Сомбор

Сомбор
Средиште Сомбора - пешачка улица са старом градском кућом, а зграда жупаније и кармелићанска црква у позадини
Опширније Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Округ	Западнобачки
Стара имена	Цобор Сент Михаљ, (Cobor de Szentmihdly)
Становништво
Становништво	47.623
Густина становништва	187 ст/km²
Положај
Координате	45°46′27″N 19°06′44″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	89 m
Површина	1.178 km²
Сомбор Сомбор на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Немања Делић
Поштански код	25000 25101 25103 25104 25105 25106 25107
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO
Веб-страна	www.sombor.rs

Сомбор је градско насеље и седиште града Сомбора и Западнобачког управног округа. Према попису из 2011. било је 47.623 становника (према попису из 2002. било је 51.471 становника), док са околином има 87.815 становника.

Природно-географски положај

Улица краља Петра, „корзо“ у Сомбору

Зграда жупаније

Фонтана и зграда жупаније у позадини.

Стара градска кућа

Општина Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Сомбор и његов атар су на дну басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31' и 17°06'30" источне географске дужине и 46°34'15" и 46°03'20" северне географске ширине Територија се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са општином Суботица, на истоку општином Бачка Топола, на југоистоку са општином Кула, на југу са општином Оџаци, на југозападу са општином Апатин и на западу са територијом Републике Хрватске. Према томе, њен простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 км, а од Будимпеште 220 км. Планиметријски посматрано, површина Општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена општине Сомбор чине део телечке лесне заравни која захвата око 1/3 њене територије; лесна тераса, Надморске висине распона 90-100 m и алувијална раван Дунава, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су дисециране воденим токовима меду којима доминира релативно густа каналска мрежа. Посебну вредност положају подручја општине нарочито дају околности да се она налази у Панонском басену и да припада ужој зони Подунавља, односно да се налази у зони Коридора 7. који је већ уцртан у европску мрежу саобраћајних праваца, захваљујући којима је у знатној мери одређена просторно-функционална вредност и положај општине у односу на друга подручја. На 1.178 km² са градом се сместило и 16 салашких насеља, посебна особеност овога краја, и још 15 села: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Станишић, Светозар Милетић, Стапар и Телечка.

Приградска насеља

• Буковачки Салаши
• Ранчево
• Крушевље
• Билић
• Лугово
• Жарковац

Клима

Велики бачки канал у Сомбору

С обзиром на географски положај, основне климатске карактеристике подручја општине Сомбор су умерено-континентално поднебље са одређеним специфичностима по појединим деловима подручја (мања сума падавина и већа учесталост ветрова на Телечкој заравни итд.). Према вишегодишњим просечним вредностима основних климатских елемената, пре свега према средњој годишњој температури ваздуха, која има вредност 10,8 °C (најнижа је у јануару и износи -0,9 °C, а највиша у јулу), просечној годишњој висини падавина (585 mm), просечној суми интензитета сунчеве радијације (укупно током године око 0,14 kWb/cm", а само у летњим месецима око 0,058 kWh/cm), око 2.170 часова осунчавања у години итд., очигледно је да су на подручју наше општине обезбеђени оптимални биолошки услови за живот и рад. Међутим, врло често због великих колебања или неравномерног распореда и екстремних појава климатских елемената, у краћим или дужим временским интервалима долази и до посебних климатских ексцеса (суша, велике количине падавина, рани и касни мразеви итд.). Клима општине Сомбор условљена је и струјањем ваздушних маса из Руске низије и централне Европе, струјањем са југа и југозапада и ваздушним масама са Атлантског океана. Прве доносе континенталне и поларне одлике, док масе са Атлантика доносе влажно и нестабилно време.

Температура ваздуха

Температура ваздуха се креће од најнижих у јануару, до највиших у јулу, а потом поново опада све до јануара. Средња годиишња температура ваздуха у општини Сомбор за поменути период има вредност од 10,5 °C. Температурна амплитуда износи 21,8 °C.

Ветрови

Најчешћи ветрови су из правца северозапада (148 промила) и севера (северац) са 147 промила. На треће место по честини јављања, долази југоисточни ветар (кошава) са 114 промила. Просечна јачина ветрова (у Бофорима) је прилично мала и креће се у распону од 1,9 (јужни ветар) до 2,8 (северни ветар).

Историја

Град Сомбор 1698. године, укључујући џамије са минаретима и хришћанску цркву са торњем које доминирају над градом

О настанку и далекој прошлости Сомбора историчари још и данас воде полемику. Разлог томе су непотпуни и оскудни историјски извори, међутим највише њих до сада има уверење да је у 14. веку на властелинском имању разгранате угарске породице Цобор почела убрзаније да се развија насеобина, настала још пре њиховог доласка, о којој документ из 1360. године казује да је у власништву властелина са именом Цобор Сент- Михаљ. Они ће се касније, када је насеобина ојачала, представљати као Цобори од Цобор Сент-Михаља. Временом се Цобор Сент-Михаљ увећавао и напредовао, а такође се увећавао број домова и жетеља око каштела, што је Цоборима погодовало јер су тако били моћнији у међусобним велепоседничким обрачунима. Опасност од Турака убрзава одлуку која је одраније сазревала о потреби подизања стаменог утврђења, и 1478. године Цобори га, уз дозволу мађарског краља Матије Корвина подижу, и то им повећава ионако велики углед који су уживали.

Дана 17. фебруара 1749. године уз високу цену (150.000 рајнских форинти у злату је уплаћено у царске трезоре, што је са пратећим таксама и приспелим каматама тешко оптеретило град дуговима, које ће отплатити тек 1766. године), царица Марија Терезија потписује повељу којом се Сомбор уздиже у ранг слободних и краљевских градова, и која је на свечан начин предата Сомборцима 24. априла 1749. године. Сомбор је овим чином много добио. Аврам Мразовић 1778. године оснива „Норму“ најстарију установу за образовање учитеља за словенски живаљ на југу.

Напредак Сомбора ће потрајати до размећа 19. и 20. века, када - без обзира што 1905. године град добија и електричну струју, убрзано се електрифицирајући - почињу да јављају први знаци стагнације, који ће се умножити након Првог светског рата и кулминирати поделом Краљевине Југославије на бановине, када се укидају жупаније, а Сомбор улази у састав Дунавске бановине.

Зграда Сомборске Норме где је основана прва школа за учитеље код јужних Словена

Центар бановине се сели у Нови Сад, а тиме и све значајније управне, судске и друге жупанијске установе. Сомбор, који је одувек грађен да буде центар, одједном се нашао унеповољном залеђу, ван магистралних праваца, са никад јаком привредом, чије богато културно наслеђе остаде као одблесак негдање славне прошлости и превелико оптерећење за смањене материјалне могућности. Међутим, Сомборци су се истакли и у припремању и одржавању Велике народне скупштине у Новом Саду, на којој је 25. новембра 1918. године донета одлука о отцепљењу Српског, буњевачког и осталог словенског народа из бивше Војводине од Угарске и присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, а уједно је изражена жеља да се оснује јединствена држава Срба, Хрвата и Словенаца“. У подне 12. априла 1941. године хортијевци без отпора умарширавају у Сомбор. Град је ословођен 21. октобра 1944. године. Током новембра исте године, у непосредној близини Сомбора, у Батинској бици завршним операцијама за ослобођење Југославије, гинуће за борбу недовољно обучени млади Сомборци. У исто време његови житељи ће исказати ентузијазам у опслуживању великог Болничког центра број 2, кроз који је за кратко време од почетка Батинске битке прошло преко 28.000 рањених и оболелих партизана и црвеноармејаца.

Важне године и датуми из историје Сомбора

Кронићева палата

Велика православна црква у Сомбору

Римокатоличка црква у Сомбору

Трг светог тројства у Сомбору

• 1360. Постоји документ о насеобини насталој на племићком поседу Цобора, под називом Цобор сент Михаљ.
• 1541. Насеобину освајају Турци у чијим дефтерима се први пут, две године године касније, јавља данашњи назив Сомбор. Овде је било седиште паше и нахије, а припадао је сегединском санџакату.
• 1687. Турци се без борбе повлаче 12. септембра, када на ове просторе долази Аустријска царевина.
• 1687. Доминик Дујо Марковић је на ове просторе довео 5.000 Буњеваца, те је проглашен капетаном Сомбора, а наследно племство добио је 1690. Погинуо је у бици код Сланкамена. У граду и данас живе његови потомци.
• 1699. Сомбор је среско место са 14 села.
• 1702. Оснивањем Војне крајине, Сомбор постаје „војни шанац”.
• 1717. Сомбор прераста у „војничку варош”.
• 1717. У Сомбору ради тривијална основна школа.
• 1720. Сомбор има 2.916 житеља.
• 1722. У Сомбору постоји католичка основна школа.
• 1735. Помињање првог јеврејина у Сомбору у тестаменту грофа Јована Бранковића, првог капетана војничке вароши Сомбора.
• 1745. Долази до укидања Потиске војне границе и Сомбора као војничке вароши, због чега Сомборци на збору 18. новембра доносе одлуку да крену у борбу за елибертацију и очување својих привилегија.
• 1748. 1. јула потписана је „Алтернатива”, као предуслов за добијање статуса слободног и краљевског града Сомбора, у којој су утврђени принципи поделе власти измеду православаца и католика.
• 1749. Сомбор је, повељом Марије Терезије од 17. фебруара проглашен „слободним и краљевским градом”, а та привилегија је плаћена 150.000 рајнских форинти у злату.
• 1759. Оснива се Граматикална (латинска) школа, која 1763. прераста у Градску граматикалну школу.
• 1761. Завршена изградња цркве св. великомученика Георгија.
• 1763. Завршена изградња цркве пресв. Тројства.
• 1766. 1. марта, основана Служба прве помоћи, најстарија на просторима данашње Војводине.
• 1766. Фердинанд Планк отвара прву апотеку „Код златног лава”.
• 1778. Сомбор постаје седиште врховног директората свих српских школа Бачке, Барањске и Толнајске жупаније.
• 1778. Аврам Мразовић 1. маја оснива српску основну школу „Норму”, најстарију установу за образовање учитеља за словенски живаљ на југу Европе.
• 1785. Сомбор броји 13.360 житеља.
• 1786. Сомбор постаје сталним седиштем Бачко-Бодрошке жупаније.
• 1788. Као фрајкор, у Сомбору борави Ђорде Петровић Карађорђе.
• 1789. Отпочела са радом прва пошта.
• 1790. Завршена изградња цркве Св. Јована Претече.
• 1802. Формално су уједињене Бачка и Бодрошка жупанија, мада је до тога стварно дошло знатно раније.
• 1802. Завршено прекопавање Великог Бачког канала Дунав-Тиса, чиме Сомбор добија значајну саобраћајницу као и регулацију подземних вода.
• 1812. У Сентандреји почела са радом Српска учитељска Школа, као наследница сомборске „Норме”, да би се након четири године поново вратила у Сомбор, да га више никад не напусти.
• 1840. У Сомбору отпочела са радом прва текстилна радионица на парни погон у Војводини.
• 1842. Довршена изградња Градске куће као седишта Магистрата сомборског.
• 1844. Основана Мађарска читаоница.
• 1845. Основана Српска читаоница.
• 1848/49. У буржоаско-демократској револуцији Сомбор често мења господаре, трпи пљачке и паљевине, а уласком српских јединица 1849. постаје седиште привременог окружја сомборско-бачког.
• 1850. Отпочела са радом прва штампарија Нандора Битермана.
• 1852. Сомбор има 22.363. житеља (Нови Сад 19.000, Београд 18.860).
• 1853. Отворена Нижа реална гимназија на немачком језику.
• 1859. Основана Градска библиотека.
• 1861. Основано Српско добровољно позоришно друштво.
• 1865. Изашао први лист на мађарском језику, „Ипар”.
• 1866. Излази „Школски лист” (до 1914.) и „Пријатељ србске младежи” (до 1868.).
• 1868. Основана Сомборска штедионица, прва банкарска установа у Сомбору.
• 1869. Отворена Реална гимназија на српском и мађарском наставном језику.
• 1869. Стигла прва железничка пруга из правца Суботице.
• 1870. Основано Српско певачко друштво.
• 1871. Основан „Сомборски лојд”.
• 1871. Основано Пољопривредно удружење Бачко-Бодрошке жупаније.
• 1872. Отворена Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику.
• 1872. Одржана оснивачка скупштина Добровољног ватрогасног друштва.
• 1875. Отворена Српска виша девојачка школа.
• 1878. Покренут недељни лист на мађарском језику „Бáцска” (до 1918.).
• 1878. Излази „Голуб”, „лист за српску младеж”, у коме су своје прве радове објавили Војислав Илић, Бранислав Нушић, Јован Дучић, Алекса Шантић, Борислав Станковић, Милош Црњански и др. (излазио до 1914.).
• 1880. Сомбор има 24.623 житеља (више него Љубљана, Загреб, Скопље).
• 1880. Др Милан Јовановић-Батут покреће лист „Здравље”.
• 1882. Подигнута зграда Народног позоришта.
• 1882. Довршена изградња жупанијског здања.
• 1882. Почиње са излажењем лист „Zombor és vidéke” (Сомбор и његова околина) - излазио до 1914.
• 1883. Основано Историјско друштво Бач-бодрошке жупаније, чији је наследник историјско друштво Сомбор (1936) и Градски музеј (1945).
• 1883. Изграђена зграда Мађарске читаонице.
• 1886. Почело са радом прво српско забавиште у Сомбору, названо „Колица”.
• 1887. Основано Сомборско спортско удружење.
• 1895. Пуштен у погон први млин на парне ваљке „Експорт” у коме је засветлела и прва електрична сијалица у Сомбору.
• 1895. Предата на употребу Учитељској школи зграда, као задужбински дар патријарха српског георгија Бранковића.
• 1898. У великој сали Жупаније постављена слика Ференца Ајзенхута „Битка код Сенте”, уље на платну, величине 7x4м.
• 1899. Основано Друштво слободног лицеја.
• 1900. Сомбор броји 29.607 житеља.
• 1904. Завршена градња цркве св. Стефана, а годину дана потом и Кармелићански конвикт.
• 1905. Почетак електрификације града.
• 1908. Отпочео са радом први биоскоп.
• 1910. У Сомбору приређена прва изложба сликара из Србије у Аустроугарској.
• 1910. 25. децембра у Сомбору је основан Савез српских певачких друштава, обухватајући 47 дружина из целе Аустроугарске монархије.
• 1912. Основано Радничко спортско удружење.
• 1914. Слет српских певачких друштава из целе Аустоугарске монархије.
• 1918. 13. новембра, Сомбор улази у састав Краљевине Србије.
• 1925. Основана у Сомбору прва пољопривредна берза у Југославији.
• 1941. У град улазе 12. априла мађарске окупационе јединице.
• 1944. 21. октобра Сомбор је ослобођен од фашистичке окупације.
• 1954. Отпочеле са излажењем „Сомборске новине”.
• 1961. Одржане прве Сомборске музичке вечери.
• 1961. Почела са радом „Ликовна јесен”.
• 1962. Значајним уделом добровољних прилога грађана, изграђена и предата на употребу нова зграда Учитељске школе.
• 1973. Радио Сомбор почео да емитује програм.
• 1973. Учитељска школа прераста у Педагошку Академију.
• 1973. Одржан први међународни сајам перадарства.
• 1976. Одржани први сомборски Медицински дани, од тада стални сусрети медицинских радника из земље и иностранства.
• 1992. Сомбор постаје седиште Западно-бачког округа.
• 1993. Педагошка академија прераста у Учитељски факултет.
• 1993. Одржан први Позоришни маратон, јединствена манифестација којом Народно позориште Сомбор завршава сезону.
• 2006. Учитељски факултет прераста у Педагошки факултет.
• 2008. Сомбор поново добија статус града.
• 2008. Започета реконструкција Главне улице (улица Краља Петра I).
• 2011. Постављена реплика крста испред Светођурђевске цркве.

Познати Сомборци

• Василије Дамјановић (1734-1792), писац прве аритметике код Срба;
• Аврам Мразовић (1756-1826), оснивач “Норме”, прве школе за образовање учитеља за словенски живаљ;
• Гедеон Петровић (1770-1832), епископ бачки.
• Иван Југовић (Јован Савић) (1772-1813), попечитељ просвете и секретар Правитељштвујућег совјета код Карађорђа и оснивач Велике школе у Београду;
• Аврам Максимовић (1772-1845), прота сомборски, писац прве књиге о пчеларству у нас и први председник Српске читаонице у Сомбору;
• Николај Шимић (1766-1848), писац прве логике код Срба;
• Павле Атанацковић (1788-1867), епископ, професор Препарандије и књижевник;
• Јожеф Шлезингер (1794-1870), композитор, капелник музичке банде књаза Милоша и утемељивач српске грађанске музике;
• Јован Хаџић (Милош Светић) (1794-1869) оснивач и први председник Матице српске;
• Јожеф Швајдл (1796-1849) генерал у Кошутовој војсци и један од 13 “Арадских жртава”;
• Самуило Маширевић (1804-1870), патријарх српски;
• Ђорђе Бркић (1830-1914), геолог, проналазач графита;
• Никола Вукићевић (1830-1910), педагог и педагошки писац, 53 године наставник и управник Учитељске школе у Сомбору;
• Милка Гргурова (1840-1924), велика драмска уметница;
• Лаза Костић (1841-1910), српски књижевник, песник, драмски писац и естетичар;
• Антал Кох (1843-1927), геолог европског угледа и академик;
• Карољ Вертеши (1843-1917), путописац и новинар;
• Ђула Вароши (1846-1910), калочки надбискуп и писац;
• Др Радивој Симоновић (1858-1950), лекар, научни радник, географ, планинар;
• Јухас Арпад (1863-1914), сликар;
• Јожеф Тим (1864-1959), лекар, угледни историк;
• Јован Лалошевић (1870-1935), друштвено-политички и културни радник;
• Ернест Бошњак (1876-1963) утемељивач кинематографије у Србији, штампар и уредник бројних листова и часописа у Сомбору;
• Вељко Петровић (1884-1967), књижевник и академик;
• Милан Коњовић (1898-1993), сликар;
• Геза Барци (1894-1975), мађарски лингвист и академик;
• Јанош Херцег (1909-1995), књижевник, новинар и академик;
• Радивој Кораћ (1938-1969), репрезентативац и један од најбољих кошаракаша Европе;
• Павле Блесић (1924-), сликар и вајар;
• Сава Стојков (1925-), сликар;
• Стојан Бербер (1942-), лекар, књижевник и медицински академик;
• Звонко Богдан (1942-), певач традиоционалне војвођанске музике;
• Давид Кецман (1947-), књижевник и новинар;
• Мара Кнежевић (1949-), књижевни историчар;
• Зоран М. Мандић (1950-), песник, есејиста и књижевни критичар;
• Јожеф Фекете, књижевник и академик;
• Филип Крајиновић (1992-), тенисер.

Демографија

Види још: Демографска историја Сомбора.

У насељу Сомбор живи 41.889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,7 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 18.224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 33613 1953. 33632 1961. 37760 1971. 44100 1981. 48454 1991. 48993 48205 2002. 52648 51471

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			32.988	64,09%
Мађари			3.743	7,27%
Југословени			3.325	6,45%
Хрвати			3.197	6,21%
Буњевци			2.222	4,31%
Црногорци			805	1,56%
Немци			199	0,38%
Роми			135	0,26%
Македонци			107	0,20%
Албанци			94	0,18%
Словаци			84	0,16%
Русини			69	0,13%
Словенци			62	0,12%
Муслимани			47	0,09%
Горанци			42	0,08%
Румуни			31	0,06%
Руси			28	0,05%
Бугари			25	0,04%
Бошњаци			22	0,04%
Украјинци			17	0,03%
Чеси			16	0,03%
непознато			176	0,34%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	114			113
80+	303			688
75-79	502			1031
70-74	921			1329
65-69	1409			1709
60-64	1408			1790
55-59	1383			1571
50-54	2006			2308
45-49	2059			2126
40-44	1822			1905
35-39	1711			1827
30-34	1628			1654
25-29	1709			1759
20-24	1842			1813
15-19	1750			1690
10-14	1525			1438
5-9	1296			1242
0-4	1079			1011
просек	38.7			41.9

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 10806 11014 12967 15160 16981 17276 18224

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 3816 4698 3819 3998 1230 482 123 38 11 9 2.80

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	20567	6235	12470	883	931	48
Женски	23313	5059	12605	3970	1621	58

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9977	1536	16	13	2548	212	726	1333	301	955
Женски	7913	405	1	3	1835	54	136	1471	335	323
Оба	17890	1941	17	16	4383	266	862	2804	636	1278
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	157	215	778	298	469	412	7	-	1
Женски	310	260	516	697	1260	296	8	-	3
Оба	467	475	1294	995	1729	708	15	-	4

Култура

Некадашњи биоскоп Звезда.

• Галерија Милан Коњовић
• Градски музеј Сомбор (основан: 1883.)
• Библиотека Карло Бијелицки (основано: 1859.)
• Народно позориште Сомбор (основано: 1882.)
• Културни центар Лаза Костић
• Сомборско певачко друштво (основано: 1870.)
• Мађарска грађанска касина (основана: 1867.)
• ГКУД Сомбор (основано 1973)
• ГКУД Раванград
• КУД Владимир Назор (основано: 1936.)
• Атеље за витраж Станишић (основан: 1898.)
• Друштво одгајивача ситних животиња Сомбор 1871 (основано: 1871.)
• Фото кино видео клуб Рада Крстић (основан: 1904.)
• Црвени крст Сомбор (основан: 1901.)
• Краљевско историјско друштво (основано: 1883.)
• Сомборски лојд (основан: 1871.)
• Музеј Педагошког факултета
• Галерија Саве Стојкова

Спорт

Спорт у Сомбору има дугу традицију. Организовану форму добио је оснивањем Шаховског друштва (1867), Клуба мачевалаца (1872), Сомборског клизачког удружења и најстаријег атлетског клуба у земљи Маратон (1873), и, нарочито, заснивањем Сомборског спортског удружења 1887. са гимнастичком, мачевалачком, пливачком и атлетском секцијом, седиште Фудбалског клуба Раднички (1912). Сомборци су у годинама између два светска рата, били добри у ватерполу и пливању, рвању, атлетици, тенису и стоном тенису, чије је прво државно првенство одржано у Сомбору 1928. на коме је основан и Југословенски пинг понг савез. Још више домете су досегли рвачи са првим сомборским олимпијцима: Стеван Пишта Нађ и Никола Грбић (Париз 1924), да би Иван Фргић знатно касније, уз више светских и европских одличја, из Монтреала 1976. у Сомбор донео прво олимпијско сребро. Пре њега (1971) Сретен Дамјановић је освојио титулу светског првака. После Другог светског рата афирмисале су се гимнастичарке, дизачи тегова и женски рукомет, пласманом Бане Секулића у финале Купа победника купова Европе (1981) и сребрним медаљама са Олимпијаде у Москви (1980) Мирјане Ђурице и Зорице Војиновић, са селектором Јосипом Самаржијом, увећати фонд олимпијских медаља и још више подићи углед сомборског спорта.

Образовање

Прве школе у Сомбору основали су Турци у време када су владали градом. Тада је постојало шест основних школа и две медресе за ученике. Одласком Турака из Сомбора град постаје средиште среза у Бачкој жупанији, а након тога и војни шанац што отвара врата свеколиком развоју, па тако и развоју образовања. Српска тривијална основна школа почиње са радом 1717. године, након ње оснива се католичка основна школа. Граматикална (латинска) школа основана је 1759. године, а 1763. прераста у Градску граматикалну школу.

За образовање Срба у Аустријској царевини изузетно је значајна 1778. година: најпре Сомбор постаје седиште врховног директора свих српских школа Бачке, Бодрошке, Барањске и Толнајске жупаније, а 1. маја Аврам Мразовић оснива српску основну школу - „Норму”, најстарију установу за образовање учитеља за словенски живаљ на југоистоку Европе, претечу данашњег Педагошког факултета. Нижа реална гимназија на немачком језику са радом почиње 1853. године, а настава на српском и мађарском језику у тој школи почиње 1869. године. Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику отворена је 1872. године. Три године касније, 1875. отворена је Српска виша девојачка школа.

Почетак предшколског образовања у Сомбору датира из 1886. године када је са радом почело прво српско забавиште у граду названо „Школица”. У XX веку, после Другог светског рата успостављен је нови систем образовања оснивањем основних и средњих стручних школа и гимназије.

У Сомбору и околним селима данас постоји 20 основних и 6 средњих школа, основна и средња музичка школа, као и Школа за основно и средње образовање за децу са посебним потребама и Школа за основно образовање одраслих.

Педагошки факултет наставља традицију Норме из 18. века у образовању учитеља, а у Сомбору ради и одељење Универзитета „Мегатренд” које образује кадрове из области економије.

Економија

Опште удружење предузетника Сомбор Неке од компанија у Сомбору:

• Пољопривредни комбинат Сомбор
• ATP Severtrans Sombor
• Betonjerka Sombor
• Ekran (Sombor)
• Hotel Internacion (Sloboda) Sombor
• Zastava specijalna vozila Sombor
• Бане Секулић (фабрика)
• Боја Сомбор А. Д.
• Александро
• Борели
• Фабрика акумулатора Сомбор
• Сомборелектро
• Сомборгас
• Сомболед
• Дубрава

Литература

• Сомбор, Милан Војиновић, Стојков Нови Сад, 2000 година,ISBN 86-81749-10-2
• Сомбор, Милан Војиновић, Публикум Сомбор, 2001 година
• Општина Сомбор, Група Аутора, Приодно-Математички факултет Нови Сад, Нови Сад, 1996. година

Спољашње везе

• Званична презентација Града Сомбора
• SOinfo.org - Sombor 24/7
• http://www.sombor.tv / Informativni potral Grada Sombora /
• Паркинг сервис Сомбор
• http://www.kcsombor.org.rs Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor
• http://www.defektolozi.org Društvo defektologa Sombor
• http://www.gornjepodunavlje.info - Prezentacija Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje
• http://www.sombor.org.rs
• Градска библиотека „Карло Бијелицки“
• Радио Сомбор
• Град Черкаси Украјина побратимљени град
• Торнадо у Сомбору

Мапе и карте

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)