Милан Марковић Матис

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Марковић Матис
Лични подаци
Датум рођења(1978-00-00)1978.(45/46 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Уметнички рад
Најважнија дела
Они живе, Јутро ће променити све, Цемент Београд

Милан Марковић Матис (Београд, 1978) српски је сценариста, драматург, драмски писац и сценски извођач.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основне и мастер студије драматургије завршио је на Факултету драмских уметности у Београду.

Поред рада на филму, телевизији и у институционалном позоришту, активан је на и на независној сцени извођачких уметности као и сцени савременог плеса. Позоришне драме су му извођене у Србији, Словенији, Хрватској, Литванији и Енглеској и објављене на босанском, енглеском, словеначком, српском и немачком језику. Као драматург је радио на представама у Словенији, Србији, Хрватској, Данској, Италији и Немачкој. Писао је сценарије за телевизијске серије "Јутро ће променити све".[1] (Радио телевизија Србије 2019) и "Отворена врата"[2] (Прва српска телевизија 2014). Со-оснивач је љубљанског завода Мелара. Живи у Љубљани.[3]

2012. године Милан Марковић Матис и Маја Пелевић учланили су се у Демократску странку Србије, Уједињене регионе Србије, Социјалдемократску партију, Демократску странку, Либерално демократску партију, Српску напредну странку и Социјалистичку партију Србије. Врло брзо након учлањења постали су чланови већине Савета за културу а у неким партијама су доспели и на кадровску листу. О свом ускуству су исте године направили перформанс Они живе.[тражи се извор]

Ауторски стил[уреди | уреди извор]

Жири Михизове награде за његов ауторски стил наводи: "У Марковићевим драмама преплићу се фантастика са црним хумором, иронија са психолошким анализама и наглашен критички ангажман са експерименталном, али увек сценски атрактивном формом."[4]

Жири који је одлучивао о додели Грун Филипичеве награде пише да Марковића у раду у позоришту "интересују идеолошка трења, којима се посвећује доследно и студиозно, при чему гледаоцу често поставља бројне мисаоне ребусе, загонетке које сежу у срж актуелних друштвених проблема.[5]

Драмски текстови[уреди | уреди извор]

  • "Клупа"
  • "Нова росјачка опера" (по Џону Геју)
  • "Добро јутро г. Зеко"
  • "Зелена кућа"
  • "Добар дечак"
  • "Пази вамо" (Загреб гори)
  • "Чишћење идиота"
  • "Да нам живи рад" (са Анђелком Николић)
  • "Фејкбук" (са Мајом Пелевић, Филипом Вујошевићем и Миленом Мињом Богавац)
  • "Маја и ја и Маја" (по роману Сретена Угричића)
  • "Идемо испочетка" (са Аном Дубљевић)
  • "Дан после" (са групом аутора)
  • "Цемент Београд"

Ауторске адаптације[уреди | уреди извор]

  • 2011 „Ожалошћена породица“ Бранислава Нушића (режија Бојана Лазић, Народно позориште Шабац)
  • 2014 “Хрватски бог Марс” Мирослава Крлеже (режија Себастијан Хорват, Казалиште Гавела, Загреб)
  • 2015 "Над гробом глупе Европе" Мирослава Крлеже (режија Себастијан Хорват, ХНК Ријека)
  • 2015 “Слуге” Ивана Цанкара (режија Себастијан Хорват, ССГ Трст)
  • 2017 “Теорема” Пјера Паола Пазолинија (режија Себастијан Хорват, ССГ Трст)
  • 2018 “Микеланђело” Мирослава Крлеже (режија Себастијан Хорват, ХНК Ријека и Дубровачке летње игре)
  • 2019 "Али: Страх једе душу " Рајнера Вернера Фазбиндера (режија Себастијан Хорват, СНГ Драма, Љубљана)
  • 2020 "Цемент" Хејнера Милера (режија Себастијан Хорват, ЗКМ, Загреб)
  • 2021 "Цемент" Хејнера Милера (режија Себастијан Хорват, СНГ Драма, Љубљана)

Награде[уреди | уреди извор]

  • 2013 Награда Борислав Михајловић Михиз[6]
  • 2016 Шелигова награда, за представу “Слуге” (Недеља словеначке драме, Крањ)
  • 2019 Признање за промоцијy важних социолошких тема у широј јавности (Словеначко социолошко друштво)
  • 2019 Награда критике, за представy "Али: Страх једе душу" (Borštnikovo srečanje, Марибор)
  • 2019 Битеф фестивал - Гран при, за представу "Али: Страх једе душу"
  • 2019 Битеф фестивал - награда критике, за представу "Али: Страх једе душу"
  • 2019 Битеф фестивал - награда публике, за представу "Али: Страх једе душу"
  • 2021 Битеф фестивал - Гран при, за представу "Цемент, Београд"
  • 2021 Грун-Филипичева награда, за достигнућа на подручју драматургије и театрологије (Недеља словеначке драме, Крањ)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Јутро ће променити све: O генерацији без илузија”. BBC News на српском (на језику: српски). 2018-12-07. Приступљено 2021-11-29. 
  2. ^ „Milan Markovic Matthis”. IMDb. Приступљено 2022-01-31. 
  3. ^ „Milan Marković Matthis » HNK Ivan pl. Zajc Rijeka”. hnk-zajc.hr. Приступљено 2021-11-29. 
  4. ^ „Михизова награда за драмско стваралаштво уручена Милану Марковићу Матису | Покрајинска влада”. vojvodina.gov.rs. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 2021-11-29. 
  5. ^ „Grumova nagrada: Govoriti tisto, o čemer se je molčalo”. Dnevnik. Приступљено 2022-01-31. 
  6. ^ Aгенције (2013-10-09). „Награда Михиз драмском писцу Милану Марковићу”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2021-11-29.