Маркионство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маркион образлаже свој канон.

Маркионство је ранохришћанско учење чији је оснивач Маркион, пореклом из Мале Азије. По њему је старозаветни бог, који је створио свет (види демијург) и који се љути и свети (lex talionum), у ствари нижи бог. Постоји јасна разлика између њега и врховног бога Новога завета, Исусовог бога љубави, милости и праштања. Између ова два бога постоји непомирљива противречност; као и између Старог и Новог завета, односно јудаизма и хришћанства.[1]

Маркион ствара свој сопствени канон Новог завета који чине Јеванђеље по Луки и Павлове Посланице (без Тимотеја и Тита). Од почетка Црква је осудила Маркионове идеје (екскомунициран је 144. г.), јер је она штитила континуитет Старога и Новога Завета. Од Маркионових ученика најистакнутији је био Апелес, који се у Риму прикључио Маркиону, а још за његова живота отишао је у Александрију, где је разрадио учење да је демијурга створио добри бог. Написао је Силогизме (Syllogismoi) у којима је доказивао да су Мојсијеве књиге пуне неистина, па према томе не могу бити божјег порекла.[1] Грчки филозоф Келсос, пишући у Александрији крајем 2. века о хришћанима свога времена, помиње и Маркионите.[1]

Најпознатији модерни тумач Маркиона био је Адолф фон Харнак (1851-1930), који наглашава суштинску разлику између јединственог Христовог јеванђеља и других религија.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]