Немања Васић

С Википедије, слободне енциклопедије
Немања Васић
Датум рођења(1954-10-30)30. октобар 1954.(69 год.)
Место рођењаПрњавор

Немања Васић (Прњавор, 30. 10. 1954.) је српски политичар и предузетник из Републике Српске. Члан је Српске демократске странке. Тренутно је председник Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине.[1] Такође је власник месне индустрије Тривас.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Немања је рођен у селу Штрпци код Прњавора, 30. октобра 1954. Завршио је економски факултет у Београду. У политику је ушао крајем осамдесетих година и члан је Српске демократске странке од њеног првог дана. Обављао је дужност председника Скупштине општине Прњавор и ратног председника општине[3], био је народни посланик у Народној скупштини Републике Српске у 3 мандата, као и Директор Дирекције путева РС-а. Такође је био директор Фудбалског Клуба Љубић.

Смењивање са функција 2004-2009[уреди | уреди извор]

Васић је 2004. године смењен са фунцкије Директора Дирекције путева Републике Српске, одлуком тадашњег високог представника за БиХ. Поред њега, смењено је било још 58 функционера СДС-а.[4] Две године касније, припадници НАТО-а су претресли његову кућу, узели све мобилне телефоне и компјутере, такође и 100.000 евра.[5] Разлог је била наводна сумња да је тим новцем финансирао Радована Караџића.[6] Немања је након претреса за медије рекао следеће: "Распитивали су се о Караџићу и Младићу. Нисам им могао пружити никвакве информације, јер сам Караџића последни пут видео 1996. на Палама." Годину дана касније су му враћене ствари, а у августу 2009. године је рехабилитован и враћен у политички живот.[7]

2005. године у Хагу је сведочио у одбрани Момчила Крајишника, првог председника скупштине Републике Српске и некадашњег члана председништва. Разлог тога је било оптуживање Крајишника за прогон несрпског становништва из ове општине. Васић је негирао ове тврдње и рекао да су се Срби уочи рата осећали угрожено, нарочито након злочина у селу Сијековац из марта 1992.[8][9] Такође је негирао да су Вукови са Вучијака били под контролом Крајишника и врховне власти града, као и да они нису били разлог одласка Муслиманског становништва.[10]

У Хагу је такође изјавио да је још увек следбеник политике Радована Караџића, као и да га цени.

Предузетништво[уреди | уреди извор]

Немања Васић је такође веома успешан предузетник. На почетку је држао Фирму Невас, а 2001. отвара месну индустрију Тривас, која и данас добро функционише. Почела је са радом 2006. године, а данас је фирма средње величине са 83 радника. Приходи за 2021. годину су им били 7,7 милиона евра.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nemanja Vasić novi predsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH”. ba.ekapija.com. Приступљено 2022-09-12. 
  2. ^ Business, CompanyWall. „"MI TRIVAS" d.o.o. Prnjavor”. CompanyWall Business (на језику: башкирски). Приступљено 2022-09-12. 
  3. ^ „BIVŠI FUNKCIONERI OPŠTINE PRNJAVOR”. Opština Prnjavor (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-09-12. 
  4. ^ „Lista zvaničnika koje je visoki predstavnik smijenio i uslovno smijenio”. Office of the High Representative (на језику: бошњачки). 2004-06-30. Приступљено 2022-09-12. 
  5. ^ „Eufor protiv podrške Karadžiću i Mladiću”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 2022-09-12. 
  6. ^ „Jutarnji list - NATO u Prnjavoru pretražio imovinu osumnjičenog za pomaganje Karadžiću”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2006-03-15. Приступљено 2022-09-12. 
  7. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Васић: Kоначно политички слободан”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 2022-09-12. 
  8. ^ „Naslovna | Sense Transitional Justice Center”. arhiva.sensecentar.org. Приступљено 2022-09-12. 
  9. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „ПАРАСТОС ЖРТВАМА ЗЛОЧИНА У СИЈЕКОВЦУ”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 2022-09-12. 
  10. ^ „Naslovna | Sense Transitional Justice Center”. arhiva.sensecentar.org. Приступљено 2022-09-12. 
  11. ^ Business, CompanyWall. „"MI TRIVAS" d.o.o. Prnjavor”. CompanyWall Business (на језику: башкирски). Приступљено 2022-09-12.