Милош Парижевић
Милош Парижевић је био јунак који је побиједио једног Турчина, у мегдану код Клиса, у првој половини 16. вијека и тиме се прославио.
Историја[уреди | уреди извор]
Клис је сјеверно од клишке тврђаве, а по овом догађају дио Клиса се зове Мегдан.[1][2] Раније се Мегдан звао Пархна пољана, можда по Пареној пољани у Босни гдје је убијен Павле Раденовић. Ту се одиграла борба младића Милоша Парижевића и Турчина Бакоте, због чега је Милош ушао у легенду. Гашпар Петар Вињалић је описао тај догађај који се по њему десио 1537. а по можда и 1528. године:[3]
За вријеме блокаде и опсједања Клиса нађе се један Турчин зван Багара, великог стаса и снаге, који као нови Голијат сваким даном изазиваше оне у тврђави на појединачну борбу, уз многоврсне пријекоре и увреде. Кршћани се црвењаху од стида и нитко се не усуди изићи на мегдан. Но, један младић, именом Милош, одазове се на његов изазов, али затражи Кружићев пристанак. Послије дугих замолби доби допуштење и као други Давид против Голијата изиђе у подножје брда на којем је тврђава, на једну малу зараван која се и данас зове Мегдан, што значи двобој, баци се на Турчина и одсијече му једну ногу. Багара, љутит, окрећући се око себе, одступи толиким жуборомда му се храбри младић, премда је покушавао доћи до коначне побједе, није могао приближити због ударца које јеупућивао разјарени Турчин, а једном је тако јако ударио да је отпао комад камена. Но Милош је напосљетку побиједио и Турчин му је добацио сабљу, говорећи: Немој ме убити као пса. Узми сабљу и одруби ми главу као правом борцу. Милош тако и учини и донесе је у тврђаву гдје су га сви дочекали пљеском.
Данас у Клису постоји улица Милоша Парижевића. [4] Пошто име Милош подсјећа на српску традицију, Милош Обилић, Милош Обреновић, тако нема табле са натписом у његовој улици у Клису,[5] један аутор је спјевао пјесму њему у част, али га не наводи под његовим именом Милош, него се јунак преименује у Миле Хрват, [6] док га Информативна католичка агенција преименује у Мијо.[7] Фрањо Главнић (1585-1652) га помиње у својој књизи Historia Tersattana, да је молитвено спомињао Богородицу Трсатску, да би побиједио Турчина. Главинић не фалсификује његово име и наводи га као Милош.[8] Постоји и предање да је Петар Кружић, који је сахрањен на Трсату код Ријеке и који је био надређени Милошу, дао том фрањевачком самостану на дар свијећу, велику колико је био висок тај побијеђени горостас, Турчин Бакота. Та свијећа се данас налази код његовог гроба.[9][10]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Uvedeni novi polasci autobusa za Klis Megdan.[мртва веза]
- ^ KLIS OD XIII. DO XV. STOLJEĆA.
- ^ Вињалић, Гашпар (2010). Кратки повијесни и кронолошки преглед збивања која су се догодила Славенима у Далмацији, Хрватској и Босни 1514—1769, pp. 36. Сплит: Књижевни круг.
- ^ Udruga Žumberački uskoci.
- ^ Гугл мапе.
- ^ KLIŠKI KAPETAN I KNEZ PETAR KRUŽIĆ U TRADICIJSKOM PAMĆENJU I POVIJESNOM KONTEKSTU. стр. 385.
- ^ Pripadnici povijesne postrojbe "Kliški uskoci" hodočastili na Trsat.
- ^ Главинић, Фрањо (1648). Historia Tersattana: raccolta dalle antiche, e moderne historie, annali, e traditioni. Удине. стр. 49.
- ^ Obilježavanje obljetnice pogibije Petra Kružića.
- ^ Pripadnici povijesne postrojbe "Kliški uskoci" hodočastili na Trsat.