Пољска

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 52° 8′ 49" СГШ, 19° 22′ 41" ИГД

Република Пољска
Rzeczpospolita Polska
Застава Пољске Грб Пољске
Застава Грб
крилатица: нема
Химна
Mazurek Dąbrowskiego
Положај Пољске
Главни град Варшава
Службени језик пољски ¹
Председник: Броњислав Коморовски
Премијер: Доналд Туск
Независност: 11. новембар 1918.
Површина  
 — укупно 312.685 km² (68)
 — вода (%) 3,07
Становништво  
 — 2010. 38.186.860[1] (31)
 — густина 120/km² 
Валута злот (PLN)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .pl
Позивни број +48
¹ белоруски, кашупски, немачки, украјински и шлески се користе у неким регионима, мада се не сматрају службеним језицима.

Пољска, званично Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska) је држава у средњој Европи. Геополитички припада источној Европи[2] и граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.

Етимологија имена[уреди]

Име Пољска потиче од племена Пољана, који су насељавали територију данашње Великопољске. Реч Пољани (Polanie) може да се противмачи као „они који живе на пољима“. Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. Вислана и Мазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене.

У прошлости су коришћени латински термини terra Poloniae - пољска земља или Regnum Poloniae - пољско царство. Име Пољска (Polska) почиње да се користи у XI веку. Земља Пољана је у XIV веку називана Старопољска (Staropolska), а касније Великопољска (Wielkopolska). Јужне земље су због контраста називане Малопољска (Małopolska).

Остала имена Пољске: (Lechia, персијски језик Lachistan, литвански Lenkija) и Пољака (рус. Лях, мађ. Lengyel) потичу од имена племена Леђана, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.

Реч жечпосполита (rzeczpospolita) означава републику.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Пољске
Физичка мапа Пољске

Пољска територија се састоји из пет географских подручја. На северозападу уз балтичку обалу Поморја и Гдањског залива налазе се бројне морске превлаке, приобалне дине, језера, реке и канали. Скоро сасвим праву линију обале разбијају Шчећински, Пуцки и Вислански залив. На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице током леденог доба. Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска и Великопољска. Ови предели су благо брдовите морене у којима постоје бројна језера. Јужно од равница је подручје широких речних долина Шлеске и Мазовије. Посебно је карактеристично лесно тле у региону Лублина на коме су видљиви значајни ефекти ерозије. Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине: Бескиди, Судети, Светокрижке планине и Татра Планине - највећи опсег од читавих Карпата.

Границе[уреди]

Дужина пољских граница износи 3511 километара, а од тога 440 отпада на морску границу (обала Балтичког мора). Пољска се граничи на:

  • западу са Немачком (467 km),
  • на југу са Чешком (796 km) и Словачком (541 km),
  • на истоку са Украјином (535 km) и Белорусијом (418 km),
  • на северу са Литванијом (104 km) и Русијом (Калињинградска област) (210 km).

Рељеф[уреди]

Планинско језеро у Високим Татрама
Пољски Карпати

Пољска има 70 врхова са преко 2.000 m надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре. Ово подручје се у Пољској дели на област Високих и Западних Татри. То је највиши планински ланац Пољске и Карпата. Са 2.499 m највиши је врх Риси (Rysy). Други по висини је ланац Бескида (највиши врх: 1.725 m). Највиши врх Судета је Сњежка (Śnieżka) са 1.602 m.

Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине код Елблага.

Део обале Балтичко мора који припада Пољској дуг је 528 километара. Простире се од места Свинојушће на острвима Уседом и Волин на западу, до места Криница Морска на Висланској превлаци на истоку. Пољска морска обала је великим делом равна и пешчана, и њу су обликовале морске струје и стални западни ветрови. Ту постоје многе литице, пешчане дине и превлаке, а за копно су карактеристичне баре и језера. Пример је Лебско језеро у Словинском националном парку. Најпознатије превлаке су полуострво Хел и Висланска превлака. Највеће пољско острво је Волин. Највећи лучки градови су Гдиња, Гдањск, Шчећин и Свинојушће. Позната летовалишта су: Сопот, Колобжег, Леба, Владиславово и полуострво Хел.

Воде[уреди]

Дине у Словинском националном парку
Долина најдуже реке Пољске - Висле

Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 km), гранична река Одра (854 km), Варта (808 km) и Буг (772 km) која чини источну границу земље. Висла и Одра се уливају у Балтичко море. Неке мање реке у Судетима припадају сливу Лабе, односно Северног мора. Река Орава у Бескидима се преко реке Ваг улива у Дунав, док се неке мале реке у западним Карпатима преко Дњестра уливају у Црно море.

Реке Пољске се вековима користе за пловидбу. Својим дугим лађама Викинзи су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра. У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа из Пољско-литванске државе рекама до Данцига (Гдањска) и даље у западну Европу био је један од најзначајнијих трговачких путева. О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.

Пољска има око 10.000 језера површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијих држава света. У Европи само Финска има више језера по јединици површине. Највећа језера површине веће од 100 km² су Сњардви и Мамри у Мазурији, као и Лебско и Дравско језеро у Поморју. Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих је Морскије Око површински највеће (34,9 хектара). Најдубље језеро је Хањча са 108,5 m дубине, у Подласком војводству.

Види још:

Национални парк Гори Столови

Шуме покривају 29,2% површина. Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише за ратарство. Сточарство је заступљено у брдско-планинским подручјима. Преко 1 % укупне површине (3.145 km²) отпада на 23 национална парка. По овоме Пољска заузима прво место у Европи. Већина пољских националних паркова налази се на југу земље. Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.

Флора и фауна[уреди]

Бизон у Националном парку Бјаловјежа

У Пољској живе неке животиње које су изумрле у остатку Европе, као што су: бизони у прашуми Бјаловјежа, мрки медведи у Бјаловјежи, Татрама и Карпатима, вукови и рисови у шумским подручјима, лосови на северу Пољске, даброви у Мазурији и Поморју. У шумама се сусрећу јелени и дивље свиње. На истоку Пољске постоје недирнуте прастаре шуме, од којих је најпознатија Бјаловјежа. Велика шумска подручја постоје и на планинама, у Мазурији, Поморју и доњој Шлеској.

Пољска је најважније подручје за размножавање европских птица селица. Четвртина свих птица које лети стигну у Европу, излеже птиће у Пољској, највише у обалским пределима и заштићеним мочварама река Бјебжа, Нарев и Варта. У Мазурији има села где живи више рода него људи.

Клима[уреди]

Клима Пољске је умерена, која прелази у континенталну што се више иде на исток и југоисток. Лета су умерено топла са средњим температурама између 16 и 19 °C. Зиме су хладне са средњим температурама од 0 °C на северозападу, до −5 °C на југоистоку. Падавина има током читаве године, при чему су на истоку зиме сушније од лета.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Пољске

Праисторија[уреди]

Најчувенији археолошки налаз из пољске праисторије је утврђено насеље Бискупин, који потиче из времена Лужичке културе из раног гвозденог доба, од око 700. п. н. е.

Историчари претпостављају да су током касне антике на територији данашње Пољске живеле многе различите етничке групе. Тачна етничка и лингвистичка припадност тих група је била предмет великих дебата. Посебно су места и време постојања првобитних насеља словенских племена била предмет великих контроверзи.

Династија Пјастовића (966–1385)[уреди]

Пољска године 1020.

Пољска племена су у раном средњем веку живела између река Висле и Одре. Та племена ујединио је кнез Мјешко I у 10. веку. Он је био први познати владар из династије Пјастовића. За његова владања Пољаци су примили хришћанство, а пољска држава признала власт Светог Римског царства. Мјешко је основао и прву пољску бискупију у Познању.

За владавине Болеслава Храброг (9921027) Пољска се проширила на област Лужице, Чешке, Моравске и Словачке. Болеслав II (10581079) је изузео Пољску испод власти Светог Римског царства и прогласио се краљем чиме је Пољска постала слободна краљевина.

Од времена владања Болеслава III (11021138) Пољаци су почели да воде дуготрајне ратове против припадника Немачког витешког реда (Тевтонаца) који у 12. веку отимају Пољској подручја Помераније од ушћа Висле до Гдањска. Тим је освајањима Пољској запречен пут до Балтичког мора. Након његове смрти Пољска је у сталним сукобима с Бранденбургом и Тевтонцима, а у тим је сукобима изгубила западно Поморје, Велику Пољску, Гдањско приморје и југ државе.

Од 12. до почетка 15. века Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, а Немци се шире на пољска подручја. Њиховим доласком ничу градови и села и подстиче се привредни развитак. 1241. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне пределе Пољске које су пољски владари насељавали Немцима. Тих година високи сталежи преузимају немачки језик и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај. 1300. године пољско племство бира чешког краља Вацлава II за краља Пољске како би се успешније одупрли немачком продору, али то није успело. Након његове смрти 1305. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.

Казимир III Велики

Процес за уједињавање пољских земаља започео је у 14. веку краљ Владислав I (13061333) који је Пољској поново припојио Краков и Велику Пољску. Јачање Пољске наставља Казимир III (13331370) који подстиче развитак пољских градова поспешивањем развитка трговине и занатства. Он кодификује пољско право (Statut Wislicki), подстиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те спроводи финансијске и управне реформе. Основао је и Краковски универзитет и утемељио Краљевски врховни суд у Кракову. Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљ Лудовик I Анжујски из династије угарских Анжујаца који је био сестрић Казимира III. Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском као Владислав II (13861434).

Династија Јагеолонаца (1385–1569)[уреди]

Избором за пољског краља, он је примио хришћанство и успоставио Пољско-литванску унију. Након успостављања те уније, Пољска је уз помоћ Литваније успела да спречи продор Немаца. 1410. године у бици крај Гринвалда и Тонберга тешко су поразили Тевтонце. Након смрти Владислава II, на власт долази Владислав III (14341444) Познат је и под називом Владислав Варненчик јер је 1444. погинуо у битки крај Варне.

Њега је наследио Казимир IV (14471492) из династије Јагеловића који је ограничио своју власт успоставом Државног сабора (сејм) и који је приморао племство на плаћање пореза. Створио је јаку пољску државу освајањем западне Пруске, Молдавије и источног Поморја.

У 16. веку Пољска улази у раздобље унутрашњих сталешких борби, па је краљ био приморан да донесе Родомску конституцију према којој закони могу да се донесу само уз пристанак малог и средњег племства (шљахте).

Пољско-литванска унија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Државна заједница Пољске и Литваније

1569. године закључен је Лублински споразум према којем шљахта бира краља, а Пољска и Литванија чине реалну унију.

Након смрти Стефана Баторија (15751586), Пољска је поново ојачала доласком на власт Жигмунда III (15871632) из шведске династије Васа, али јој је моћ ослабила за владавине Јана II Казимира који је ратовао против Русије и Шведске. Пољска у другој половини 17. века ратује и са Турцима и у тим ратовима губи Подолију и велика подручја на десној обали Дњепра. Та су јој подручја враћена Миром у Сремским Карловцима, јер је Пољска помогла у одбрани Беча од турских напада.

Подручја под влашћу Пољско-литванске уније
Промена пољских граница после Другог светског рата

Победе Пољске над Турцима нису ојачале краљеву власт, а самовоља шљахте постала је све израженија. 1652. године изгласан је закон Либерум вето којим је озакоњена феудална анархија у Пољској. Тим је законом сваки члан једнодомне скупштине у Пољској (сејм) могао да спречи доношење било каквог закона.

Поделе Пољске[уреди]

У ратовима против Шведске и Русије у другој половини 17. века, Пољска губи велики део својих територија. 1697. године саксонски кнежеви постају краљеви Пољске, чиме долази до краја пољске независности. Крајем 18. века Пољска је подељена између Русије, Аустрије и Пруске и престаје да постоји као држава. Након 1815. некадашње пољске земље долазе под руску власт као Конгресна Пољска и од 1863. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.

Од 1918. до данас[уреди]

Пољска је опет успостављена као независна држава након Првог светског рата. Године 1939. подељена је надвоје између Немачке и Совјетског Савеза. Након Другог светског рата, Пољска је добила нова подручја на западу, али је изгубила двоструко већа подручја на истоку.

Земља је била део комунистичког Источног блока под контролом Совјетског Савеза до 1980-их година, када је кренуо покрет „Солидарност“, који је победио на парламентарним изборима 1989. године, те је уведена демократија.

Пољска је 1999. године ушла у НАТО савез, а 1. маја 2004. придружила се Европској унији.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Пољске

Најважније политичке партије у пољској су Право и правда, PO, Лига пољских породица, Самоодбрана, Савез демократске левице, PD, PSL, Унија Рада, Социјалдемократија Пољска, UPR, Пољска Народна партија, Зелени 2004

Оружане снаге[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пољска војска

Пољска Војска (пољ. Wojsko Polskie, WP) чини оружане снаге Пољске. Обавезна је од добијања самосталности 1918. године.

Територијална организација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пољска Војводства

Пољска је подељена на 16 области које се називају Војводства (województwa):

Пољска Војводства

Војводства су даље подељена на повјате којих има 379, а они на општине којих има 2.478.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Становништво Пољске
Види још: Пољаци
Становништво Пољске
Година Становништво Промена % Година Становништво Промена %
1846 11.107.000 - 1960 29.776.000 19,1%
1911 22.110.000 99,1% 1970 32.642.000 9,6%
1921 27.177.000 22,9% 1978 35.061.000 7,4%
1931 32.107.000 18,4% 1988 37.879.000 8,0%
1938 34.849.000 8,5% 1990 38.183.000 0,8%
1946 23.930.000 -31,3% 1995 38.610.000 1,1%
1950 25.008.000 4,5% 2000 38.654.000 0,1%
Број становника пољске од 1961—2003 (у хиљадама)

Становништво Пољске је најгушће насељено на југу, а најређе на северозападу и североистоку земље. Према подацима из 2001. године, 63% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада.

Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и територијални помак на запад хомогенизовали су становништво. Данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси.

Пољаци спадају у словенске народе. Говоре пољским језиком. Делу Пољака матерњи језик је Кашупски језик веома сличан пољском. Пољски језик је званичан језик иако је по закону о националним мањинама омогућено коришћење матерњег језика. По попису из 2002. године 97,8% становника пољске говори пољски. Најзаступљенији језици мањина су: немачки, украјински, белоруски, ромски и руски.

Демографске статистике[уреди]

(2006)
Број становника 38.622.000
Становништво по годишту
0 - 14 година 16,7% (мушкараца 3.319.176; жена 3.150.859)
15 - 64 година 70,3% (мушкараца 13.506.153; жена 13.638.265)
преко 64 године 13% (мушкараца 1.912.431; жена 3.108.260)
Средња старост
У целој популацији 36,43 година
Мушкараца 34,52 година
Жена 38,49 година
Природни прираштај 0,028%
Број рођених на 1.000 становника 10,78
Број умрлих на 1.000 становника 10,01
Становиштво по полу
при рођењу 1,06 мушкараца/жени
испод 15 година 1,05 мушкараца/жени
15 - 64 година 0,99 мушкараца/жени
изнад 64 година 0,62 мушкараца/жени
У целој популацији 0,94 мушкараца/жени
Очекивана дужина живота
У целој популацији 74,74 година
Мушкараца 70,71 година
Жена 79,03 година


По подацима светске здравствене организације из 2003. године:

  • Очекивана дужина живота: Пољска заузима 28. место у Европи.
  • Очекивана дужина живота: Пољска је такође на 28. месту у Европи.

Религија[уреди]

Од Другог светског рата, масовног пресељења становништва и померања тежишта пољске државе на запад, Пољска је готово сасвим католичка земља. Процентуално, 94,5 становништва су римокатолици, од тога око 70% активни верници. Око 1,3% Пољака су православни хришћани, 0,3% су јеховини сведоци, 0,2% су гркокатолици, 0,2% евангелисти. Пре рата је у Пољској живела највећа европска заједница Јевреја са око 3,3 милиона припадника, од којих је већина страдала у холокаусту, а малобројни преживели су већином емигрирали у Израел. Данас у Пољској живи око 5.000 Јевреја. Већ неколико векова у северозападној Пољској живи мала заједница од око 5.000 Татара муслимана. Укупан број муслимана у Пољској је 15-25 хиљада.

Покојни папа Јован Павле II (1920–2005) је изузетно цењен у Пољској. Пре избора за папу, он је под крштеним именом Карол Војтила служио као надбискуп Кракова и одиграо значајну политичку улогу у рушењу комунистичког система у Пољској.

Градови Пољске[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Пољској


Варшава
Варшава
Краков
Краков
Лођ
Лођ
Вроцлав
Вроцлав
Поредак Град Војводство Популација Познањ
Познањ
Гдањск
Гдањск
Шчећин
Шчећин
Бидгошч
Бидгошч
1 Варшава Мазовско 1.720.398
2 Краков Малопољско 756.183
3 Лођ Лођско 737.098
4 Вроцлав Доњешлеско 632.996
5 Познањ Великопољско 551.627
6 Гдањск Поморско 456.967
7 Шчећин Западнопоморско 405.606
8 Бидгошч Кујавско-поморско 356.177
9 Лублин Лублинско 348.450
10 Катовице Шлеско 306.826
11 Бјалисток Подласко 295.198
12 Гдиња Поморско 247.324
13 Ченстохова Шлеско 238.042
14 Радом Мазовско 222.496
15 Сосновјец Шлеско 217.638
16 Торуњ Кујавско-поморско 205.312
17 Кјелце Светокришко 203.804
18 Гливице Шлеско 195.472
19 Забже Шлеско 186.913
20 Битом Шлеско 181.617
Central Statistical Office population report for 2011


Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пољска привреда

Дана 12. септембра 1989, некадашњи шеф покрета Солидарност Тадеуш Мазовјецки формирао је прву некомунистичку владу Пољске од 1948.

Потпредседник владе и министар финансија био је Лешек Балцеровиц који је руководио преласком привреде са планске на тржишну. Овај план, познат под именом шок терапија, контролисаном хиперинфлацијом је уништио дотадашњу пољску привреду и увео тржишне услове. Привредна политика Пољске од тада до данас се заснива на принципима неолиберализма у привреди.

После прве тешке фазе транзиције праћене јаком инфлацијом, девалвацијом националне валуте, затварањем предузећа и снажним растом незапослености, ова политика је омогућила развој и модернизацију пољске привреде. До економског раста је дошло 1993. када се повећао и ниво благостања, што је довело до повећања потрошње, ниже инфлације и стабилизације злоте. Повећала се трговина са иностранством као и стране инвестиције.

Пољски привредни раст узрокован шок терапијом наставио се до 1997. када је стопа незапослености пала испод 10%. После тога појавили су се нови економски проблеми; стопа незапослености од 20% је достигнута 2004, а до 2007. је пала на 12%. Од приступања ЕУ велики број пољских радника је нашао запослење на западу, нарочито на Британским острвима. Овај тренд је заустављен до 2008.

Термоцентрале које троше угаљ или лигнит стварају 94% електричне енергије Пољске[3].

Привреда у бројкама[уреди]

  • Бруто домаћи производ (2008) : 666,05 милијарди $[4]
    • привредни раст 2008 : 4,9 %
    • средњи привредни раст 1990-2006 : 4,73 %
    • учешће по секторима 2003:
      • пољопривреда-шумарство : 3 %
      • грађевина : 7 %
      • транспорт : 7 %
      • индустрија : 22 %
      • трговина и услуге : 56 %
      • остало : 5 %
  • стопа инфлације : 3 % (октобар 2007)
  • приход по становнику : 17.481 $[4](2008), Варшава - 37.000 $ (2005)
  • стопа незапослености : 7,3 % (јул 2008), Варшава - 5,7 % (новембар 2005),
  • спољна трговина (2004) : 92.720.000.000 $ извоза и 95.670.000.000 $ увоза

Најважнији привредни партнер Пољске је Немачка. Остали важни привредни партнери су: Француска, Италија, Русија, Велика Британија, Чешка, Кина и Холандија.

  • јавни дуг у односу на БДП : 47 % (2005)
  • каматна стопа : 6,5 % (16. фебруар 2005)
  • курс злоте : 1 € = 4,6435 PLN ; 1 $ = 3,6283 PLN (10. април 2009)

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Пољске
Композитор Фредерик Шопен
Олтар у Богородичној цркви у Кракову

Пољска култура је претрпела утицаје и са истока и са запада. То је видљиво у пољској архитектури, фолклору, књижевности и ликовним уметностима. У Пољској су рођени: папа Јован Павле II, физичар и хемичар Марија Склодовска Кири,[5] астроном Никола Коперник[6], композитори Фредерик Шопен[7][8] и Кшиштоф Пендерецки, сликар Јан Матејко.

Пољски народни плесови мазурке и полонезе су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.

Пољска књижевност се зачела око 1100.[9] Њени најсјајнији представници су: Јан Кохановски, Адам Мицкијевич, Хенрик Сјенкјевич, Станислав Виспјански, Болеслав Прус, Јулијус Словацки, Станислав Лем, Чеслав Милош и Вислава Шимборска.

Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, од романике до модерне. Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније. У више места сачуване су средњовековне тврђаве и грађевине, на пример у Торуњу и Малборку. Замошћ је пример града грађеног по ренесансном идеалу. Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске. Лублински дворац припада правцу неоготичке архитектуре.

Пољска је земља одакле су потекли значајни филмски уметници: Роман Полански, Анжеј Вајда, Кшиштоф Кјешловски и Агњешка Холанд.

Спорт[уреди]

Општински стадион у Вроцлаву

Фудбал је најпопуларнији спорт у Пољској. Од осталих спортова, истичу се: атлетика, бокс, одбојка, рукомет, хокеј на леду и пливање.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Michałowski, Kornel; Samson, Jim. ed. L. Macy. ed. Fryderyk Franciszek Chopin. Grove Music Online. 
  • Alain, Rey (1993). Le petit Robert 2 : (dictionnaire universel des noms propres, alphabétique et analogique). INIST-CNRS, Cote INIST : L 22712: Le Robert, Paris, FRANCE. ISBN 978-2-85036-210-1. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :