Портал:Филозофија/8

С Википедије, слободне енциклопедије
Естетика, 1750. — Александер Готлиб Баумгартен

Естетика као грана филозофије, бави се посебним обликом људског стваралаштва — умјетношћу. Естетика испитује лијепо и вриједно у умјетности, суштину умјетничког стварања и доживљаја умјетничког дјела. Естетика заједно са етиком спада у заједничку област филозофије која се назива аксиологија или теорија вриједности.

Иако су филозофи вјековима размишљали о љепоти и умјетности, естетика се издвојила као независна филозофска дисциплина тек у 18. вијеку. Естетика потиче од грчке речи αισθητική, што значи „онај који примјећује“, „осјетљив“. Код Имануела Канта, естетика значи „науку која посматра услове осјећајне перцепције“.

Естетика је филозофска студија лијепог и укуса. Међутим, прецизније дефинисати њен субјекат је веома тешко. Умјесто тога, може се рећи да је њено самодефинисање највиши задатак модерне естетике. У естетици се налазимо на једној занимљивој територији и пред једним узнемирујућим искуством. Естетика је царство лијепог, ружног, узвишеног и елегантног; али такође и царство укуса, критике и лијепих умјетности. Вјерује се да у овим феноменима оперишу заједнички принципи као и да су они покретачи заједничких интересовања. У случају да је ова импресија погрешна, онда се морају одбацити идеје као што су љепота и укус, пошто тада једино имају периферни филозофски интерес. Ипак, уколико је ова импресија исправна и филозофија је у стању да је потврди, онда је могуће разоткрити основе филозофије естетике.

Више информација о Естетици...