Мини рукомет

Загревање деце пред играње Мини рукомета

Мини рукомет (енгл. mini handball) је једна од новијих форми рукомета која је прилагођена деци узраста од 6 до 12 година.

У неким од европских земаља он се појављује још почетком осамдесетих година 20. века, али, званичну промоцију, од стране Европске рукометне федерације (ЕХФ), добија 1994. године.

Филозофија мини рукомета

Светска рукометна федерација истиче да је мини рукомет више филозофија него игра. Циљ мини рукомета није да се деца међусобно такмиче, већ да се друже и развијају своје психо-физичке карактеристике.

Истичу да је мини рукомет врста спортског образовања и учења за најмлађе. Могуће га је примењивати како у школама у току наставе, тако и у рукометним клубовима за регрутацију нових чланова. Њега обликују дечије задовољство и искуство играња са лоптом.

Истовремено могу да га играју и дечаци и девојчице, те се на тај начин развија родна равноправност.

Бенефиције које деца имају од мини рукомета

Мини рукомет је игра која код деце развија све облике природног кретања:

• трчање;
• бацање (лопте);
• хватање (лопте);
• скокови;
• балансирасе;
• поскоци;
• ротације;
• вођење лопте и
• социјализација током игре.

У мини рукомету као спортској игри највише доминирају природни облици кретања, може се рећи да је то релативно лака техника кретања играча са лоптом и без ње, тако да учење и усавршавање рукомета, поготову технике не представља велики проблем.

Ако се има у виду чињеница да највећи број школа у Србији нема на располагању фискултурне сале у којима се може играти „стандардни“ рукомет, јасно је да су овим (пре свега – формално) широко отворена врата за примену – Мини рукомета.

Тренинге мини рукомета је потребно организовати тако да деца кроз игру уче елементе технике и тактите рукометне игре.

Циљ мини рукомета је да мотивише најмлађе да непрестано буду физички активни.

ИХФ истиче да је потребно:

• највише пажње треба посветити задовољству сваког ученика, па тек онда обратити пажњу на резултат;
• тренинге организовати кроз игре;
• избегавати рану специјализацију;
• не истицати битност резултата, јер на тај начин смањујемо насиље и агресивност;
• пружити деци могућност да пробају и друге спортске игре;
• охрабљивати пријатељство међу децом и др.

Правила мини рукомета

Демонстрација мини рукометне игре

У мини рукомету је примена правила флексибилнија него у рукомету.

Терен за минирукомет мањи је од „стандардног“. Оптимална дужина је 20-23 метра, а ширина 12-15 метара.

На терену се налази мањи број играча. Оптималан број је 4 + 1 (четири играча у пољу и голман), а екипу може сачињавати већи број играча.

Голови су мањи. Њихове оптималне димензије су 240 Х 170 центиметара. У салама где нема голова, могу се импровизовати, уз помоћ самолепљиве траке, струњача и сл.

Голманов простор је такође мањи. Оптимално, то треба да буде полукруг, чији је полупречник 5 метара, а центар се налази на средини гол линије.

Пенал се изводи непосредно испред линије голмановог простора, а слободно бацање са нешто веће удаљености.

Екипе могу имати мешовит састав, тј. истовремено могу играти и девојчице и дечаци.

Генарално, правила минирукомета су иста као и правила „стандардног“ рукомета. Међутим, у зависности од узраста деце, њих треба примењивати крајње „либерално“.  

То значи: Уколико је постигнут гол, после лепо изведене акције, а шутер је незнатно повредио голманов простор, гол треба признати. Наравно, важно је да се на исти начин третирају обе екипе!

Довољан је један судија. Ако суди наставник/учитељ  истовремено може давати упутства играчима обеју екипа.

Сви релевантни извори указују на то да минирукомет треба играти тако што ће, у фази одбране, бити примењивана индивидуална одбрана, тј. „човек-човека“.

Коришћење зонских система игре, у овој развојној фази је контраиндиковано из више разлога. Стручњаци, из различитих земаља, тврде да треба инсистирати на игри „човека“ и са тим ставом се слажу на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду.

Спољашње везе

• Рукометни савез Србије
• Међународна рукометна федерација
• Европска рукометна федерација Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2018)