Самуилов натпис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 18. мај 2024. у 22:18

Самуилов натпис – старобугарски епиграфски споменик из 993. године – је надгробни натпис бугарског цара Самуила, постављен на гробу његових родитеља и брата, у Цркви Светог Германа, на обали Малог Преспанског језера.

Фотографија надгробне плоче с натписом Самуила из книге „Извештај Руског Археолошког института у Константинопољу“ (снимак Успенског, 1899. година.)

То је најстарији старословенски ћирилични споменик са тачно утврђеним датумом – 6501. (1.IX 992-31.VIII 993. године). Сада се налази у Националном историјском музеју у Софији.

Историја

Реплика надгробне плоче (налази се у селу Самуилова Крепост, Благојевградска област, Бугарска)

Натпис је дјелимично оштећена мраморна плоча, димензија 130×67×7 cm, откривена 1888. године током доградње Цркве Светог Германа у селу Герман, на обали Малог Преспанског језера (Македонија).

Израђен је по наруџбини цара Самуила (997–1014), у спомен на родитеље му — комиту (од грч. κόμησ = кнез) Николу и Рипсимију и брата му Давида. Састоји се од 11 редова, исписаних у стилу тзв старог унцијала, под утицајем рукописа литургијског унцијала.

Натпис је први објавио директор Руског археолошког института у Цариграду, Фјодор Успенски, 1899. године, а убрзо потом о њему пишу и Константин Јиречек, Тимотеј Флорински и Љубомир Милетић.

Године 1916, у јеку Првог свјетског рата, Самуилов натпис пренет је у Софију. Учинио је то Стефан Костов, етнограф Прве бугарске армије, који је проучавао Вардарску Македонију током бугарске окупације југа Србије (1915-1918).

Текст

Оригинал

†въ имѧ ѡтьца и съина и с҃таго дѹха азъ самоип(л)ь рабъ б҃жи полагаѫ

памѧть ѡтьцѹ и матєри и братѹ на кръстѣхъ сихъ• имєна ѹсъпъшихъ

никола рабъ б҃жи ... ѣ давдъ написа ... въ лѣто отъ сътворєния мирѹ

ѕ҃• фа҃• инъдикта ѕ҃•

Превод

„†У име Оца и Сина и Светога Духа. Ја, Самуил, раб Божји, полажем
спомен оцу и матери и брату на крсту овом. Имена упокојених:
Никола, раб Божји, ...е Давид. Написано ... у лето, од створења света

6501, индикта 6.^[1]“

Референце

^ 992/93 година н.е.; Индиктион означава циклус од 15 година, који се користио у Римском календару.

Литература

Успенскиiй, Ф. И. Надпис царя Самуила, Известiя Руского Археологического Института в Константинополе-, 1899, IV, стр. 1-4
Кос, М. О натпису цара Самуила, Гласник српског научног друштва 5, 1929, pp. 203-209

[1] 992/93 година н.е.; Индиктион означава циклус од 15 година, који се користио у Римском календару.

[1]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Датотека:SamuilInscription.png|мини|250п|Самуилов натпис]]
+'''Самуилов натпис''' – старобугарски [[епиграфика|епиграфски]] споменик из 993. године – је надгробни натпис бугарског [[Самуило (цар)|цара Самуила]], постављен на гробу његових родитеља и брата, у [[Црква Светог Германа|Цркви Светог Германа]], на обали [[Мало Преспанско језеро|Малог Преспанског језера]].
-'''Самуилов натпис''' – старомакедонски [[епиграфика|епиграфски]] споменик из 993. године – је надгробни натпис македонско-словенског [[Самуило (цар)|цара Самуила]], постављен на гробу његових родитеља и брата, у [[Црква Светог Германа|Цркви Светог Германа]], на обали [[Мало Преспанско језеро|Малог Преспанског језера]].
 [[Датотека:SamuilUspenskyBGHistory.png|мини|250п|Фотографија надгробне плоче с натписом Самуила из книге „Извештај Руског Археолошког института у Константинопољу“ (снимак [[Фјодор Успенски|Успенског]], 1899. година.)]]
 То је најстарији [[Стари Словени|старословенски]] ћирилични споменик са тачно утврђеним датумом – 6501. (1.IX 992-31.VIII 993. године). Сада се налази у Националном историјском музеју у [[Софија|Софији]].
 ==Историја==
 [[Датотека:St. German Church in the village of German.jpg|thumb|250 px|Црква Светог Германа, у којој је нађен натпис]]
@@ Ред 38: / Ред 35: @@
 == Литература ==
-* -{Успенскиiй, Ф. И. Надпис царя Самуила, Известiя Руского Археологического Института в Константинополе}-, 1898, III, стр. 184-194
+* [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=File%3A%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A0%D1%83%D1%81%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82%D0%B0_%D0%B2_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5._%D0%A2%D0%BE%D0%BC_4._%281899%29.djvu&page=7 Успенскиiй, Ф. И. Надпис царя Самуила, Известiя Руского Археологического Института в Константинополе-, 1899, IV, стр. 1-4]
 * Кос, М. О натпису цара Самуила, Гласник српског научног друштва 5, 1929, pp. 203-209