, са поклопцем габарита 52х49х8 cm. Исклесан је од порозног жутог пешчара. У горњем делу богато је декорисан умноженим крстовима.

Епитаф[уреди | уреди извор]

У лучно засвођеним пољима уклесан је „стиховани” натпис који се чита почев од северне стране:

МНОГО
ХТЕО МНО
ГО ЗАПОЧЕО
ЧАС УМРЛИ
ЊЕГА ЈЕ ПОМЕО
СПОМЕН ОВАЈ
ПОДИГНУТ ЈЕ
АРСЕНИЈУ ДЕ
СПОТОВИЋ РО
ЂЕНОМ У ПОЛО
МУ А МАJSTORУ

Текст се наставља на десној, бочној страни:

А ДРУГ
АРСКОМ
ЖИТЕЉУ
СЕЛА БА
ЊАНА КОИ
ЈЕ У НАЈЛЕП
ШЕМ ДОБУ
А У 26ТОЈ
ГОД. СВОГ
МЛАЂАНОГ

а затим прелази на југ:

ЖИВОТА
СВОГ 21
МАРТА
1878 ГОДИНЕ
ПРИМИ БОЖЕ
МУЧЕНИКА У
СВОЈОЈ КУЋИ
СПОМЕНИК ОВАЈ
ПОДИЖЕ МУ БРАТ
ТЕОВИЛО СА СВО
ЈОМ БРАЋОМ
АПРИЛА 1879 Г[1]

Крајпуташ Андрији Стевановићу[уреди | уреди извор]

Доњи, нижи споменик посвећен је младићу који је у 19-ој години страдао у Јаворском рату.

Опис споменика[уреди | уреди извор]

Исклесан је од истог жућкастог пешчара. Димензије стуба износе 110х30х22 cm.

Горњи делови споменика декорисани су орнаментом од умножених крстова.

Епитаф[уреди | уреди извор]

И овде читање текста почиње са северне стране:

ОВДЕ
ПОЧИВА
РАБОЖЈИ
АНДРИЈА
СТЕВАНОВ
ИЗ ОВОГ СЕ
ЛА БАЊАНА
КОЈ ПОЖИ
19 Г. АПРИМИ
ЈО ВЕНАЦ

Наставак је на десној бочној страни:

КОНЧА
НИЈА У
КУЋИ АР
СЕНИЈА
ДЕСПО
ТОВИЋА
ЖАЛ РА
ТУ ЧАС
ТУРСКОМ

Завршава се на јужној страни споменика:

ТОЕ 21
МАРТА
1878
ОВАЈ СПО
МЕН ПОД
ИЖЕ МУ ОТ
АЦ БРАТ
У 31.ЈУЛА
1879 Г.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 107—109. ISBN 978-86-519-0181-5. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 107—109. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 107—109. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Радичевић Бранко В, Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи, „Савремена школа” Београд, 1961.
  • Глишић др Миломир В, Брђани, Библиотека „Хронике села” бр. 97, Одбор за проучавање села САНУ Београд, Горњи Милановац, 1997.
  • Дудић Никола. Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. 1995. ISBN 978-86-07-00900-8.
  • Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак 1998.
  • Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац, 2009. ISBN 978-86-519-0181-5. ISBN 978-86-82877-29-5

Види још[уреди | уреди извор]