Портал:Историја/Изабрани 27 2013

Устанак у Србији је јула 1941. године подигла Комунистичка партија Југославије против нацистичких окупатора.

У почетку су вршене диверзије и саботаже по градовима и на комуникацијама. Приступањем четника устанку, крајем августа, долази до битке за Лозницу и ослобођења првог града. Тек септембра 1941, када је устало село, Србија се нашла у пожару устанка. Партизани и четници запоседали су градове које су посадне немачке јединице напуштале. Оружани устанак убрзо захвата већи део окупиране Србије. Ослобођене су велике тероторије у западној и источној Србији. На тлу западне Србије створена је највећа слободна територија у окупираној Европи позната као „Ужичка република“. Власт у њој је била дуална; партизански центар ове слободне територије налазио се у Ужицу, а четнички на Равној гори.

Развојем устанка, међу устаницима постаје већи очитији идеолошки раскол између двије фракције. На једној страни су припадници Четничких одреда Југословенске војске или четници који себе сматрају лојалним избјегличкој краљевској влади те се боре за обнову предратног поретка. На другој страни су припадници Народноослободилачких партизанских одреда Југославије или партизани који се залажу за увођење социјализма и преуређење поратне Југославије на федеративним основама. Четнички вођа Михаиловић крајем октобра напушта устанак, и ступа у преговоре са квислиншком владом и са Немцима ради уништења партизана.

Окупатор је убрзо окупио веће снаге и страшним терором угушио устанак у Србији, али је остатак партизанских снага прешао у Босну, где су формирали Прву пролетерску бригаду. Након слома устанка, Србија је углавном била пацификована територија, све до повратка партизана и пресудне битке за Србију 1944. У међувремену, четници показују све мање склоности за борбу против немачких окупатора, а све више за борбу против партизана и отворену колаборацију. Упркос томе, Михаиловић је успео да се наметне као једини легални представник избегличке владе, која је наложила да се све снаге отпора ставе под његову команду.

...даље...