Милош Обилић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Обилић (вишезначна одредница).
Милош Обилић, фреска у манастиру Хиландар израђена између 1804. и 1810. у припрати коју је изградио кнез Лазар.

Милош Обилић (такође и Милош Кобилић у неким изворима) је био српски витез из средњег века, који се често спомиње и у српској епској поезији. Он је витез који је убио турског султана Мурата I у Косовској бици.

Косовски бој[уреди]

Дана 15. јуна по јулијанском календару, за време Косовске битке, Милош је дошао до турског кампа претварајући се да је пребегао на њихову страну. У погодном тренутку, када га је султан примио у свом шатору, он га је смртно ранио ножем „од учкура до бијела грла“. Још крајем 1415. века Игњатије Смоленски у својим „Путовањима“ наводи „Још пре тога је цара Мурата на превару убио верни слуга Лазарев звани Милош, и истог часа Турци су прогласили за цара Бајазита, сина цара Мурата, и опет су Турци надвладали и ухватили српског кнеза Лазара рукама, и кнежеве његове, и војводе његове, и властелу његову и слуге његове и целу војску његову...“ Према турским изворима, султан Мурат I је убијен након битке, када је српски војник који се правио мртав убио султана када му се приближио.

Многе породице из области Старе Херцеговине, Црне Горе, Лике, Крајине и Далмације у свом породичном предању чувају уверење да воде порекло од Милоша Обилића (Копривице, Рупари, Зарубице, Војовићи и други), иако за то нема историјског основа.

У епским песмама[уреди]

У епским народним песмама и легендама, Милош је слављен као херој натприродног рођења и снаге (његова мајка је била вила или је његов отац био змај); Милош је добио своју снагу из кобиљег млека (од чега потиче његово презиме Кобилић или Кобиловић). Имао је изузетног коња по имену Ждрал. Његови побратими су били Милан Топлица и Иван Косанчић, а његова вереница је била Оливера, кћерка кнеза Лазара Хребељановића.

Новија истраживања[уреди]

Србин католик Андрија Торкват Брлић у својој књизи "Извори српске повјестнице из турскијех споменика", Беч 1857.на 89.страни наводи податак како је страдао кнез Лазар. "Случајно би и кнез Лазар са својијем сином ухваћен, дакле доведу обадвојицу и убију јих. У оној ноћи бијаше у исламској војсци велика сметња и раздраженост: а у јутру поставе Султана Бајазита на пријесто. То се сбило годишта 791. Хеџре, а 1289. по Исусу."

Миховил Павлиновић у књизи "Мисао хрватска и мисао србска у Далмацији", Задар 1882., наводи на 75. страни податак ко је крив Косову, по Србима. "Тко је крив Косову? Тко упропасти Србе и Хрвате? "Крив је Рим, ако Срби подлегоше сили мусломаској, коју само жива радња канцеларија ватиканскијех у срце Србије доведе, и тиме као изврши освету над Милутином и Душаном, који изиграше вјероломну политику римпапинску".

Бенедикт Курипешић из 1530. у свом Путопису наводи податак на стр.41 (издање Београд 2001.)"Кад су били насамо и кад му цар пружи десну ногу...да је пољуби... Па кад се сагнуо да пољуби ногу, извуче из рукава нож и распори одоздо до срца турског цара, који уз врисак, испусти душу... Кад су у српској војсци чули вику и сазнали да је Кобилић распорио цара, па и сам погинуо, увидје кнез да је изгубио свог вјерног слугу. А Турци, изгубивши главу, побјегоше. И тако се маркгроф, његова војска, земља и народ овога пута опростише Турака."

Љубомир Ненадовић у књизи "О Црногорцима, писма са Цетиња 1878", на 311.страни наводи значење топонима Косово: "Црногорци држе да се Косово поље не зове од птице коса, него отуда што су се на том пољу, од памтивека свагда војске косиле."

Милош Обилић би могао да буде брат књегиње Милице - Никола Вратковић. Права истина је скривана из дипломатских разлога. По родослову, Никола Вратковић је историјска личност, српски принц, рођени брат књегиње Милице. Њих двоје су деца Вратка Немањића који је чукунунук Стефана Немање. Никола Вратковић је у Косовски бој отишао са Иванове куле. Ове тврдње проистекле су из Ерлангенских рукописа, записа турског историчара Идриса Битлисија (сачуваног из 15. века), али нарочито и на оно што је донео Бора Станковић са својом „Коштаном“ и другим делима, а то су народне песме југоисточне Србије.[1]

Популарна култура[уреди]

Његов лик се појављује у следећим филмовима:

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извор[уреди]

  • Никола Вратковић-косовко цар и бог:резултати истраживања косовких песама и косовске легенде природа и порекло књига цароставних, николијанство. Књига 1 , Драгољуб Симоновић , Просвета 1992

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]