Мегаловлахија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Велика Влашка после 1265.

Мегаловлахија (Μεγαλοβλαχία) или Мегали Влахија (Μεγάλη Βλαχία), српски Велика Влашка, такође и Ано Влахија (Άνω Βλαχία, Горња Влашка) је била средњовековна област која је обухватала данашњу Тесалију и северни део Фтиотиде. Од 11. века насељавали су је углавном Аромуни, првенствено у планинским областима.

Назив се не односи на области насељене Аромунима у Етолији-Акарнанији, које се помињу као Мала Влашка (Μικρή Βλαχία).

После смрти епирског деспота Михаила II Анђела, његов нелегитимни син Јован I Дука Комнин издвојио је област из Епирске деспотовине. Од 1268. до 1318. постојала је као самостална Кнежевина Велика Влашка или Влашка Тесалија, од којег је 1319. настало Војводство Неопатрије.