Сомбор

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сомбор
Сомбор
Градска кућа

(Грб)
(Застава)
Основни подаци
Званични назив: Сомбор
Површина:
 - шира градска област:		 km²
275,8
Популација (2002)
 - ужа градска област:
 - шира градска област:
 - густина:
51.471

187 ст./km² (шира зона/општина)
Надморска висина: 89 m
Часовна зона: UTC+1 (CET)
(Летње време: UTC+2 (CEST)
Дан града:
Градови побратими:
Положај
Покрајина: Војводина
Управни округ: Западнобачки
Географске
координате:		 45° 46′ 27′′ с.г.ш.
19° 6′ 44′′ и.г.д.
Сомбор (Србије)
Сомбор
Сомбор
Сомбор на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака: SO
Позивни број: 025
Поштански број:
 - за делове града:		 25000
25101
25103
25104
25105
25106
25107
Политика
Градоначелник: Душан Јовић
Владајуће странке:
Последњи избори: 11.05.2008.
Званична адреса града Сомбора
Адреса:
25000 Сомбор
Телефон: (025)
Факс:
Интернет страна: www.so-sombor.com
Електронска пошта:


Координате: 45° 46′ 27′′ СГ Ш, 19° 6′ 44′′ ИГ Д


Сомбор је градско насеље и седиште града Сомбора у Западнобачком округу. Седиште има укупно 51.471 становника (2002.) а град 97 263 становника. Сомбор је административни центар Западнобачког округа. Према попису из 2002. било је 52.648 становника (према попису из 1991. било је 48.993 становника).

Садржај

[уреди] Географски положај

Рукавац Великог бачког канала у Сомбору

Сомбор и његов атар су на дну басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31' и 17°06'30" источне географске дужине и 46°34'15" и 46°03'20" северне географске ширине. Са истока атар му почиње Телечком висијом, западне стране му запљускују воде Дунава, делећи га од Хрватске, на северу се граничи са Мађарском, а на југу је отворен према унутрашности Србије. Сомбор је лако уочљив јер је просечна висина његовог атара само 90m.

На 1178 km² са градом се сместило и 16 салашких насеља, посебна особеност овога краја, и још 15 села: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Станишић, Светозар Милетић, Стапар и Телечка.

Београд је 175 km југоисточно од Сомбора, 220 km северно је Будимпешта, Беч је 345 km према северозападу.

[уреди] Приградска насеља

[уреди] Историја

Зграда Сомборске Норме где је основана прва школа за учитеље код јужних словена
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
  • 1360. постоји документ о насеобини насталој на племићком поседу Цобора, под називом Цобор сент Михаљ.
  • 1541. насеобину освајају Турци у чијим дефтерима се први пут, две године касније, јавља данашњи назив Сомбор. Овде је било седиште паше и нахије, а припадао је сегединском санџаку.
  • 1687. Турци се без борбе повлаче, 12. септембра, када на ове просторе долази Аустријска царевина.
  • 1699. Сомбор је среско место са 14 села.
  • 1702. оснивањем Војне крајине Сомбор постаје војни шанац.
  • 1717. Сомбор прераста у војничку варош.
  • 1717. у Сомбору ради српска тривијална основна школа.
  • 1720. Сомбор има 2916 житеља.
  • 1735. помињање првог Јеврејина у Сомбору у тестаменту грофа Јована Бранковића, првог капетана војничке вароши Сомбора.
  • 1745. долази до укидања Потисне војне границе и Сомбора као војничке вароши, због чега Сомборци на збору 18. новембра доносе одлуку да крену у борбу за елибертацију и очувању својих привилегија.
  • 1748. 1. јула потписана је Алтернатива, као предуслов за добијање статуса слободног и краљевског града Сомбора, у којој су утврђени принципи поделе власти између православаца и католика.

[уреди] Познати Сомборци

[уреди] Демографија

У насељу Сомбор живи 41889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,7 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 18224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 33613 [1]
1953. 33632
1961. 37760
1971. 44100
1981. 48454
1991. 48993 48205
2002. 52648 51471
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
 32.988 64,09%
Мађари
  
 3.743 7,27%
Југословени
  
 3.325 6,45%
Хрвати
  
 3.197 6,21%
Буњевци
  
 2.222 4,31%
Црногорци
  
 805 1,56%
Немци
  
 199 0,38%
Роми
  
 135 0,26%
Македонци
  
 107 0,20%
Албанци
  
 94 0,18%
Словаци
  
 84 0,16%
Русини
  
 69 0,13%
Словенци
  
 62 0,12%
Муслимани
  
 47 0,09%
Горанци
  
 42 0,08%
Румуни
  
 31 0,06%
Руси
  
 28 0,05%
Бугари
  
 25 0,04%
Бошњаци
  
 22 0,04%
Украјинци
  
 17 0,03%
Чеси
  
 16 0,03%
непознато
  
 176 0,34%


Становништво према полу и старости [3]
м ж
? 114
  
  
 113
80+ 303
  
  
 688
75-79 502
  
  
 1031
70-74 921
  
  
 1329
65-69 1409
  
  
 1709
60-64 1408
  
  
 1790
55-59 1383
  
  
 1571
50-54 2006
  
  
 2308
45-49 2059
  
  
 2126
40-44 1822
  
  
 1905
35-39 1711
  
  
 1827
30-34 1628
  
  
 1654
25-29 1709
  
  
 1759
20-24 1842
  
  
 1813
15-19 1750
  
  
 1690
10-14 1525
  
  
 1438
5-9 1296
  
  
 1242
0-4 1079
  
  
 1011
просек 38.7 41.9
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 10806 11014 12967 15160 16981 17276 18224
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 3816 4698 3819 3998 1230 482 123 38 11 9 2.80
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата		 Ожењен/
Удата		 Удовац/
Удовица		 Разведен/
Разведена		 Непознато
Мушки 20567 6235 12470 883 931 48
Женски 23313 5059 12605 3970 1621 58
Становништво према делатности коју обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9977 1536 16 13 2548 212 726 1333 301 955
Женски 7913 405 1 3 1835 54 136 1471 335 323
Оба 17890 1941 17 16 4383 266 862 2804 636 1278
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 157 215 778 298 469 412 7 - 1
Женски 310 260 516 697 1260 296 8 - 3
Оба 467 475 1294 995 1729 708 15 - 4

[уреди] Култура

[уреди] Економија

Опште удружење предузетника Сомбор

Компаније у Сомбору:

[уреди] Градови побратими

Град Сомбор је побрартим са следећим градовима:

[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

[уреди] Мапе и карте


Грб Србије Градови у Републици Србији Застава Србије

Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац


 п • р • у Насељена места града Сомбора

Алекса Шантић • Бачки Брег • Бачки Моноштор • Бездан • Гаково • Дорослово • Кљајићево • Колут • Растина • Риђица • Светозар Милетић • Сомбор • Станишић • Стапар • Телечка • Чонопља

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%BE%D1%80“
Направи књигу