Моденски грбовник
Моденски грбовник је један од мање познатих зборника грбова у серији илирске хералдике. Откривен је 2012. године у богатој збирци рукописа библиотеке Естенсе у Модени. Настао је почетком XVII вијека у Дубровнику и један је од најстаријих познатих преписа Охмучевићевог оригинала. Према свом садржају припада породици илирских грбовника. Наручиоци грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи.
Историја[уреди | уреди извор]
Моденски грбовник припада збирци рукописа маркиза Кампорија (Campori), племићке породице пореклом из Модене. Ђузепе Кампори (1821—1887) завештао је своју колекцију са преко 5.000 рукописа граду Модени, под условом да се она чува у библиотеци Естенсе (Biblioteca estense universitaria), гдје се она налази и данас. Оригинални наручиоци и власници грбовника били су напуљски маркизи Радуловићи, који су се у Краљевину Напуљ населили отприлике у време настанка рукописа. Први од њих био је Никола Радуловић (1556—1608), поријеклом из Босне, који се 1604. године преселио у Полињано гдје је купио феуд за 80.395 дуката и постао први маркиз напуљских племића Радуловића.
Садржај[уреди | уреди извор]
Писан је латиничким писмом и садржи 151 пагинирану страну. Садржи и четрнаест непагинираних страна, шест на почетку, насловна и садржај и осам на крају (два велика грба, слика са покличом "PERIERAM NIS PERIISSE“" и опис грбовника). Основни садржај грбовника чини сто тридесет девет породичних грбова, десет земаљских грбова, те грбови цара Душана и краља Уроша. По свом садржају близак је Грбовнику Коренић-Неорић, али за разлику од њега не садржи грбове Храбреновића и Терзаровића, као ни слике светитеља, а опет за разлику од свих осталих илирских грбовника свака страница овог грбовника украшена је декоративним рамом.
Види још[уреди | уреди извор]
- Илирски грбовници
- Грб Душановог царства према илирским грбовницима
- Охмућевићев грбовник
- Коренић–Неорић грбовник
- Фојнички грбовник
- Радуловићи