Морске маховине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Bryozoa
"Bryozoa"
"Bryozoa"
Систематика
царство: Animalia
надтип: Lophotrochozoa
тип: Bryozoa
класе

Stenolaemata
Gymnolaemata
Phylactolaemata

Екологија таксона

Морске маховине (Bryozoa) су сесилне, колонијалне животиње које припадају групи лофофора. Живе у морским (око 4000 врста) и слатководним екосистемима (око 50 врста), а описано је и више хиљада фосилних врста.

Организација колоније[уреди]

Колонијални организам бриозоа састоји се од:

Скелет је саставни део телесног зида и излучује га једнослојни епидермис (епител). Изграђен је од спољашњег кутикуларног слоја испод кога је слој прожет калцијум-карбонатом. Осим тако добро развијен, слекет може да буде и желатинозан или грађен од танке хитинске кутикуле.

Зооиди су тракама ткива међусобно повезани. Траке ткива се пружају кроз скелетни део. Сваки зооид састоји се од два дела:

Цистид је стално увучен у пехарасто удубљење скелета који је саставни део телесног зида, док полипид штрчи ван скелета и у њега увлачи према потреби.

Облик и изглед колоније зависи од:

  • природе скелета
  • облика зооида
  • начина пупљења.

Најчешће су жбунасте, на различит начин гранате колоније, а поједине имају изглед желатинозне масе.

Полиморфизам зооида[уреди]

Различити облици зооида обављају у колонији различите функције па се зато називају хетерозооиди:

  • аутозооиди обављају функције исхране, а међу њима се издвајају авикуларије, које личе на главу птице са кљуном; оне хватају ситне организме, који су ту пронашли станиште, па тиме чисте колонију;
  • вибракула које учествују, као и претходне, у чишћењу колоније;
  • зооиди са столонама помоћу којих се прикачињу;
  • зооиди за размножавање.

Унутрашња грађа[уреди]

На површини тела је једнослојни епидермис испод кога се налазе слојеви мишића (кружних и уздужних). Испод њих је целом подељен на два дела: трупни (већи) и лофофорни (мањи), раздвојени преградом.

Крвни, екскреторни и респираторни систем немају.

Нервни систем се састоји од:

Хране се помоћу тентакула са трепљастим епителом, који потискује ситне планктонске организме ка усном отвору. Цревни систем почиње усним отвором који се наставља у ждрело, затим желудац од кога се пружа танко и дебело црево. Црево има потковичаст облик, а храна се вари екстрацелуларно.

Размножавање и развиће[уреди]

Evactinopora briozoan нађена код Денвера, Мисури. Сада је у сталној колекцији Дечјег музеја Индијанаполисa.

Размножавају се бесполно и полно. Бесполно размножавање се углавном врши на два начина:

  • пупљењем
  • статобластима, који представљају унутрашње пупољке којима преживљавају неповољне температурне услове и образју се углавном у јесен код слатководних врста.

Морске маховине су углавном хермафродити, али до самооплођења ретко долази. Један зооид садржи један или више тестиса и један јајник, који немају сопствене одводне канале па се тако полне ћелије избацују у целом. Код врста које имају одвојене полове има таквих где су сви чланови колоније истог пола, као и оних које садрже одвојене јединке мушког и женског пола.

Оплођење се код највећег броја врста врши у телу или у лежајној комори на телу, где се и обавља браздање и образује трепљаста ларва слична трохофори. Она једно време плива, затим пада на дно и од ње се развија први зооид да би се од њега пупљењем образовала колонија.

Класификација[уреди]

Деле се на две класе:

1. Gymnolaemata, има их око 4000 врста и живе у морској води и то углавном у литоралној зони, мада су нађене и врсте на дубини од 5.000 m; имају добро грађен скелет који се састоји од хитинске кутикуле и калцијум-карбоната; на отвору пехара образује се поклопац;

2. Phylactolaemata, живе у слаткој води и има их око 50 врста; скелет је слабије развијен и желатинозан или изграђен од танке кутикуле; бесполно се, поред пупљења, размножавају и статобластима чији облик и изглед представљају таксономску карактеристику.

Литература[уреди]

  • Брајковић, М: Зоологија инвертебрата I део, ЗУНС, Београд, 2003.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Морске маховине