Руско-византијски рат (941)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Руско-византијски рат (941) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Византијско-руски ратови | |||||||
 Грчка ватра | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Кијевска Русија | Византијско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Игор Рјурикович | Варда Фока Старији | ||||||
| Јачина | |||||||
| 1000 бродова, 40.000 људи | 15 бродова | ||||||
Руско-византијски рат 941. године или опсада Цариграда 941. године четврти је ратни сукоб Византијског царства и Кијевске Русије. Завршен је победом Византинаца.
Рат[уреди | уреди извор]
Русијом је владао кијевски кнез Игор. Он је покренуо поход на Цариград у намери да га освоји и опљачка. Подстрек за покретање напада на Византију пружили су му Хазари настојећи се осветити византијском цару Роману I Лакапину због прогона Јевреја. Руси су одабрали добар повод за напад, с обзиром да је главнина византијске војске била заузета ратовима са Арапима у Егејском мору и Малој Азији. Маја те године, Руси се искрцавају на северну обалу Мале Азије и пустоше Битинију. Лакапин је успео одбранити Цариград са само 15 бродова који су били опремљени грчком ватром. Руска флота је напустила Босфор и отишла ка западу где је пљачкала обале Тракије. На повратку је, међутим, уништена од стране флоте коју је предводио Варда Фока Старији и Јован Куркуас. Кнез Игор се спасао и побегао на север.
Упркос поразу, Руси 944. године покрећу још један поход на Цариград који је избегнут пристанком византијског цара на плаћање данка.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- Византија, врхунац - Џ. Џ. Норич