Пчела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пчела
Plumpollen0060.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
ред: Hymenoptera
подред: Apocrita
(некласификован) Anthophila (= Apiformes)
натпородица: Apoidea
фамилије

Andrenidae
Apidae
Colletidae
Dasypodaidae
Halictidae
Megachilidae
Meganomiidae
Melittidae
Stenotritidae

Екологија таксона

Пчела је било која врста инсеката из реда опнокрилаца, натфамилије пчела (Apoidea). Главна особина свих пчела је да за исхрану скупља цветни полен, као извор беланчевина и цветни нектар као извор угљених хидрата. На Земљи постоји око 20 000 врста пчела распрострањених скоро у свим подручјима света. Величина се креће од 2 mm до 4 cm. Претежно су црне или сиве боје. Основна подела је према начину њиховог живота на солитарне и друштвене пчеле.

Најзаступљеније врсте пчела[уреди]

  • Солитарне пчеле (дивље или усамљене; Anthophorinae и Xylocopinae) живе усамљено и углавном не стварају веће резерве хране. Презимљавају само оплођене женке. Свака женка прави сопствено гнездо у тлу где гради земљане коморе за полагање јаја и одгајање ларви.
  • Бумбари (лат. Bombinae) прикупљају цветни прах задњим ногама и хране се углавном нектаром. Стварају мања гнезда у земљишту, са мањим резервама хране. Презимљава само оплођена женка. (Видети: Бумбар)
  • Бежаочне пчеле (лат. Meliponinae) луче восак од 2 до 4 трбушног сегмента, и то женке. При прављењу саћа мешају га смолом и земљом. Ова потфамилија распрострањена је углавном у тропским пределима Јужне Америке и нема економског значаја, јер се не може прилагодити узгоју у кошници. (Видети: Бежаочна пчела)
  • Праве пчеле (лат. Apinae) луче восак од 2 до 5 трбушног степена, и то само младе радилице од 10 до 18 дана старости. Најближе по свом изгледу и развићу фамилија Апиаде је фамилија Vespoidae (праве осе) и живе у друштвима. (Видети: Праве пчеле)
  • Друштвене пчеле су пчеле које живе друштвеним животом и код којих јединке ван пчелиње заједнице не могу да преживе. Постоји више стотина врста друштвених пчела, које граде сложену, високо организовану заједницу. Најзначајније су медоносне пчеле, од који је најзначајнија врста европско-афричка медоносна пчела (Apis mellifica L.), која се узгаја широм света. (Видети: Друштвене пчеле)

Опрашивање[уреди]

Пчела радилица са сакупљеним поленом при уласку у пчелињак.

Пчеле играју велику улогу у опрашивању цветова. Могу се фокусирати на скупљање нектара или скупљање полена, у зависности од њихових тренутних потреба.

Претпоставља се да трећина људске хране зависи од опрашивања које чине пчеле. Већина пчела има електростатичко наелектрисање које повећава апсорпцију полена. Полен и нектар стварају масу која је најчешће вискозна, али може и бити крута. Та маса је сфероидног облика те похрањена у мале ћелије у којима се и јајашца налазе.

Непријатељи пчела[уреди]

Главним непријатељима пчела се могу сматрати: пчелиња ваш, мрави, мишеви, птице, сви већи инсекти, сви загађивачи природе, дивље и домаће животиње, олује и ветрови и човек са нестручним и несавесним опхођењем.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]