Књижевна екологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Човек припада Земљи на исти начин као што јој припадају животиње и биљке. Људска врста је најсавршеније биће на Земљи настало као производ дугог временског процеса званог еволуција у којем је еколошка равнотежа играла пресудну улогу за његов настанк и развој.

Књижевна екологија (енгл. literary ecology) и/или екокритика (енгл. еcocriticism),[1] је научна дисциплина која се бави начинима на које се у књижевности и књижевним делима рефлектују односи човека и животне средине у којој живи.[2] Данас се све бројники екокритички списи, настали у овој релативно младој области кљижевности, крећу од културне историје људских еколошких система до критичке анализе значења појмова као што су човек и природа.[3] Својим пореклом и развојем паралелним са рођењем модерне еколошке политике, књижевна екологија или екокритика је постала производ историјског и теоријског моделе који укључује и растућу плиму еколошке свести у 21. веку.[4]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Човек припада Земљи на исти начин као што јој припадају животиње и биљке. Такође, човек као посебна врста заједно са животињским и биљним које га окружују припада делу екосистема Земље значајног за његов опстанак.[5] Људска врста је најсавршеније биће на Земљи настало као производ дугог временског процеса званог еволуција у којем је еколошка равнотежа играла пресудну улогу за његов настанк и развој. Тако је временом кроз еволуцију настала човекова супериорност у екосистему, пре свега и због чињенице да је он једино биће на Земљи које се бави књижевношћу.[6][7]

Као што примећује Џозеф Мекер, иако човек попут биљке нема способност фотосинтезе и није у стању да лети попут птица, он поседује врхунски мозак који је у стању да произведе сјајне епске песме, бројна књижњвна дела и осредње канцеларијске записе.[8] Овај јединствени књижевни таленат у том смислу уздиже човека изнад свих других овоземаљских бића у сложеном екосистему Земље. Како ћовек у том екосистему може да учини доста доброг али и доста лошег он кроз књижевна дела може да ујкаже на бројне проблеме и предложи мере за унапређење екостистема на Земљи[9].[10]

Сама реч екокритика представља неку врсту полунеологизма. Префикс еко— у речи екокритика представља скраћеницу за екологија, која је предмет интересовања књижевне екологије која има за циљ проучавање међусобних односа свих живих бића у њиховом природном окружењу, као и њихове односе и везе са тим истим окружењем.[11]

Научници који се баве овом области књижевности проучавају односе човека и животне средине кроз литературу на интердисциплинаран начин. Анализирају текстове који илуструју бригу о животној средини они истовремено истражују различите начине на које књижевност третира природу, или како се у књижевним делима рефлектују односи човека и физичке средине у којој он живи.[12][13] [14]

Према томе користећи се интердисциплинарним приступом екокритичари анализирају објављене радове бројних аутора, истраживача и песника у контексту питања заштите животне средине и природе,[15] желећи да кроз екокритику укажу на проблеме и предложе могућа решења за исправљање тренутног стања у човековом окружењу.[16][17] [18]

Тај невероватан спој (или интердисциплинарност) физичког и духовног може се видети и у терминологији две науке, екологије и екокритике, које се удружују у циљу очувања и опстанка човека.

Књижевна екологија или екокритика у својим активностима има широк приступ који је познат и по бројним другим називима ове области књижевности, укључујући:[19]

  • „зелене (културне) студије“,
  • „екопоетика“ и
  • „еколошка литерарна критика“,[20]

Ову област често прати и давање информација и из других подручја као што су екологија, одрживи развој, биополитика, историја животне средине и друштвена екологија.

Иако се данас сви екокритичари не слажу са сврхом, методологијом или обимом екокритичности, она се све више развија али и уобличава коз нове активности.

Развој књижевне екологије[уреди | уреди извор]

Прва еколошка истраживања из области хуманистичких наука, започета су у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама 1960-тих, када је у оквиру антропологије почела да се развија дисциплина под називом еколошка антропологија, коју је Бенџамин Орлов дефининисао као истраживање односа између динамике становништва, социјалне организације и културе, с једне стране, и животне средине, с друге.[21]

Од тада антрополози истражују улогу културне праксе и веровања који омогућавају људској популацији да оптимизира своју адаптацију у животну средину и да спречи деградацију локалног и регионалног екосистема.[22] Еколошка антропологија је у свом периоду развоја прошла кроз три стадијума:[23][24]

  • Први стадијум — од 1930. до 1960. године, који карактерише оријентација ка Боасовом историјском партикуларизму.
  • Други стадијум — од 1960. до почетка 19170-тих година, коју карактерише неоеволуционизам и неофункционализам у оквиру којих се изучава појава пољопривреде и државе.[24]
  • Трећи стадијум — од 1970-тих година,[25] који се развија у области еколошке антропологије и карактерише се процесуалним приступом, у оквиру којег се обављају истраживања промена у индивидуалним и групним активностима са фокусом на механизме у којима понашање и спољни фактори утичу једни на друге.[26]

Крајем деведесетих година 20. века Конрад Котак је указао на развој „нове еколошке антропологије“, или антропологију животне средине, која комбинује теорије и анализе са политичком свешћу и практичним старањем, што је резултовало новим поддисциплинама, као што су примењена еколошка антропологија и политичка екологија[27]

Осим у англосаксонској антропологији, еколошка свест заузима важно место и у анализи књижевних дела. У тој области као посебан покрет или школа књижевне критике, јавила се екокритика и/или књижевна екологија, која је почела да се развија тек деведесетих година двадесетог века, са циљем да се бави начинима на које се у књижевности и књижевним делима рефлектују односи човека и животне средине у којој живи. Тако је временом однос људи и животиња постао тема бројних зборника радова који истичу да они имају за циљ да се у проучавање животиња још интензивније укључе и хуманистичке науке.[28]

Нарочито у почетној фази развоја, књижевна екологија је била стециште искључиво америчких критичара и била је ограничена на бављење америчком књижевношћу. Као озбиљни заговорници сопствене теорије екокритичари, су претендујући на приказивање и верификацију сопствених резултата основали своју организацију, па су тако у Сједињеним Америчким Државама екокритика најчешће своје активности везаивали за рад у Удружењу за проучавање књижевности и животне средине (акроним ASLE — Association for the Study of Literature and Environment),[29] Цременом ово удружење је постало домаћин традиционалне двогодишње конференције за научнике широм света који се баве питањима заштите животне средине у литератури и хуманистичким срединама уопште. Удружења за проучавање књижевности и животне средине покренуло је и часопис - Интердисциплинарне студије књижевности и животне средине (акроним ISLE — Interdisciplinary Studies in Literature and Environment)., у којем бројни аутори из области књичевцне екологије објављују своје истраживачке радове.[5]

Повећано интересовање за еколошка питања у многим академским дисциплинама довело је до све већег развоја књижевна екологије, као успешне академске области унутар студија књижевности, које истражује односе између људских бића и нељудског окружења.[24]

Током свог рада екокритичари колективно доносе алате и методе у хуманистичкихм наукама који треба да одговоре на хитна питања, у данашњем доба глобалне еколошке кризе.[30][31]

Често комбинујући креативне или нетрадиционалне облике са утврђеним истраживачким методама, екокритичари измишљају начине уз чију помоћ би хуманистичке науке могле да се ангажују у нашем окружењу које се брзо мења.

Тако овај дискурс заправо представља покушај поклоника хуманизма да се помире са светом који се брзо мења.[32]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What is ecocriticism? – Environmental Humanities Center” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ Rueckert, William. 1996. "Literature and Ecology: An Experiment in Ecocriticism". U The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Cheryll Glotfelty i Harold Fromm, ur. Athens - London: The University of Georgia Press, 105--123
  3. ^ Garrard, Greg. [2004] 2012. Ecocriticism. Abingdon: Routledge. [Crossref], [Google Scholar]
  4. ^ Heise, Ursula K. 2013. “Globality, Difference, and the International Turn in Ecocriticism.” Publications of the Modern Language Association of America 128 (3): 636–643. . doi:10.1632/pmla.2013.128.3.636.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) [Crossref], [Web of Science ®], [Google Scholar]
  5. ^ а б Rueckert, William. “Literature and Ecology: An Experiment in Ecocriticism.” In The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Edited by Cheryll Glotfelty and Harold Fromm, 105–123. Athens, GA: University of Georgia Press, 1996.
  6. ^ Adamson, Joni, and Salma Monani. 2017. “Introduction: Cosmovisions, Ecocriticism, and Indigenous Studies.” In Ecocriticism and Indigenous Studies: Conversations From Earth to Cosmos, edited by Salma Monani and Joni Adamson, 1–19. New York: Routledge.
  7. ^ Phillips, Dana. The Truth of Ecology: Nature, Culture, and Literature in America. Oxford: Oxford University Press, 2003. . doi:10.1093/acprof:oso/9780195137699.001.0001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Meeker, Joseph. The Comedy of Survival: Studies in Literary Ecology. New York: Scribner’s, 1972.
  9. ^ Bladow, Kyle, and Jennifer Ladino. 2018. “Toward an Affective Ecocriticism: Placing Feeling in the Anthropocene.” In Affective Ecocriticism: Emotion, Embodiment, Environment, edited by Kyle Bladow and Jennifer Ladino, 1–22. Lincoln: University of Nebraska Press. [Crossref], [Google Scholar]
  10. ^ Love, Glen. “Revaluating Nature: Toward an Ecological Criticism.” In The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Edited by Cheryll Glotfelty and Harold Fromm, 225–240. Athens, GA: University of Georgia Press, 1996.
  11. ^ Tošić, J. [2006]. Ekokritika - interdisciplinarno proučavanje književnosti i životne sredine. Facta universitatis - series: Working and Living Environmental Protection, 3(1), 43-50.
  12. ^ Bennett, Jane. 2010. Vibrant Matter: A Political Ecology of Things. Durham, NC: Duke University Press. [Crossref], [Google Scholar]
  13. ^ Bergthaller, Hannes, Rob Emmett, Adeline Johns-Putra, Agnes Kneitz, Susanna Lidström, Shane McCorristine, Isabel Pérez Ramos, Dana Phillips, Kate Rigby, and Libby Robin. 2014. “Mapping Common Ground: Ecocriticism, Environmental History, and the Environmental Humanities.” Environmental Humanities 5: 261–276. . doi:10.1215/22011919-3615505.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) [Crossref], [Google Scholar]
  14. ^ „Ecocriticism”. obo (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  15. ^ „What is Ecocriticism?: Literary Movements”. A Research Guide for Students (на језику: енглески). 27. 8. 2018. Приступљено 5. 9. 2019. 
  16. ^ Blackstone, Bernard. 1959. The Consecrated Urn: An Interpretation of Keats in Terms of Growth and Form. London: Longmans, Green and Co. [Google Scholar]
  17. ^ Buell, Lawrence. 1995. The Environmental Imagination: Thoreau, Nature Writing, and the Formation of American Culture. Cambridge, MA: Belknap Press. [Google Scholar]
  18. ^ Bate, Jonathan. 2000. The Song of the Earth. Cambridge, MA: Harvard University Press. [Google Scholar]
  19. ^ Buell, Lawrence. The Environmental Imagination: Thoreau, Nature Writing, and the Formation of American Culture. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1995.
  20. ^ Buell, Lawrence. 2001. Writing for an Endangered World: Literature, Culture, and Environment in the U.S. and Beyond. Cambridge, MA: Belknap Press. [Crossref], [Google Scholar]
  21. ^ Benjamin S. Orlove, Ecological Anthropology, Annual Review of Anthopology 9, стр.235.
  22. ^ Conrad P. Kottak, The New Ecological Anthropology, American Anthropologist New Series, 1999. стр.23.
  23. ^ Ryan, John Charles (2019-10-02). „Foreword: Ecocriticism in the Age of Dislocation?”. Dix-Neuf. 23 (3-4): 163—170. doi:10.1080/14787318.2019.1683974. 
  24. ^ а б в DeMott, Nick (2018-08-25). „A Brief History of Ecocriticism:”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  25. ^ „Is ecocriticism new? – Environmental Humanities Center” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  26. ^ Benjamin S. Orlove, Ecological Anthropology, Annual Review of Anthopology 9, стр.245.
  27. ^ Conrad P. Kottak, The New Ecological Anthropology, American Anthropologist New Series, 1999. стр.25.
  28. ^ Suzana Marjanić, Antonija Zaradija Kiš, Zoo-uvod ili zašto čitati životinju, Književna životinja. Kulturni bestijarij II. dio (Suzana Marjanić i Antonija Zaradija Kiš, ur.), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2012, стр.17.
  29. ^ Glotfelty & Fromm 1996, p. xviii
  30. ^ Ahern, Stephen. 2019. “Introduction: A Feel for the Text.” In Affect Theory and Literary Critical Practice: A Feel for the Text, edited by Stephen Ahern, 1–21. Cham: Palgrave Macmillan. [Crossref], [Google Scholar]
  31. ^ „What is the future of ecocriticism? – Environmental Humanities Center” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  32. ^ Kevin MacDonnell, Steve Mentz Ecology in Literature Оxford bibliographies 28.4.2016 . doi:10.1093/OBO/9780199830060-0148.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

Abram, David. "The Spell of the Sensuous: Perception and Language in a More-than-Human World". New York: Pantheon, 1996.
Alex, Rayson K., S. Susan Deborah & Sachindev P.S. Culture and Media: Ecocritical Explorations. Cambridge: Cambridge Scholars Publishing, 2014.
Barry, Peter. "Ecocriticism". Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory. 3rd ed. Manchester: Manchester UP, 2009.
Bate, Jonathan. Romantic Ecology: Wordsworth and the Environmental Tradition. London and New York: Routledge, 1991.
Lawrence Buell|Buell, Lawrence. The Environmental Imagination: Thoreau, Nature Writing, and the Formation of American Culture. Cambridge, Massachusetts and London, England: Harvard University Press, 1995.
Bilbro, Jeffrey. Loving God's Wildness: The Christian Roots of Ecological Ethics in American Literature. Tuscaloosa: University of Alabama Press, 2015.
Buell, Lawrence. "Toxic Discourse." Critical Inquiry 24.3 (1998): 639-665.
Buell, Lawrence. Writing for an Endangered World: Literature, Culture, and Environment in the U.S. and Beyond. Cambridge, Massachusetts and London, England: The Belknap Press of Harvard University Press, 2001.
Cohen, Michael P. "Blues in Green: Ecocriticism Under Critique." Environmental History 9. 1 (January 2004): 9-36.
Coupe, Laurence, ed. The Green Studies Reader: From Romanticism to Ecocriticism. London: Routledge, 2000.
Cranston, CA. & Robert Zeller, eds. "The Littoral Zone: Australian Contexts and their Writers". New York: Rodopi, 2007.
Estok, Simon C. (2001). "A Report Card on Ecocriticism." AUMLA 96 (November): 200-38.
Estok, Simon C. (2005). "Shakespeare and Ecocriticism: An Analysis of 'Home' and 'Power' in King Lear." AUMLA 103 (May 2005): 15-41.
Forns-Broggi, Roberto. "La aventura perdida del ecopoema Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2016)" in Fórnix 5/6 (2007): 376-394. (језик: шпански)
Frederick, Suresh. Contemporary Contemplations on Ecoliterature. New Delhi:Authorpress, 2012.
Garrard, Greg, Ecocriticism. New York: Routledge, 2004.
Garrard, Greg (ed.), The Oxford Handbook of Ecocriticism. Oxford: Oxford University Press, 2014.
Glotfelty, Cheryll and Harold Fromm (Eds). The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Athens and London: University of Georgia, 1996.
Gomides, Camilo. 'Putting a New Definition of Ecocriticism to the Test: The Case of The Burning Season, a film (mal)Adaptation". ISLE 13.1 (2006): 13-23.
Heise, Ursula K. "Greening English: Recent Introductions to Ecocriticism." Contemporary Literature 47.2 (2006): 289–298.
Kroeber, Karl. Ecological Literary Criticism: Romantic Imagining and the Biology of Mind. New York: Columbia UP, 1994.
Lindholdt, Paul. Explorations in Ecocriticism: Advocacy, Bioregionalism, and Visual Design, Lanham, MD: Lexington Books, 2015.
Marx, Leo. The Machine in the Garden|The Machine in the Garden: Technology and the Pastoral Ideal in America. Oxford: Oxford University Press, 1964.
McKusick, James C. Green Writing: Romanticism and Ecology. New York: St. Martin's, 2000.
Meeker, Joseph W. "The Comedy of Survival: Studies in Literary Ecology." New York: Scribner's, 1972.
Moore, Bryan L. Ecology and Literature: Ecocentric Personification from Antiquity to the Twenty-first Century. New York: Palgrave Macmillan, 2008.
Morton, Timothy. The Ecological Thought. Cambridge, MAL Harvard University Press, 2012.
Nichols, Ashton. "Beyond Romantic Ecocriticism: Toward Urbanatural Roosting." New York: Palgrave Macmillan, 2011. Paperback, 2012.
Nicolson, Marjorie Hope. Mountain Gloom and Mountain Glory: The Development of the Aesthetics of the Infinite. Seattle: Univ. of Washington Press, 1959.
Phillips, Dana. The Truth of Ecology: Nature, Culture, and Literature in America. Oxford: Oxford University Press, 2003.
Rueckert, William. "Literature and Ecology: An Experiment in Ecocriticism." Iowa Review 9.1 (1978): 71-86.
Rojas Pérez, Walter. La ecocrítica hoy. San José, Costa Rica: Aire Moderno, 2004.
Selvamony, Nirmal, Nirmaldasan & Rayson K. Alex. Essays in Ecocriticism. Delhi: Sarup and Sons and OSLE-India, 2008.
Slovic, Scott. Seeking Awareness in American Nature Writing: Henry Thoreau, Annie Dillard, Edward Abbey, Wendell Berry, Barry Lopez. Salt Lake City, UT: University of Utah Press, 1992.
Vogel, Joseph Henry. "Ecocriticism as an Economic School of Thought: Woody Allen's Match Point as Exemplary." OMETECA: Science and Humanities 12 (2008): 105-119.
Williams, Raymond. The Country and the City. London: Chatto and Windus, 1973.
Zapf, Hubert. "Literary Ecology and the Ethics of Texts." New Literary History 39.4 (2008): 847-868.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Књижевна_екологија&oldid=27675921”