Мед и восак у српским народним обичајима

Пчела са својим производима, медом и воском прати човека кроз бројне народне обичаје од рођења до смрти

Мед и восак у српским народним обичајима присутни су у Српском народу још из времена доласка Словенски племена на Балканско полуострво, као пиће у облику медовине, које је коришћено на многим обредним светковинама, као саставни део народне медицине за излечење бројних болести, као део рођенданских, свадбених, верских обичаја или других народних обичаја, у којима је свећа од воска незаобилазан елемент након рођења детета, женидбе или удаје или култа мртвих.

У свим народним обичајима пчела је са својим производима пратила Српски народ, не само као битан елемент исхране и трговине у циљу стицања материјалних средстава, већ га је од рођења до смрти, пратила било као ритуални елемент у склопу народног веровања или као народни лек, са чудотворним исцелтељским способностима у бројним болестима.

Опште информација

Још од давнина у Српском народу се уврежило веровање да мед и остали производи пчела настају од јутарње росе и руменила као божји дар људима...и да је без њега живот незамислив.

Кроз народне обичаје пчела је својим производима имплементирала у традицоналну народну медицину и цркву па отуда потиче и ова народна изрека:

Без пчеле ни родити се ни умријети.

Свећа као симбол светлости у животу и смрти

У складу са народним веровањем у култни значај воштаница (свећа), начињених од воска као једног од производа пчела који остаје након врцања меда, у српском народу вековина гори — на веселим скуповима крштењу, крсној слави, венчању или на тужним скуповима, на самртној постељи на посмртном одру, задушницама, поменима, за здравље просперитет или покој душе, или као симбол светлости која човеку треба да осветли пут у ововременом или у загробном животу, у вечном уточишту у коме влада вечити мрак.

И до данс се као народни обичај задржало обредно паљење свећа на рођенданском колачу, које слављеник симболично гаси дувањем, пре сечења колача.

Разне вртсте производа од воска, на продајном пулту (лево) једне нишке црква, заврши у пламену за здравље живих или покој душе преминулих верника, или славље поводом многобројних верских празника.

Жртвовање меда

Међу најзначајније српске обичаје спада жртвовање меда. Тај народни обичај у већој мери примењује се за Бадње вече стављањем меда у пиће (ракију); или мазањем медом бадњака и чесница.

На даћама и поменима мртвима мед није смео да изостане и том приликом сервирала се ракија зачињена медом, као и на крсној слави када се у кољиво–житу додаје мед.

Обичај посипања невесте житом и храњење медом приликом доласка у нови дом био је познат не само Србима већ и Пољацима, старим Грцима и Прусима. Како је у Србији свекрва најчешће била главна личност на дочеку невесте у нови дом, она је дочекивала испред врата играјући уз запаљену воштаницу, држећи хлеб испод мишке а у рукама мед и путер говорећи...

...на ти, снахо, жито да си житна; на ти, снахо, меда да си медна...

После дочека и жртвовања меда свекрва би уводила снаху у кућу, а снаха би тада довратке мазала медом и путером.

Мед у народној медицини

У народној медицини мед и восак је нашао велику примену, као:

• исцељујуће средство за повећање отпорности организма на штетне утицаје злих сила,
• средство за уништавање узрочника инфекција
• природни лаксанс за чишчења,
• код разних упала, болова, кашља, прехлада и др.

Литература

• Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
• Др Стојмир Младенов, инж. Миленко Радосавовић, Лечење пчелињим производима „апитерапија“ и основи пчеларства, ИКОМ, Интелект 1998
• Dr Jovan Kulinčević, Pčelarstvo, Partenon, Beograd, 2006
• Зле очи у веровању Јужних Словена од Тихомира Р. Ђорђевића 14 издање задужбине Каменка и Павла, браће Јовановића 14
• Веселин Чајкановић Студије из српске религије и фолклора 1919–1924, стр 126 -242.