Крушевље (слатинско станиште)

Координате: 45° 55′ 57″ N 19° 06′ 01″ E / 45.93250° С; 19.10028° И / 45.93250; 19.10028
С Википедије, слободне енциклопедије
Крушевље
Крушевље - слатинско станиште
Крушевље (слатинско станиште) на карти Србије
Крушевље (слатинско станиште)
Локација25km од Сомбора
Држава Србија
Координате45° 55′ 57″ N 19° 06′ 01″ E / 45.93250° С; 19.10028° И / 45.93250; 19.10028

Слатине и слатинска станишта су веома заступљена у околини села Крушевље, које је смештено је у северо-западном делу Бачке, у западном делу АП Војводине и територијално припада Западнобачком округу.

Слатине[уреди | уреди извор]

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

За екологију и пољопривреду слатине су значајна група земљишта пошто се на њима развијају посебни еколошки типови биљака- халофите. Сходно чињеници да су то врсте које су прилагођене животним условима са високим концентрацијама соли у земљишту, оне представљају ретке и специфичне заједнице а самим тим је и животињска компонента која их прати специфична. Услед велике концентрације соли у земљишту, слатине представљају неповољну средину за узгајање пољопривредних култура.

Слатине, у широком смислу, представљају комплексну групу земљишта која се, и поред неких битних заједничких особина, међу собом у много чему разликују, тако да се може издвојити неколико њихових типова. Једна од главних особина слатина је њихов садржај у алкалним солима, мада у погледу врсте и концентрације тих соли постоје велике разлике.

На основу процеса који владају у њима, концентрације и карактера соли као и физичких особина, типичне слатине се могу поделити на три групе:

солончак — слана земљишта богата водорастворљивим солима. Могу се поделити на сланице (доминирају хлориди и сулфати), содњаче (доминира сода) и солитерњаче (доминирају нитрати).

солоњец — слана земљишта у којима су штетне соли у већој или мањој мери испране, док је адсорптивни комплекс засићен претежно На-јонима.

солођ — у њима је из адсорптивног комплекса истиснут и натријум, и то јонима водоника или неким другим.

Положај[уреди | уреди извор]

Слатинска станишта се налазе у оквиру општине Сомбор, у околини села Крушевље.

Биљни свет[уреди | уреди извор]

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевамо халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака попут: Limonium gmelinii (слатински цвет), Camphorosma annua (камфорика), Iris spuria (бастардна перуника), Arthemisia santonicum (слатински пелин)Lepidium cartilagineum (слатинска gronica)

Фактори угрожавања слатинских станишта[уреди | уреди извор]

Фрагментација[уреди | уреди извор]

Површине под природном вегетацијом су изузетно мале, те се на њима не могу одвијати природни процеси и опстати стабилне популације. Обрађене површине у заштитној зони између природних фрагмената онемогућавају кретање ситних животиња и отежавају разношење семена и плодова. Тако су све више угрожене популације ретких врста, јер на малим просторима живе мале популације које поседују само део варијабилности генетског фонда врсте, па је и њихова отпорност смањена. Осим тога на малим површинама нема довољно простора за спонтане сукцесије што доводи до смањења диверзитета.

Маргинални утицај[уреди | уреди извор]

Велика је додирна зона природне вегетације са обрађеним површинама и са линијама саобраћаја, што помаже продор инвазивних врста. С друге стране унутрашњи, неометани делови су мале површине или потпуно недостају, што је у супротности са потребама животињских врста за неометаним стаништем.

Антропогени утицаји[уреди | уреди извор]

Данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претаварања слатинских станишта у њиве.

Деградација услед неадекватног коришћења[уреди | уреди извор]

На првом месту се истиче претерана испаша а потом и неадекватно кошење ливада

Литература[уреди | уреди извор]

  • Бојана Надаждин: Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” - мастер рад

Спољашње везе[уреди | уреди извор]