Ламех

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ламех (хеб. למך) је библијска личност споменут у Старом завету као један од предпотопских патријараха.

Према Књизи постања Ламех је шеста генерација Адамовог и Евиног сина Сита. Отац му је био патријарх Метушалах а деда Енох.

У Књизи постања се помиње на више места:

„Кад је Метузалему било сто осамдесет и седам година, роди му се Ламех."
„Кад су Ламекх биле 180 и две године, роди му се син. Надјене му име Ноје, говорећи: " Овај ће нам прибављати, у труду и напору наших руку, утјеху из земље коју је Бог проклео. По рођењу Нојеву Ламех је живео пет стотина деведесет и пет година те му се родило још синова и кћери. Ламех поживе у свему седам стотина и седамдесет и седам година. Потом умре. "

Ламехов син је био Ноје, а унуци Сем, Хам и Јафет.