Пољске области које је припојио Немачки Рајх

С Википедије, слободне енциклопедије
Окупирана Пољска 1939.
Мапа нацистичке Немачке која показује административну поделу, Gaue и Reichsgaue су припојена подручја 1944.

Након инвазије на Пољску на почетку Другог светског рата, скоро четвртина целокупне територије Друге Пољске Републике је анектирана од стране нацистичке Немачке и стављена директно под немачку цивилну управу. Остатак Пољске коју су окупирали нацисти преименован је у општински округ.[1] Анексија је била део „четврте поделе Пољске“ од стране нацистичке Немачке и Совјетског Савеза, описане месецима пре инвазије, у Споразуму Рибентроп—Молотов.[2]

Неке мање територије су директно укључене у постојеће Источну Пруску и Шлеску, док је највећи део земље коришћен за стварање нових Reichsgaue Данциг-Западна Пруска и Вартеланд. Рајхсгау Вартеланд је садржао површински највећу анектирану територију.[3]

Званични термин који су нацистичке власти користиле за ове области био је „инкорпориране источне територије“ (нем. Eingegliederte Ostgebiete).[4] Планирали су потпуну германизацију анектираних територија, сматрајући их делом свог лебенсраума.[5] Локално јеврејско становништво било је присиљено да живи у гетоима, и постепено је депортовано у концентрационе логоре и логоре смрти, од којих се најзлогласнији, Аушвиц, налазио у анексираној Источној Горњој Шлезији. Локално пољско становништво требало је постепено поробљавати, истребљивати и на крају заменити немачким насељеницима. Пољска елита је посебно постала предмет масовних убистава,[6] а процењује се да је око 780.000 Пољака било протерано и послато на присилни рад. Преостало пољско становништво било је строго одвојено од немачког становништва и подложно разним репресивним мерама. То је укључивало присилни рад и њихово искључење из свих политичких и многих културних аспеката друштва. Истовремено, локалној немачкој мањини дато је неколико привилегија, а број Немаца се стално повећавао насељавањем Немаца, укључујући и оне расељене кроз размену становништва немачких нациста и Совјета.[7]

Након Висло-одерске офанзиве почетком 1945. године, Совјетски Савез је преузео контролу над овим територијама. Етничко немачко становништво је или побегло испред Црвене армије или је касније протерано, а територије су постале део Народне Републике Пољске.

Историјска позадина[уреди | уреди извор]

Већ у јесен 1933. Адолф Хитлер је открио својим најближим сарадницима своје намере да припоји западну Пољску планираној Великој Немачкој.[8] У октобру 1939., месец дана након инвазије на Пољску, нацистичка Немачка је анектирала површину од 92,500 km2 (35,714 sq mi)[2] (23,7%[2] предратне Пољске) са популацијом од око 10.000.000 људи (30% [2] предратне Пољске).[9][10] Остатак пољске територије је или припојен Совјетском Савезу (201.000 км 2[2] или 51,6%[2] предратне Пољске према споразуму Рибентроп-Молотов) или претворена у окупациону зону Генералне владе коју контролише Немачка (95.500 km²[2] или 24,5%[2] предратне Пољске). Мали део предратне Пољске (700 km 2[2]) припојена је Словачкој.

Од 1935. године, нацистичка Немачка је подељена на покрајине (Gaue) које су замениле бивше немачке државе и пруске провинције. Од анектираних територија, неке су биле припојене већ постојећим Gaue Источна Пруска и Шлеска (касније Горња Шлеска), док су од других конституисане нове Рајхсгауе Данциг-Западна Пруска и Вартеланд. Вартеланд је био једини гау који је конституисан искључиво од анектиране територије,[3] Данциг-Западна Пруска је обухватала и бивше немачке области и бивши Слободни град Данциг.

Анексијом је прекршено међународно право (посебно Хашка конвенција IV 1907).[11][12] Званичници нацистичке Немачке разговарали су о конвенцији и покушали да је заобиђу објавом рата против Пољске пре анексије, што је по њиховом мишљењу довело до тога да се конвенција не примећује.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Polish Ministry of Foreign Affairs, "German Occupation of Poland" (Washington, D.C.: Dale Street Books, 2014), pp. 12–16.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Maly Rocznik Statystyczny (wrzesien 1939 – czerwiec 1941), Ministerstwo Informacji i Documentacji, London 1941, p.5, as cited in Piotr Eberhardt, Political Migrations in Poland, 1939–1948, Warsaw 2006, p.4 „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-10-18. г. Приступљено 2016-02-08. 
  3. ^ а б Czesław Łuczak (1987). Położenie ludności polskiej w Kraju Warty 1939–1945. Dokumenty niemieckie. Poznań: Wydawn. Poznańskie. стр. V—XIII. ISBN 8321006329. Google Books. 
  4. ^ The Avalon Project: Documents in Law, History, and Diplomacy. Nazi Conspiracy and Aggression Volume 1 Chapter XIII – Germanization and Spoliation. Yale Law School, Lillian Goldman Law Library. Avalon Project : Nazi Conspiracy and Aggression – Volume 1 Chapter XIII – Germanization and Spoliation
  5. ^ "Poles: Victims of the Nazi Era Архивирано 2013-03-03 на сајту Wayback Machine"
  6. ^ Richard C. Lukas, Did the Children Cry? Hitler's War against Jewish and Polish Children, 1939–1945. Hippocrene Books, New York, 2001.
  7. ^ Polish Ministry of Foreign Affairs, "German Occupation of Poland" (Washington, D.C.: Dale Street Books, 2014), pp. 16–45.
  8. ^ Majer, Diemut (2003). "Non-Germans" under the Third Reich. The Johns Hopkins University Press. стр. 188. 
  9. ^ Nowa Encyklopedia Powszechna PWN Państwowe Wydawnictwo Naukowe Warszawa 2004 page 149 volume 6
  10. ^ Toppe 2008
  11. ^ Hague IV SECTION III MILITARY AUTHORITY OVER THE TERRITORY OF THE HOSTILE STATE (Art. 42. and later)
  12. ^ а б Toppe 2008

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]