Народна скупштина Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна скупштина
Републике Српске
Осми сазив
Врста
Време оснивања 1991.
Врста Једнодомни систем
Почетак новог сазива 2010. године
Предводништво
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, СНСД
од 2010.
Структура
Број посланика 83
8th Assembly of the Republika Srpska.svg
Политичке групе

     СНСД (37)
     СДС (18)
     ПДП (7)
     ДНС (6)
     СП-ПУП (4)
     СДП (3)
     ДП (2)
     НДС (2)
     СДА (2)
     СРС РС (1)

     Независни  (1)
Избори
Последњи избори 2010.
Место одржавања седница
Зграда Народне скупштине
Бања Лука
Веб сајт
www.narodnaskupstinars.net
Република Српска
Seal of Republika Srpska.svg

Овај чланак је дио серије о
Политици Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске је највише представничко тијело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Српској. Састоји се из 83 народна посланика.

У актуелном сазиву дјелују посланици из десет политичких странака, а парламентарну већину чини Савез независних социјалдемократа (СНСД), Демократски народни савез (ДНС) и Социјалистичка партија (СП).

Историја[уреди]

Народна скупштина Републике Српске је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.[1] На првој сједници одржаној у Сарајеву, СФРЈ, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“.[1] Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991.[2]

У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и ХерцеговинеВикзиворниктекст 9. јануара 1992 у Сарајеву, обезбјеђујући као конституанта, Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет Републике Српске. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.[2]

Током тешких година рата из безбједносних разлога Народна скупштина се измјешта на територију Српског Сарајева, функционише и засједа на Палама. Једна од најдужих сједница у историји Скупштине је одржана 5. маја 1993. на Јахорини, када су посланици 17 сати расправљали Венс-Овенов план.[1] Од 1998. године административно сједиште Народне скупштине Републике Српске прелази у Бању Луку, гдје се налази и данас.

По окончању ратних дејстава, потписивањем Дејтонског мировног споразума (1995) Народна скупштина Републике Српске преузима примарну одговорност спровођења нормативне државне реизградње и обнове, те као законодавни орган предводи и непосредно спроводи законске реформе кроз које Република Српска пролази у послијератним годинама.

Састав Народне скупштине Републике Српске, по савременим парламентарним принципима, чине осамдесет и три (83) народна посланика изабрана на непосредним парламентарним изборима од стране народа. Народни посланици у Народној скупштини Републике Српске су се бирали до 2002. године на мандат у трајању од двије године, а од 2002. године у складу са новом законском регулативом, народни посланици се бирају на мандат у трајању од четири године.

Сазиви[уреди]

Народна скупштина Републике Српске је до сада функционисала у осам сазива:

Одбори[уреди]

  1. Одбор за привреду и финансије
  2. Законодавни одбор
  3. Одбор за политички систем, правосуђе и управу
  4. Одбор за одбрану и безбједност
  5. Одбор за заштиту права избјеглица и расељених лица
  6. Одбор за представке, приједлоге и друштвени надзор
  7. Одбор једнаких могућности
  8. Одбор за заштиту животне средине
  9. Одбор за уставна питања
  10. Одбор за праћење стања у области пензијско-инвалидског осигурања
  11. Одбор за борачко-инвалидску заштиту
  12. Одбор за образовање, науку, културу и информисање
  13. Одбор за здравство, рад и социјалну политику
  14. Одбор за питања младих
  15. Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду
  16. Одбор за европске интеграције и регионалну сарадњу

Предсједници[уреди]

  • Садашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске: Игор Радојичић.
  1. Момчило Крајишник (25. октобар 1991 — мај 1996);
  2. Драган Калинић (мај 1996 — 4. новембар 1998);
  3. Петар Ђокић (4. новембар 1998 — 16. децембар 2000);
  4. Драган Калинић (16. децембар 2000 — 29. јун 2004);
  5. Душан Стојичић (20 јул 2004 — 2006);
  6. Игор Радојичић (28. фебруар 2006 — 15. новембар 2010);
  7. Игор Радојичић (од 15. новембра 2010).

Сједиште[уреди]

Сједиште Народне скупштине Републике Српске је у Бањој Луци у Улици Вука Караџића број 2 (у некадашњој згради Дома ЈНА и Дома Војске Републике Српске). Испред зграде Скупштине се налази Трг жртва Јасеновца на коме се налази споменик Топола ужаса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „Народна скупштина Републике Српске свечано обиљежава 20 година рада“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011.. 
  2. ^ а б „Снимак: Свечана академија поводом 20 година од успостављања Народне скупштине Републике Српске“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 24. 10. 2011. Приступљено 25. 10. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :