Пасји стршак
| Пасији стршак | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. caninus
|
| Биномно име | |
| Mutinus caninus | |
| Синоними | |
Пасји стршак или копитница (lat. Mutinus caninus) пасји певац или псећа бестидница представља широко распрострањен таксон у Европи, Азији и на истоку САД. Расте по разним врстама претежно листопадних брдских шума обично на киселим теренима богатим трулим дрветом и хумусом. Много ређа у четинарским шумама. Релативно ретка врста која се појављује у малим групама од јуна до октобра. Сапрофитна врста. Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива спада у строго заштићене врсте на подручју Републике Србије.[1]
Плодно тело[уреди | уреди извор]
Плодно тело се развија подземно, а на површини земље појављује се у облику јајета ширине до 3,5 cm беличасте боје, глатко и са видљивим мисцеларним кончићима (ризоидима) у основи. Спољашњи омотач (ендоперидијум) је желатинозан. Дозревањем јајета омотач пуца и из њега избија закривљена дршка висине до 10-12 cm са ушиљеном главом тамносмеђе жуте до наранџасте боје (личи помало на храстов жир) која се брзо превлачи слузавом масом пуном спора. Маса је тамномаслинасте боје и непријатног мириса. Дршка је беличасте боје, шупља и лако ломљива.
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре код ове врсте су елиптичне и глатке 4-5 x 1,5-2,5 µm.
Отисак спора[уреди | уреди извор]
Отисак спора је маслинасто-зелене боје.
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Једина слична врста је северноамерички сродник Mutinus ravenelii који се у последње две-три деценије може пронаћи у Европи. Ипак Mutinus ravenelii је ружичасте боје са црвенкастим врхом. [2]
Јестивост[уреди | уреди извор]
Није јестива осим док је у јајету.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Mutinus caninus - врх -
Mutinus caninus - остатак спољашњег омотача -
Пасији стршак -
Mutinus caninus -
Пасији стршак -
Mutinus caninus
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Сличне врсте су Ganoderma tsugae и ''Heterobasidion annosum''. Од прве се разликује по коензистенцији плодног тела које је дрвенасто, а не мекано и плутасто. Друга има више браон него црно плодно тело.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 08. 2018. г. Приступљено 01. 10. 2017.
- ^ Mutinus ravenelii шири Европом Laessøe, Thomas . Mushrooms. London, UK: Dorling Kindersley. 1998. ISBN 978-0-7513-1070-2.
- ^ Arora 1986, стр. 771.
Литература[уреди | уреди извор]
- Arora, David (1986). Mushrooms Demystified. Berkeley, California: Ten Speed Press. стр. 771. ISBN 978-0-89815-169-5.
- Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
- Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
- Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
- Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997
