Сомбор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сомбор

Пешачка улица у Сомбору1 - Pedestrian Street in Sombor1.jpg
Средиште Сомбора - пешачка улица са старом градском кућом, а зграда жупаније и кармелићанска црква у позадини

Грб Сомбора
Опширније

Застава Сомбора
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Војводина
Округ Западнобачки
Стара имена Цобор Сент Михаљ, (Cobor de Szentmihdly)
Становништво
Становништво 47.623
Густина становништва 187 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°46′27″N 19°06′44″E / 45.774167, 19.112222
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 89 м
Површина 1.178 км²
Сомбор на мапи Србије
{{{alt}}}
Сомбор
Сомбор на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Немања Делић
Поштански код 25000
25101
25103
25104
25105
25106
25107
Позивни број 025
Регистарска ознака SO
Веб-страна www.sombor.rs


Координате: 45° 46′ 27" СГШ, 19° 06′ 44" ИГД
Сомбор је градско насеље и седиште града Сомбора и Западнобачког управног округа. Према попису из 2011. било је 47.623 становника (према попису из 2002. било је 51.471 становника), док са околином има 87.815 становника.

Природно-географски положај[уреди]

Улица краља Петра, „корзо“ у Сомбору
Зграда жупаније
Фонтана и зграда жупаније у позадини.
Стара градска кућа

Град Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Сомбор и његов атар су на дну басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31' и 17°06'30" источне географске дужине и 46°34'15" и 46°03'20" северне географске ширине Територија се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са општином Суботица, на истоку општином Бачка Топола, на југоистоку са општином Кула, на југу са општином Оџаци, на југозападу са општином Апатин и на западу са територијом Републике Хрватске. Према томе, њен простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 км, а од Будимпеште 220 км. Планиметријски посматрано, површина Општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена општине Сомбор чине део телечке лесне заравни која захвата око 1/3 њене територије; лесна тераса, Надморске висине распона 90-100 m и алувијална раван Дунава, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су дисециране воденим токовима меду којима доминира релативно густа каналска мрежа. Посебну вредност положају подручја општине нарочито дају околности да се она налази у Панонском басену и да припада ужој зони Подунавља, односно да се налази у зони Коридора 7. који је већ уцртан у европску мрежу саобраћајних праваца, захваљујући којима је у знатној мери одређена просторно-функционална вредност и положај општине у односу на друга подручја. На 1.178 km² са градом се сместило и 16 салашких насеља, посебна особеност овога краја, и још 15 села: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Станишић, Светозар Милетић, Стапар и Телечка.

Приградска насеља[уреди]

Клима[уреди]

Велики бачки канал у Сомбору

С обзиром на географски положај, основне климатске карактеристике подручја општине Сомбор су умерено - континентално поднебље са одређеним специфичностима по појединим деловима подручја (мања сума падавина и већа учесталост ветрова на Телечкој заравни итд.). Према вишегодишњим просечним вредностима основних климатских елемената, пре свега према средњој годишњој температури ваздуха, која има вредност 10,8 °C (најнижа је у јануару и износи -0,9 °C, а највиша у јулу), просечној годишњој висини падавина (585 mm), просечној суми интензитета сунчеве радијације (укупно током године око 0,14 kWb/cm", а само у летњим месецима око 0,058 kWh/cm), око 2.170 часова осунчавања у години итд., очигледно је да су на подручју наше општине обезбеђени оптимални биолошки услови за живот и рад. Међутим, врло често због великих колебања или неравномерног распореда и екстремних појава климатских елемената, у краћим или дужим временским интервалима долази и до посебних климатских ексцеса (суша, велике количине падавина, рани и касни мразеви итд.). Клима општине Сомбор условљена је и струјањем ваздушних маса из Руске низије и централне Европе, струјањем са југа и југозапада и ваздушним масама са Атлантског океана. Прве доносе континенталне и поларне одлике, док масе са Атлантика доносе влажно и нестабилно време.

Температура ваздуха[уреди]

Температура ваздуха се креће од најнижих у јануару, до највиших у јулу, а потом поново опада све до јануара. Средња годиишња температура ваздуха у општини Сомбор за поменути период има вредност од 10,5 °C. Температурна амплитуда износи 21,8 °C.

Ветрови[уреди]

Најчешћи ветрови су из правца северозапада (148 промила) и севера (северац) са 147 промила. На треће место по честини јављања, долази југоисточни ветар (кошава) са 114 промила. Просечна јачина ветрова (у Бофорима) је прилично мала и креће се у распону од 1,9 (јужни ветар) до 2,8 (северни ветар).

Историја[уреди]

Град Сомбор 1698. године, укључујући џамије са минаретима и хришћанску цркву са торњем које доминирају над градом

О настанку и далекој прошлости Сомбора историчари још и данас воде полемику. Разлог томе су непотпуни и оскудни историјски извори, међутим највише њих до сада има уверење да је у 14. веку на властелинском имању разгранате угарске породице Цобор почела убрзаније да се развија насеобина, настала још пре њиховог доласка. Први архивски помен породице Цобор потиче из 1364. године, а као влкастелини насеља Сентмихаљ записани су најраније 1391. године. Они ће се касније, када је насеобина ојачала, представљати као Цобори од Цобор Сент-Михаља. Временом се Цобор Сент-Михаљ увећавао и напредовао, а такође се увећавао број домова и жетеља око каштела, што је Цоборима погодовало јер су тако били моћнији у међусобним велепоседничким обрачунима. Опасност од Турака убрзава одлуку која је одраније сазревала о потреби подизања стаменог утврђења, и 1478. године Цобори га, уз дозволу мађарског краља Матије Корвина подижу, и то им повећава ионако велики углед који су уживали.

Турци освајају Сомбор 1541. године и наредних век и по (све до 1687) Сомбор ће бити турска трговачка паланка и војно седиште, уједно и седиште највеће нахије у Сегединском санџаку.

После одласка Турака (1687) Сомбор насељавају нове велике скупине Буњеваца (1687) и Срба (1690) које оснивају јединице милиције која се храбро борила у познатим аустријско-турским биткама код Сланкамена (1691) и код Сенте (1697). Захваљујући учешћу у тим биткама, Сомбор 1702. г. добија статус војничког шанца на Потиској војној граници, а од 1717. г. и статус војничког места.

Дана 17. фебруара 1749. године уз високу цену (150.000 рајнских форинти је уплаћено у царске трезоре, што је са пратећим таксама и приспелим каматама тешко оптеретило град дуговима, које ће потпуно отплатити тек 1806. године), царица Марија Терезија потписује повељу којом се Сомбор уздиже у ранг слободних и краљевских градова, и која је на свечан начин предата Сомборцима 24. априла 1749. године. Сомбор је овим чином много добио. Аврам Мразовић 1778. године оснива школу „Норму“, са првим течајевима за образовање српских учитеља.

Од 1786. г. Сомбор је и седиште Бачке (касније Бачко-бодрошке) жупаније.

Напредак Сомбора ће потрајати до размећа 19. и 20. века, када - без обзира што 1905. године град добија и електричну струју, убрзано се електрифицирајући - почињу да јављају први знаци стагнације, који ће се умножити након Првог светског рата и кулминирати поделом Краљевине Југославије на бановине, када се укидају жупаније, а Сомбор улази у састав Дунавске бановине.

Зграда Сомборске Норме где је основана прва школа за учитеље код јужних Словена

Центар бановине се сели у Нови Сад, а тиме и све значајније управне, судске и друге жупанијске установе. Сомбор, који је одувек грађен да буде центар, одједном се нашао унеповољном залеђу, ван магистралних праваца, са никад јаком привредом, чије богато културно наслеђе остаде као одблесак негдање славне прошлости и превелико оптерећење за смањене материјалне могућности. Међутим, Сомборци су се истакли и у припремању и одржавању Велике народне скупштине у Новом Саду, на којој је 25. новембра 1918. године донета одлука о отцепљењу Српског, буњевачког и осталог словенског народа из бивше Војводине од Угарске и присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, а уједно је изражена жеља да се оснује јединствена држава Срба, Хрвата и Словенаца“. У подне 12. априла 1941. године хортијевци без отпора умарширавају у Сомбор. Град је ословођен 21. октобра 1944. године. Током новембра исте године, у непосредној близини Сомбора, у Батинској бици завршним операцијама за ослобођење Југославије, гинуће за борбу недовољно обучени млади Сомборци. У исто време његови житељи ће исказати ентузијазам у опслуживању великог Болничког центра број 2, кроз који је за кратко време од почетка Батинске битке прошло преко 28.000 рањених и оболелих партизана и црвеноармејаца.

Важне године и датуми из историје Сомбора[уреди]

Кронићева палата
Велика православна црква у Сомбору
Римокатоличка црква у Сомбору
Трг светог тројства у Сомбору
  • 1364. Први архивски помен властелинске породице Цобор из места Јаноши (северно од данашњег Сомбора).
  • 1391. Први архивски помен насеља Сентмихаљ, претече данашњег Сомбора, у власништву породице Цобор.
  • 1403. Први архивски запис имена Цоборсентмихаљ.
  • 1443. У земљотресу страдају жупна црква, каштел породице Цобор и трошне куће кметова.
  • 1478. Завршетак изградње тврђаве коју је породица Цобор подигла у свом породичном језгру, насељу Цоборсентмихаљ.
  • 1500. Путујући за Бач пољски херцег Сигмунд бележи боравак у насељу Combor villa Sancti Michaelis, што указује на период промене градског имена из Цобор(Сентмихаљ) у Сомбор.
  • 1514. Цоборсентмихаљ страда у налету побуњених кметова у Дожиној сељачкој буни.
  • 1541. Насеље освајају Турци у чијим дефтерима се први пут, две године касније, на попису посаде сомборске тврђаве, јавља данашњи назив Сомбор.
  • 1554. Сомбор је седиште једне од седам тадашњих нахија у Сегединском санџаку.
  • 1570. У сомборској нахији налази се 108 насеља и 46 пустара.
  • 1578. У турском дефтеру из 1578. г. у Сомбору је забележено 169 турских и 13 српских кућа.
  • 1598. У Сомбору зимује војска кримског татарског кана Гази Гираја, који оставља стихован запис у коме помиње „горке воде Сомбора“.
  • 1623. Прва досељавања Буњеваца у Сомбор са простора Клишког санџака.
  • 1665. У Сомбору борави познати турски путописац Евлија Челеби и оставља запис о овдашњим приликама, животу и изгледу града.
  • 1685. У склопу одбрамбених припрема Турци копају дубок шанац око Сомбора, који ће касније представљати основу четири сомборска венца.
  • 1687. Аустријска царска војска улази у Сомбор 12. септембра, пошто се турско становништо, са војном посадом, повукло без борбе.
  • 1687. Доминик Дујо Марковић је са Ђуром Видаковићем на просторе Бачке довео 5.000 Буњеваца, те је проглашен капетаном сомборске милиције, а наследно племство добио је 1690. У граду и данас живе његови потомци.
  • 1690. У Сомбор и околину досељава се знатан број Срба у Великој сеоби, који се придружују овдашњим Буњевцима у одредима „Рацког народа милиције“ (Militia Nationali Rasciensis).
  • 1691. Двеста сомборских коњаника и шесто пешака учествује у великој аустријско-турској Битки код Сланкамена, у којој гине сомборски капетан Доминик Дујо Марковић (на капетанској дужности наследиће га син Ђуро Марковић).
  • 1697 Сомборци са одредима од више стотина граничара учествују у познатој аустријско-турској Битки код Сенте.
  • 1698. Сачуване три ведута Сомбора на којима се још виде остаци турских грађевина и џамија.
  • 1699. Сомбор је среско место у Бачкој жупанији, којем припада 14 села.
  • 1702. Оснивањем Потиске војне границе, Сомбор добија статус војног шанца.
  • 1717. Сомбор добија статус „војничке вароши”, чији је капетан гроф Јован Јанко Бранковић.
  • 1717. У Сомбору ради српска тривијална основна школа.
  • 1720. Сомбор има 2.916 житеља.
  • 1722. У Сомбору постоји католичка основна школа.
  • 1735. Помињање првог јеврејина у Сомбору у тестаменту грофа Јована Бранковића, капетана војничке вароши Сомбора.
  • 1735. Нови сомборски капетан је Марко Марковић, унук капетана Дује Марковића и синовац капетана Ђуре Марковића.
  • 1738. Епидемија куге десеткује становнике Сомбора.
  • 1741. Сомборски граничари се наредне четири године боре по европским ратиштима (у Шлезији, Чешкој и Баварској), у ратовима за аустријско наслеђе.
  • 1745. Одлуком царице Марије Терезије Сомбор губи статус војничког места на Потиској војној граници, због чега Сомборци на збору 18. новембра доносе одлуку да крену у борбу за елибертацију града и очување својих привилегија.
  • 1748. 1. јула потписан је уговор назван „Алтернатива”, као предуслов за добијање статуса слободног и краљевског града, којим су утврђени принципи поделе власти измеду православаца и римокатолика. По слову и духу овог уговора градска власт ће бити устројена током наредних сто година.
  • 1749. Сомбор је Елибертавционом повељом (или Привилегијалним писмом) царице Марије Терезије, 17. фебруара, проглашен за „слободан и краљевски град”, а та привилегија је плаћена 150.000 србрних рајнских форинти. За првог градоначелника Сомбора изабран је 24. априла Буњевац Мартин Парчетић.
  • 1750. Сомбор постаје седиште администрације Коморске управе за Бачку.
  • 1759. Оснива се Граматикална (латинска) школа, која 1763. прераста у Градску граматикалну школу.
  • 1761. Завршена изградња православне цркве Св. великомученика Георгија.
  • 1762. Завршена изградња римокатоличке цркве Пресветог Тројства.
  • 1766. 1. марта, основана Служба прве помоћи, најстарија на просторима данашње Војводине.
  • 1766. Фердинанд Планк отвара прву апотеку „Код златног лава”.
  • 1772. У граду живи 9.864 становника (6.597 православних и 3.267 римокатолика).
  • 1774. Сенатор и некадашњи градоначелник Сомбора Јосип Марковић храстовим жиром из Славоније пошумио је преко 900 јутара градског земљишта у атару Буковца и око 150 јутара у атару Шикаре. Шуме су биле у власништву града.
  • 1778. Сомбор постаје седиште врховног директората свих српских школа у печујском округу (Бачка, Барањска и Толнајска жупанија).
  • 1778. Аврам Мразовић 1. маја оснива српску основну школу „Норма”, са првим течајевима за образовање српских учитеља.
  • 1785. Сомбор броји 13.360 житеља.
  • 1786. После посете Сомбору аустријски цар Јосип II исељава фрањевце и одређује Сомбор за стално административно седиште Бачке жупаније, која ће наредне 23 године бити смештена у некадашњем фрањевачком манастиру.
  • 1788. Као фрајкор, у Сомбору неко време борави Ђорђе Петровић Карађорђе, будући вожд Првог српског устанка.
  • 1789. Отпочела је са радом прва пошта.
  • 1790. Завршена је изградња православне цркве Св. Јована Претече.
  • 1802. Формално су уједињене Бачка и Бодрошка жупанија, мада је до тога стварно дошло знатно раније.
  • 1802. Завршено прекопавање Великог Бачког ("Францовог") канала Дунав-Тиса, чиме Сомбор добија значајну саобраћајницу и решава регулацију подземних вода.
  • 1807. Сомбор и Велики бачки канал посећује аустријски цар Франц I. У Сомбору ће поново боравити и 1809. године.
  • 1808. Довршена је градња здања Жупаније на острву „Пандур“, крај тадашњег градског вашаришта.
  • 1812. У Сентандреји је 3/15. новембра почела са радом Српска учитељска Школа (Препарандија), као наследница сомборске „Норме”. Ова школа је 1816. г. пресељена у Сомбор, где у континуитету постоји и ради до данас.
  • 1817. Потписом цара Франца I у сомборској Препарандији основана је прва школска библиотека.
  • 1818. Изглед Сомбора верно је сачуван на ведути коју је наменски начинио сомборски градитељ и архитекта Франц Гфелер.
  • 1828. Почело је осветљавање града са осам првих светиљки постављених испред Градске куће (лампе су испрва биле петролејске, касније уљане и гасне, а од почетка XX века електричне).
  • 1831. Градске улице добијају званична имена(Златна греда, Шеширџијска, Вунарска, Ткачка, Соларска, Сувајска, Бела голуба, Летња, Јесења, Јутарња, Вечерња, Ветровита, Песковита, Каменита, Срнина, Јазавачка, Јоргованска, Баштенска, Виноградска, Купинова, Липина...)
  • 1831. Завршено прво велико геодетско прмеравање града и градског атара
  • 1840. У Сомбору отпочела са радом прва текстилна радионица на парни погон у Војводини.
  • 1842. Довршена изградња Градске куће као седишта Магистрата сомборског.
  • 1844. Основана Мађарска читаоница.
  • 1845. Основана Српска читаоница.
  • 1848/49. У време Мађарске револуције Сомбор често мења господаре, трпи пљачке и претње, а уласком српских јединица 1849. постаје седиште привременог окружја сомборско-бачког.
  • 1850. Сомбор је постао седиште врховног жупана за бачко, торонталско и вршачко окружје у новоуспостављеном Војводству српском.
  • 1850. Основано Друштво српског позоришта.
  • 1850. Отпочела са радом прва штампарија Нандора Битермана.
  • 1852. Сомбор има 22.363. житеља (Нови Сад 19.000, Београд 18.860).
  • 1853. Отворена Нижа реална гимназија на немачком језику.
  • 1859. Основана Градска библиотека.
  • 1861. Основано Српско добровољно позоришно друштво.
  • 1865. Изашао први лист на мађарском језику, „Ипар”.
  • 1866. Излази „Школски лист” (до 1914.) и „Пријатељ србске младежи” (до 1868.).
  • 1868. Основана Сомборска штедионица, прва банкарска установа у Сомбору.
  • 1869. Отворена Реална гимназија на српском и мађарском наставном језику.
  • 1869. Стигла прва железничка пруга из правца Суботице.
  • 1870. Основано Српско певачко друштво.
  • 1871. Основан „Сомборски лојд”.
  • 1871. Основано Пољопривредно удружење Бачко-Бодрошке жупаније.
  • 1872. Отворена Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику.
  • 1872. Одржана оснивачка скупштина Добровољног ватрогасног друштва.
  • 1872. Почиње поплочавање (калдримисање) Главне улице.
  • 1875. Отворена Српска виша девојачка школа.
  • 1878. Покренут недељни лист на мађарском језику „Бáцска” (до 1918.).
  • 1878. Излази „Голуб”, „лист за српску младеж”, у коме су своје прве радове објавили Војислав Илић, Бранислав Нушић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Борислав Станковић, Милош Црњански и др. (излазио до 1914.).
  • 1880. Сомбор има 24.623 житеља (више него Љубљана, Загреб, Скопље).
  • 1880. Др Милан Јовановић-Батут покреће лист „Здравље”.
  • 1882. Подигнута зграда Народног позоришта.
  • 1882. Реконструкција здања Жупаније.
  • 1882. Почиње са излажењем лист „Zombor és vidéke” (Сомбор и његова околина) - излазио до 1914.
  • 1883. Основано Историјско друштво Бач-бодрошке жупаније, чији је наследник историјско друштво Сомбор (1936) и Градски музеј (1945).
  • 1883. Изграђена зграда Мађарске читаонице.
  • 1886. Почело са радом прво српско забавиште у Сомбору, названо „Колица”.
  • 1887. Основано Сомборско спортско удружење.
  • 1891. Тадашњи сомборски градоначелник др Бене Чихаш почиње планско озелењавање града младицама бођоша, што ће Сомбор временом учинити једним од најзеленијих евроспких градова.
  • 1895. Пуштен у погон први млин на парне ваљке „Експорт” у коме је засветлела и прва електрична сијалица у Сомбору.
  • 1895. Предата на употребу Учитељској школи зграда, као задужбински дар патријарха српског георгија Бранковића.
  • 1898. У великој сали Жупаније постављена слика Ференца Ајзенхута „Битка код Сенте”, уље на платну, величине 7x4м.
  • 1899. Основано Друштво слободног лицеја.
  • 1900. Сомбор броји 29.607 житеља.
  • 1904. Освећена нова римокатоличка црква Св. краља Стефана (Иштвана, Стјепана), а наредне године завршена изградња Кармелићанског манастира поред цркве.
  • 1905. Почетак електрификације града.
  • 1908. Отпочео са радом први биоскоп.
  • 1910. У Сомбору приређена прва уметничка изложба српских сликара из Србије и Аустроугарске.
  • 1910. 25. децембра у Сомбору је основан Савез српских певачких друштава, обухватајући 47 дружина из целе Аустроугарске монархије.
  • 1912. Основано Радничко спортско удружење.
  • 1914. Прва слава Срба певача - слет српских певачких друштава из целе Аустоугарске монархије.
  • 1918. 13. новембра одреди српске војске улазе у Сомбор и локалну власт предају Народном одбору Срба и Буњеваца
  • 1918. 25. новембра Сомборци учествују на Великој народниој скупштини у Новом Саду на којој је изласано присаједињење Војводине Краљевини Србији. Први председник Народне управе (владе Војводине) постао је Сомборац др Јован Јоца Лалошевић
  • 1925. Основана у Сомбору прва пољопривредна берза у Југославији.
  • 1941. У град 12. априла улазе мађарске окупационе јединице.
  • 1944. 21. октобра, уласком јединица Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, Сомбор је ослобођен од фашистичке окупације.
  • 1954. Отпочеле са излажењем „Сомборске новине”.
  • 1961. Одржане прве Сомборске музичке вечери.
  • 1961. Почела са радом „Ликовна јесен”.
  • 1962. Значајним уделом добровољних прилога грађана, изграђена и предата на употребу нова зграда Учитељске школе.
  • 1966. Почела са радом Галерија „Милан Коњовић“.
  • 1973. Радио Сомбор почео да емитује програм.
  • 1973. Учитељска школа прераста у Педагошку Академију.
  • 1973. Одржан Први међународни сајам перадарства.
  • 1976. Одржани први сомборски Медицински дани, од тада стални сусрети медицинских радника из земље и иностранства.
  • 1992. Сомбор постаје седиште Западнобачког округа.
  • 1993. Педагошка академија прераста у Учитељски факултет.
  • 1993. Одржан први Позоришни маратон, јединствена манифестација којом Народно позориште Сомбор завршава сезону.
  • 1998. Одржана прва велика манифестација „Сомборски котлић“ на градском тргу, која ће постати традиционална, на којој сваке године учествује више хиљада Сомбораца и њихових гостију.
  • 2006. Учитељски факултет прераста у Педагошки факултет.
  • 2007. Сомбор добија статус града.
  • 2008. Започета реконструкција Главне улице (улица Краља Петра I).
  • 2011. Постављена реплика некадашњег крста на тргу испред Светођурђевске цркве и споменик Лази Костићу испред његове куће.

Познати Сомборци[уреди]

  • Доминик Дујо Марковић (+1691), велики капетан сомборски, један од предводника Буњеваца у сеоби 1687. године;
  • Јован Јанко Бранковић (око 1675—1734), велики капетан сомборски;
  • Василије Дамјановић (1734—1792), писац прве аритметике у Срба;
  • Бона Михаљевић, (1742-1788), фрањевачки „илирски“ проповедник и први хроничар Сомбора.
  • Аврам Мразовић (1756—1826), оснивач “Норме”, прве школе за образовање учитеља за словенски живаљ, писац и преводилац.
  • Николај Шимић (1766—1848), писац прве логике код Срба;
  • Гедеон Петровић (1770—1832), епископ бачки (1807—1832);
  • Иван Југовић (Јован Савић) (1772-1813), секретар Правитељствујушчег совјета, устанички дипломата, касније попечитељ просвештенија (министар просвете) и оснивач Велике школе у Београду;
  • Аврам Максимовић (1772—1845), сцештеник сомборски, писац прве књиге о пчеларству у нас и први председник Српске читаонице у Сомбору;
  • Павле Атанацковић (1788—1867), епископ будимски и бачки, професор Препарандије и књижевник, двоструки председника Матице српске, познати народни добротвор
  • Јожеф Шлезингер (1794—1870), композитор, капелник музичке банде књаза Милоша и утемељивач српске грађанске музике;
  • Јован Хаџић (Милош Светић) (1794-1869) оснивач и први председник Матице српске, књижевник и српски законописац;
  • Јожеф Швајдл (1796—1849) генерал у Кошутовој војсци и један од 13 „Арадских жртава";
  • Самуило Маширевић (1804—1870), епископ земишварски (1852—1864) и патријарх српски (1864—1870);
  • Никола Ника Михајловић (1811 – 1895), сомборски посланик у Угарском сабору, велики жупан Бачко-бодрошке жупаније, потпредседник Мађарске краљевске курије и председник Краљевске табле (Врховног суда), велики народни добротвор;
  • Габор Гросшмид (1813—1897), историчар, оснивач Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније
  • Карло Бијелицки (1813—1878), оснивач Градске библиотеке;
  • Александар Стојачковић (1822—1893), новинар, српски политичар и историчар;
  • Ђорђе Бркић (1830—1914), геолог, проналазач графита;
  • Никола Вукићевић (1830—1910), педагог, писац, дугогодишњи наставник и управник Српске учитељске школе (Препарандије) у Сомбору;
  • Георгије Бранковић (1830—1907), сомборски прота (1859—1881), темишварски владика (1881—1890) и патријарх српски (1890—1907);
  • Милка Гргурова (1840—1924), велика драмска уметница, „српска Сара Бернар“.
  • Лаза Костић (1841—1910), српски књижевник, песник, драмски писац, преводилац, новинар и естетичар;
  • Антал Кох (1843—1927), геолог европског угледа и академик;
  • Карољ Вертеши (1843—1917), путописац и новинар;
  • Ђула Вароши (1846—1910), калочки надбискуп и писац;
  • Др Радивој Симоновић (1858—1950), лекар, писац, научни радник, географ, планинар;
  • Јухас Арпад (1863—1914), сликар;
  • Јожеф Тим (1864—1959), лекар, угледни историк;
  • Јован Јоца Лалошевић (1870—1935), друштвено-политички и културни радник;
  • Ернест Бошњак (1876—1963) пионир кинематографије у Јужних Словена, штампар и уредник бројних листова и часописа у Сомбору;
  • Петар Коњовић (1883—1970), знаменити српски композитор;
  • Вељко Петровић (1884—1967), књижевник и академик;
  • Иван Радовић (1894—1973), сликар, академик, члан југословенског тима у Девис-купу 1929. године;
  • Милан Коњовић (1898—1993), сликар и академик;
  • Геза Барци (1894—1975), мађарски лингвиста и академик;
  • Јанош Херцег (1909—1995), књижевник, новинар и академик;
  • Радивој Кораћ (1938—1969), кошаркаш, репрезентативац и један од најбољих кошаракаша Европе;
  • Миленко Бељански Пипац, (1923-1996), новинар, хроничар и завичајни историчар, писац преко 100 књига и књижица о прошлости Сомбора;
  • Павле Блесић (1924-), сликар и вајар;
  • Сава Стојков (1925-), сликар;
  • Велимир Веља Суботић (1925—2013), глумац, књижевник и песник, аутор стихова познате песме о фијакеристи Јагри;
  • Звонко Богдан (1942-), певач и аутор традиоционалне војвођанске староградске музике;
  • Зоран Мандић (1950-), песник и књижени критичар;
  • Ивица Фргић (1953-), спортиста (рвач), освајач сребрне медаље на Олимпијади у Монтреалу 1976. г.
  • Јожеф Фекете (1957-), књижевник и академик;
  • Саша Радојчић (1963-), песник и филозоф;
  • Филип Крајиновић (1992-), тенисер.

Демографија[уреди]

Месне заједнице Сомбора
Градске четврти и градска насеља Сомбора
Види још: Демографска историја Сомбора.

У насељу Сомбор живи 41.889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,7 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 18.224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 33613 [1]
1953. 33632
1961. 37760
1971. 44100
1981. 48454
1991. 48993 48205
2002. 52648 51471
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
32.988 64,09%
Мађари
  
3.743 7,27%
Југословени
  
3.325 6,45%
Хрвати
  
3.197 6,21%
Буњевци
  
2.222 4,31%
Црногорци
  
805 1,56%
Немци
  
199 0,38%
Роми
  
135 0,26%
Македонци
  
107 0,20%
Албанци
  
94 0,18%
Словаци
  
84 0,16%
Русини
  
69 0,13%
Словенци
  
62 0,12%
Муслимани
  
47 0,09%
Горанци
  
42 0,08%
Румуни
  
31 0,06%
Руси
  
28 0,05%
Бугари
  
25 0,04%
Бошњаци
  
22 0,04%
Украјинци
  
17 0,03%
Чеси
  
16 0,03%
непознато
  
176 0,34%


Култура[уреди]

Некадашњи биоскоп Звезда.

Овде има више споменика културе међу којима су Зграда Пионирске библиотке ''Карло Бјелицки'' у Сомбору, Градска кућа у Сомбору, Црква Светог Јована у Сомбору, Српска Православна црква Светог Георгија у Сомбору, Зграда Бачко-Бодрошке жупаније у Сомбору, Римокатоличка црква и жупни уред у Сомбору.

Спорт[уреди]

Спорт у Сомбору има дугу традицију. Организовану форму добио је оснивањем Шаховског друштва (1867), Клуба мачевалаца (1872), Сомборског клизачког удружења и најстаријег атлетског клуба у земљи Маратон (1873), и, нарочито, заснивањем Сомборског спортског удружења 1887. са гимнастичком, мачевалачком, пливачком и атлетском секцијом, седиште Фудбалског клуба Раднички (1912). Сомборци су у годинама између два светска рата, били добри у ватерполу и пливању, рвању, атлетици, тенису и стоном тенису, чије је прво државно првенство одржано у Сомбору 1928. на коме је основан и Југословенски пинг понг савез. Још више домете су досегли рвачи са првим сомборским олимпијцима: Стеван Пишта Нађ и Никола Грбић (Париз 1924), да би Иван Фргић знатно касније, уз више светских и европских одличја, из Монтреала 1976. у Сомбор донео прво олимпијско сребро. Пре њега (1971) Сретен Дамјановић је освојио титулу светског првака. После Другог светског рата афирмисале су се гимнастичарке, дизачи тегова и женски рукомет, пласманом Бане Секулића у финале Купа победника купова Европе (1981) и сребрним медаљама са Олимпијаде у Москви (1980) Мирјане Ђурице и Зорице Војиновић, са селектором Јосипом Самаржијом, увећати фонд олимпијских медаља и још више подићи углед сомборског спорта.

Образовање[уреди]

Прве школе у Сомбору основали су Турци у време када су владали градом. Тада је постојало шест основних школа и две медресе за ученике. Одласком Турака из Сомбора град постаје средиште среза у Бачкој жупанији, а након тога и војни шанац што отвара врата свеколиком развоју, па тако и развоју образовања. Српска тривијална основна школа почиње са радом 1717. године, након ње оснива се католичка основна школа. Граматикална (латинска) школа основана је 1759. године, а 1763. прераста у Градску граматикалну школу.

За образовање Срба у Аустријској царевини изузетно је значајна 1778. година: најпре Сомбор постаје седиште врховног директора свих српских школа Бачке, Бодрошке, Барањске и Толнајске жупаније, а 1. маја Аврам Мразовић оснива српску основну школу - „Норму”, најстарију установу за образовање учитеља за словенски живаљ на југоистоку Европе, претечу данашњег Педагошког факултета. Нижа реална гимназија на немачком језику са радом почиње 1853. године, а настава на српском и мађарском језику у тој школи почиње 1869. године. Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику отворена је 1872. године. Три године касније, 1875. отворена је Српска виша девојачка школа.

Почетак предшколског образовања у Сомбору датира из 1886. године када је са радом почело прво српско забавиште у граду названо „Школица”. У XX веку, после Другог светског рата успостављен је нови систем образовања оснивањем основних и средњих стручних школа и гимназије.

У Сомбору и околним селима данас постоји 20 основних и 6 средњих школа, основна и средња музичка школа, као и Школа за основно и средње образовање за децу са посебним потребама и Школа за основно образовање одраслих.

Педагошки факултет наставља традицију Норме из 18. века у образовању учитеља, а у Сомбору ради и одељење Универзитета „Мегатренд” које образује кадрове из области економије.

Економија[уреди]

Опште удружење предузетника Сомбор Неке од компанија у Сомбору:

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Сомбор, Милан Војиновић, Стојков Нови Сад, 2000 година. ISBN 978-86-81749-10-4.
  • Сомбор, Милан Војиновић, Публикум Сомбор, 2001 година
  • Општина Сомбор, Група Аутора, Приодно-Математички факултет Нови Сад, Нови Сад, 1996. година

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Мапе и карте[уреди]