Калцијум карбонат
| Калцијум карбонат | |
|---|---|
| IUPAC име |
|
| Други називи | Кречњак; калцит; арагонит; креда; мермер; бисер |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 471-34-1 |
| ХемПаук | 9708 |
| КЕГГ | |
| База података биолошки релевантних молекула | |
| RTECS | FF9335000 |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | CaCO3 |
| Тачна маса | 100.0869 g/mol |
| Агрегатно стање | Фине бели прах |
| Густина | 2.71 g/cm3 (калцит) 2.83 g/cm3 (арагонит) |
| Тачка топљења |
825 °C (арагонит) |
| Тачка кључања |
разлаже се |
| Растворљивост у води | 0.00015 mol/L (25°C) |
| Ksp | 4.8×10-9[1] |
| Растворљивост у разређене киселине | растворан је |
| pKa | 9.0 |
| Индекс рефракције (nD) | 1.59 |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | Тригонална |
| Кристалографска група | 32/m |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | ICSC 1193 |
| EU-индекс | Није на листи |
| NFPA 704 | |
| Тачка паљења | Није запаљив |
| Сродна једињења | |
| Други анјони | Калцијум бикарбонат |
| Други катјони | Магнезијум карбонат Стронцијум карбонат Баријум карбонат |
| Сродна једињења | Калцијум сулфат |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Калцијум-карбонат је хемијско једињење које спада у класу неорганских соли. Молекуларна формула калцијум-карбоната је CaCO3. Најчешћи облици калцијум карбоната су кречњак, креда и мермер.[3][4]
Садржај |
Добијање [уреди]
Калцијум-карбонат се добија у реакцији између калцијум-хидроксида и угљене киселине. Може се добити и реакцијом између калцијумовог оксида и угљен-диоксида, или комбинација једног од ових једињења са једним од претходна два. Преко било које од испод написаних реакција може се добити калцијум карбонат.




Калцијум-карбонат може се добити и на друге начине, нпр. у двогубој измени соли. Ова је реакција могућа зато што је калцијум-карбонат талог.

Физичке особине [уреди]
Калцијум-карбонат је праскашта со беле боје. Ова је со нерастворљива у води. Приликом мешања са водом настаје талог.
Хемијске особине [уреди]
Калцијум-карбонат са индикаторима реагује базно јер је база која га гради јача од киселине која га гради.
Реакције [уреди]
Калцијум-карбонат може да реагује у свим хемијским рекацијама које су карактеристичне за карбонате (соли угљене киселине).

Сумпорна киселина је јача од угљене киселине (као и све остале неорганске киселине) и зато може да је истисне из њених соли. Пошто је угљена киселина веома непостојана, она се одмах распада на угљен-диоксид и воду. У реакцији се добија и одговарајућа со калцијума (у овом случају калцијум-сулфат).

На температурама од око 825°C калцијум-карбонат се распада на угљен-диоксид и калцијум-оксид.

Оба реакција зобе се двогуба измена соли. Двогуба измена соли је могућа само ако настаје слаборастворно једињење или гас (у овом случају, настаје талог - калцијум-карбонат).
Ако се на калцијум-карбонат дода воде и угљен-диоксида, доћи ће до реакције и наградиће се калцијум-хидрогенкарбонат.

Калцијум-карбонат је електролит. Испод је написана реакција електролитичке дисоцијације калцијум-карбоната.

Примена [уреди]
Примењује се у медицинске сврхе као антацид (неутралише кицелину у желуцу). Користи се и у производњи школских креда заједно са калцијум-сулфатом. Велика је и примена калцијум-карбоната у грађевинарству. Користи се сам по себи (нпр. мермер) или као један од састојака цемента. У керамици калцијум карбонат је користан јер се његов прах користи као један од главних састојака у праху за глазуру.
Налажење у природи [уреди]
Калцијум-карбонат се може у природи наћи у разним минералима заједно са другим солима, нпр. у доломиту (
).
|
|
Vidi još [уреди]
Референце [уреди]
- ^ Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 0070494398 Приступљено 6. 6. 2009..
- ^ „Occupational safety and health guidline for calcium carbonate“. US Dept. of Health and Human Services Приступљено 31. 3. 2011.
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition ed.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
|
|||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||