Портал:Хокеј на леду/Изабрани фебруар 2014.
Изабрани
Хокеј на леду је на програму Олимпијских игара још од Антверпена 1920. године и тај први хокејашки олимпијски турнир одржан је у оквиру Летњих олимпијских игара. Од 1924. хокејашки турнир је део Зимских олимписјких игара. Први турнир у женској конкуренцији одржан је тек у Нагану 1998. године. Пошто су олимпијске игре замишљене као такмичење спортиста аматера, професионалним хокејашима није био дозвољен наступ на играма све до 1998. године када је ова забрана укинута.
У периоду између 1924. и 1988. такмичења су се одржавала по Бергеровом систему у лигашкој форми. Медаље су освајале екипе које би сакупиле највише бодова (није постојала елиминациона фаза). Олимпијска такмичења у хокеју на леду одржавају се по правилима светске хокејашке федерације и нешто су другачија од правила која се примењују у оквиру НХЛ лиге. Током такмичења играчи су обавезно тестирају на евентуална недозвољена допинг средства, а тестирања спроводи Светска антидопинг агенција (WADA). Од 1972. када су уведена ова тестирања свега 5 играча је било позитивно на недозвољене супстанце.
Током прве три деценије доминирала је репрезентација Канаде која је освојила шест од могућих седам златних медаља. Међу освајачима медаља у том периоду јављале су и селекције САД, Шведске и Чехословачке. Све до 1968. резултат на олимпијском турниру се уједно рачунао и као такмичење за титулу светског првака. Године 1956. у такмичење се укључује селекција СССР која преузима примат и доминира такмичењима у наредне три деценије, освојивши седам од девет могућих златних медаља. Преостала два злата у том периоду припала су САД 1960. и 1980. године. Некада најуспешнија хокејашка нација, Канада своје ново олимпијско злато чекала је пуних 50 година, све до 2002. године. Златне медаље освајали су још Британци 1936, Швеђани 1994. и 2006, Чеси 1998. и чланови Уједињеног тима који су чинили играчи из бившег Совјетског Савеза 1992. Место на подијуму су заузимали и Швајцарци, Финци, Руси и Немци.
Међународни олимпијски комитет је дозволио свим спортистима учешће на Играма али након Игара 1988. године. Управа НХЛ лиге се у почетку није слагала са том одлуком јер су се Игре обично одржавало паралелно са сезоном у НХЛ лиги, а хокејаши који су играли у овој лиги добили су право наступа тек 1998. године. Ипак све до 2006. НХЛ играчима је било дозвољено да играју само утакмице нокаут фазе, али никако и групни део такмичења.
МОК је у јуну 1992. донео одлуку да у програм Игара уврсти и женски хокејашки турнир, а први је одржан на Зимској олимпијади 1998. у Нагану. Организатори игара су у почетку одбијали да уврсте женски турнир у програм правдајући то додатним трошковима организације. Женским олимпијским турниром доминирају САД (злато 1988) и Канада (2002, 2006 и 2010).