Крушевље (слатинско станиште)

Крушевље
Крушевље
	Крушевље - слатинско станиште
Локација	25km од Сомбора
Држава	Србија
Координате	45° 55′ 57″ N 19° 06′ 01″ E / 45.93250° С; 19.10028° И

Слатине и слатинска станишта су веома заступљена у околини села Крушевље, које је смештено је у северо-западном делу Бачке, у западном делу АП Војводине и територијално припада Западнобачком округу.

Слатине[уреди | уреди извор]

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

За екологију и пољопривреду слатине су значајна група земљишта пошто се на њима развијају посебни еколошки типови биљака- халофите. Сходно чињеници да су то врсте које су прилагођене животним условима са високим концентрацијама соли у земљишту, оне представљају ретке и специфичне заједнице а самим тим је и животињска компонента која их прати специфична. Услед велике концентрације соли у земљишту, слатине представљају неповољну средину за узгајање пољопривредних култура.

Слатине, у широком смислу, представљају комплексну групу земљишта која се, и поред неких битних заједничких особина, међу собом у много чему разликују, тако да се може издвојити неколико њихових типова. Једна од главних особина слатина је њихов садржај у алкалним солима, мада у погледу врсте и концентрације тих соли постоје велике разлике.

На основу процеса који владају у њима, концентрације и карактера соли као и физичких особина, типичне слатине се могу поделити на три групе:

солончак — слана земљишта богата водорастворљивим солима. Могу се поделити на сланице (доминирају хлориди и сулфати), содњаче (доминира сода) и солитерњаче (доминирају нитрати).

солоњец — слана земљишта у којима су штетне соли у већој или мањој мери испране, док је адсорптивни комплекс засићен претежно На-јонима.

солођ — у њима је из адсорптивног комплекса истиснут и натријум, и то јонима водоника или неким другим.

Положај[уреди | уреди извор]

Слатинска станишта се налазе у оквиру општине Сомбор, у околини села Крушевље.

Биљни свет[уреди | уреди извор]

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевамо халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака попут: Limonium gmelinii (слатински цвет), Camphorosma annua (камфорика), Iris spuria (бастардна перуника), Arthemisia santonicum (слатински пелин)Lepidium cartilagineum (слатинска gronica)

Бастардна перуника
Слатински цвет
Слатински пелин
Камфорика
Слатинска гроница
Камилица

Фактори угрожавања слатинских станишта[уреди | уреди извор]

Фрагментација[уреди | уреди извор]

Површине под природном вегетацијом су изузетно мале, те се на њима не могу одвијати природни процеси и опстати стабилне популације. Обрађене површине у заштитној зони између природних фрагмената онемогућавају кретање ситних животиња и отежавају разношење семена и плодова. Тако су све више угрожене популације ретких врста, јер на малим просторима живе мале популације које поседују само део варијабилности генетског фонда врсте, па је и њихова отпорност смањена. Осим тога на малим површинама нема довољно простора за спонтане сукцесије што доводи до смањења диверзитета.

Маргинални утицај[уреди | уреди извор]

Велика је додирна зона природне вегетације са обрађеним површинама и са линијама саобраћаја, што помаже продор инвазивних врста. С друге стране унутрашњи, неометани делови су мале површине или потпуно недостају, што је у супротности са потребама животињских врста за неометаним стаништем.

Антропогени утицаји[уреди | уреди извор]

Данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претаварања слатинских станишта у њиве.