Пешчар

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пешчар (енгл. Sandstone, фр. Grès, нем. Sandstein, рус. Песчаник) је везана седиментна стена (везани седимент) изграђена претежно од кластичних зрна величине 2-0,05мм^[1]. Према крупноћи везаних зрна (гранула) спада у псамите.

У погледу минералног састава пешчари су обично изграђени доминантно од зрна кварца, љуспица мусковита и фелдспата, а потом и циркона, апатита, магнетита, граната, турмалина. Везиво може бити калцијумкарбонатно (вапновито), лапоровито, глиновито, доломитско, силицијско, гвожђевито(лимонит), битуминозно (органског порекла) и др.

Неки пешчари су отпорни на утицај атмосферилија. Овакве стене су обично погодне као геолошки грађевински материјал - нпр. црква Св. Марка у Београду изграђена је од пешчара који у себи садржи љуспице мусковита. Због велике тврдоће (висок садржај кварца) појединачних зрна и подношења високих температура погодни су за оштрење сечива.

Други народни назив за пешчар је „тоциљњак“, што означава камен од кога се праве тоцила.

[уреди] Слике

Пешчар са Тоцилина, између Такова и Бруснице, узорак 20х15cm	Пешчар са пругама од оксида гвожђа	Обрађен узорак пешчара	Опатија Арбро, пример обојености пешчара
Arches National Park - пешчарски крајолик	Стена Парус у Русији.	Стенска формација пешчара у Израелу	Савремена вила са фасадом од пешчара
фосилне шкољке у пешчару	Црвени пешчар у Доњем Антелоп Кањону, Аризона	Пешчар са великом количином кварца	Црвени пешчар пермске старости, Стара планина