Пољска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 52° 8′ 49" СГШ, 19° 22′ 41" ИГД

Република Пољска (пољ. Rzeczpospolita Polska) је држава у средњој Европи. Граничи се са руском енклавом Калињиградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта. Укупна површина Пољске је 312.679 km², што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи. У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.

За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко I прихватио хришћанство. Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније. Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија. Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату. Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама. Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем. За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.

Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава. Чланица је Европске уније и НАТО пакта.

Садржај 1 Етимологија имена 2 Географија 2.1 Границе 2.2 Реке 2.3 Планине 2.4 Језера 2.5 Обала 2.6 Просторно планирање 2.7 Флора и фауна 2.8 Клима 3 Историја 4 Политика 5 Оружане снаге 6 Територијална организација 7 Становништво 7.1 Демографске статистике 7.2 Религија 7.3 Градови Пољске 8 Економија 8.1 Економија у бројкама 9 Култура 9.1 Спорт 10 Референце 11 Спољашње везе

[уреди] Етимологија имена

Име Пољска потиче од племена Пољана, који су насељавали територију данашње Великопољске. Реч Пољани (Polanie) може да се протумачи као „они који живе на пољима“. Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. Вислана и Мазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене.

У прошлости су коришћени латински термини terra Poloniae - пољска земља или Regnum Poloniae - пољско царство. Име Пољска (Polska) почиње да се користи у XI веку. Земља Пољана је у XIV веку називана Старопољска (Staropolska), а касније Великопољска (Wielkopolska). Јужне земље су због контраста називане Малопољска (Małopolska).

Остала имена Пољске: (Lechia, персијски језик Lachistan, литвански Lenkija) и Пољака (рус. Лях, мађ. Lengyel) потичу од имена племена Леђана, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.

Реч жечпосполита (rzeczpospolita) означава републику.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Пољске

Пољска територија се састоји из пет географских подручја. На северозападу уз балтичку обалу Поморја и Гдањског залива налазе се бројне морске превлаке, приобалне дине, језера, реке и канали. Скоро сасвим праву линију обале разбијају Шчећински, Пуцки и Вислански залив. На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице током леденог доба. Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска и Великопољска. Ови предели су благо брдовите морене у којима постоје бројна језера. Јужно од равница је подручје широких речних долина Шлеске и Мазовије. Посебно је карактеристично лесно тле у региону Лублина на коме су видљиви значајни ефекти ерозије. Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине: Бескиди, Судети, Светокрижке планине и западни Карпати. Највише је подручје планина Високе Татре.

[уреди] Границе

Дужина пољских граница износи 3511 километара, а од тога 440 отпада на морску границу (обала Балтичког мора). Пољска се граничи на:

• западу са Немачком (467 km),
• на југу са Чешком (796 km) и Словачком (541 km),
• на западу са Украјином (535 km) и Белорусијом (418 km),
• на северу са Литванијом (104 km) и Русијом (Калињинградска област) (210 km).

[уреди] Реке

Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 km), гранична река Одра (854 km), Варта (808 km) и Буг (772 km) која чини источну границу земље. Висла и Одра се уливају у Балтичко море. Неке мање реке у Судетима припадају сливу Лабе, односно Северног мора. Река Орава у Бескидима се преко реке Ваг улива у Дунав, док се неке мале реке у западним Карпатима преко Дњестра уливају у Црно море.

Реке Пољске се вековима користе за пловидбу. Својим дугим лађама Викинзи су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра. У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа из Пољско-литванске државе рекама до Данцига (Гдањска) и даље у Западну Европу био је један од најзначајнијих трговачких путева. О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.

[уреди] Планине

Пољска има 21 врх са преко 2.000 m надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре. Ово подручје се у Пољској дели на област Високих и Западних Татри. То је највиши планински ланац Пољске и Карпата. Са 2.499 m највиши је врх Риси (Rysy). Други по висини је ланац Бескида (највиши врх: 1.725 m). Највиши врх Судета је Сњежка (Śnieżka) са 1.602 m.

Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине код Елблага.

[уреди] Језера

Пољска има око 10.000 језера површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијих држава света. У Европи само Финска има више језера по јединици површине. Највећа језера површине веће од 100 km² су Сњардви и Мамри у Мазурији, као и Лебско и Дравско језеро у Поморју. Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих је Морскије Око површински највеће (34,9 хектара). Најдубље језеро је Хањча са 108,5 m дубине, у Подласком војводству.

Види још:

• Највећа језера у Пољској
• Најдубља језера у Пољској

[уреди] Обала

Део обале Балтичко мора који припада Пољској дуг је 528 километара. Простире се од места Свинојушће на острвима Уседом и Волин на западу, до места Криница Морска на Висланској превлаци на истоку. Пољска морска обала је великим делом равна и пешчана, и њу су обликовале морске струје и стални западни ветрови. Ту постоје многе литице, пешчане дине и превлаке, а за копно су карактеристичне баре и језера. Пример је Лебско језеро у Словинском националном парку. Најпознатије превлаке су полуострво Хел и Висланска превлака. Највеће пољско острво је Волин. Највећи лучки градови су Гдиња, Гдањск, Шчећин и Свинојушће. Позната летовалишта су: Сопот, Колобрег, Леба, Владиславово и полуострво Хел.

[уреди] Просторно планирање

Шуме покривају 28% површина. Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише за ратарство. Сточарство је заступљено у брдско-планинским подручјима. Преко 1 % укупне површине (3.145 km²) отпада на 23 национална парка. По овоме Пољска заузима прво место у Европи. Већина пољских националних паркова налази се на југу земље. Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.

[уреди] Флора и фауна

У Пољској живе неке животиње које су изумрле у остатку Европе, као што су: бизони у прашуми Бјаловјежа, мрки медведи у Бјаловјежи, Татрама и Карпатима, вукови и рисови у шумским подручјима, лосови на северу Пољске, даброви у Мазурији и Поморју. У шумама се сусрећу јелени и дивље свиње. На истоку Пољске постоје недирнуте прастаре шуме, од којих је најпознатија Бјаловјежа. Велика шумска подручја постоје и на планинама, у Мазурији, Поморју и доњој Шлеској.

Пољска је најважније подручје за размножавање европских птица селица. Четвртина свих птица које лети стигну у Европу, излеже птиће у Пољској, највише у обалским пределима и заштићеним мочварама река Бјебжа, Нарев и Варта. У Мазурији има села где живи више рода него људи.

[уреди] Клима

Клима Пољске је умерена, која прелази у континенталну што се више иде на исток и југоисток. Лета су умерено топла са средњим температурама између 16 и 19 °C. Зиме су хладне са средњим температурама од 0 °C на северозападу, до −5 °C на југоистоку. Падавина има током читаве године, при чему су на истоку зиме сушније од лета.

Климатски дијаграм Гдиње

Климатски дијаграм Варшаве

Климатски дијаграм Кракова

Климатски дијаграм Закопана

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Пољске

Пољска племена су у раном средњем веку живела између река Висле и Одре. Та племена ујединио је кнез Мјешко I у 10. веку. Он је био први познати владар из династије Пјастовића. За његова владања Пољаци су примили хришћанство, а пољска држава признала власт Светог Римског царства. Миешко је основао и прву пољску бискупију у Познању.

За владавине Болеслава Храброг (992–1027) Пољска се проширила на област Лужице, Чешке, Моравске и Словачке. Болеслав II (1058– 1079) је изузео Пољску испод власти Светог Римског царства и прогласио се краљем чиме је Пољска постала слободна краљевина.

Од времена владања Болеслава III (1102–1138) Пољаци су почели да воде дуготрајне ратове против припадника Немачког витешког реда (Тевтонаца) који у 12. веку отимају Пољској подручја Помераније од ушћа Висле до Гдањска. Тим је освајањима Пољској запречен пут до Балтичког мора. Након његове смрти Пољска је у сталним сукобима с Бранденбургом и Тевтонцима, а у тим је сукобима изгубила западно Поморје, Велику Пољску, Гдањско приморје и југ државе.

Од 12. до почетка 15. века Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, а Немци се шире на пољска подручја. Њиховим доласком ничу градови и села и подстиче се привредни развитак. 1241. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне пределе Пољске које су пољски владари насељавали Немцима. Тих година високи сталежи преузимају немачки језик и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај. 1300. године пољско племство бира чешког краља Вацлава II за краља Пољске како би се успешније одупрли немачком продору, али то није успело. Након његове смрти 1305. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.

Процес за уједињавање пољских земаља започео је у 14. веку краљ Владислав I (1306– 1333) који је Пољској поново припојио Краков и Велику Пољску. Јачање Пољске наставља Казимир III (1333–1370) који подстиче развитак пољских градова поспешивањем развитка трговине и занатства. Он кодификује пољско право (Statut Wislicki), подстиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те спроводи финансијске и управне реформе. Основао је и Краковски универзитет и утемељио Краљевски врховни суд у Кракову. Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљ Лудовик I Анжујски из династије Анжувинаца који је био нећак Казимира III. Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском као Владислав II (1386–1434) Избором за пољског краља, он је примио хришћанство и успоставио Пољско-литванску унију. Након успостављања те уније, Пољска је уз помоћ Литваније успела да спречи продор Немаца. 1410. године у бици крај Гринвалда и Тонберга тешко су поразили Тевтонце. Након смрти Владислава II, на власт долази Владислав III (1434–1444) Познат је и под називом Владислав Варненчик јер је 1444. погинуо у битки крај Варне.

Њега је наследио Казимир IV (1447–1492) из династије Јагеловића који је ограничио своју власт успоставом Државног сабора (сејм) и који је приморао племство на плаћање пореза. Створио је јаку пољску државу освајањем Западне Пруске, Молдавије и источног Поморја.

У 16. веку Пољска улази у раздобље унутрашњих сталешких борби, па је краљ био приморан да донесе Родомску конституцију према којој закони могу да се донесу само уз пристанак малог и средњег племства (шљахте). 1569. године закључен је Лублински споразум према којем шљахта бира краља, а Пољска и Литванија чине реалну унију.

Након смрти Стефана Баторија (1575–1586), Пољска је поново ојачала доласком на власт Жигмунда III (1587–1632) из шведске династије Васа, али јој је моћ ослабила за владавине Јана II Казимира који је ратовао против Русије и Шведске. Пољска у другој половини 17. века ратује и са Турцима и у тим ратовима губи Подолију и велика подручја на десној обали Дњепра. Та су јој подручја враћена Миром у Сремским Карловцима, јер је Пољска помогла у одбрани Беча од турских напада.

Победе Пољске над Турцима нису ојачале краљеву власт, а самовоља шљахте постала је све израженија. 1652. године изгласан је закон Либерум вето којим је озакоњена феудална анархија у Пољској. Тим је законом сваки члан једнодомне скупштине у Пољској (сејм) могао да спречи доношење било каквог закона. У ратовима против Шведске и Русије у другој половици 17. века, Пољска губи велики део својих територија. 1697. године саксонски кнежеви постају краљеви Пољске, чиме долази до краја пољске независности. Крајем 18. века Пољска је подељена између Русије, Аустрије и Пруске и престаје да постоји као држава. Након 1815. некадашње пољске земље долазе под руску власт као Конгресна Пољска и од 1863. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.

Пољска је опет успостављена као независна држава након Првог светског рата. Године 1939. подељена је надвоје између Немачке и Совјетског Савеза. Након Другог светског рата, Пољска је добила нова подручја на западу, али је изгубила двоструко већа подручја на истоку.

Земља је била део комунистичког Источног блока под контролом Совјетског Савеза до 1980-их година, када је кренуо покрет "Солидарност", који је победио на парламентарним изборима 1989. године, те је уведена демократија.

Пољска је 1999. године ушла у НАТО савез, а 1. маја 2004. придружила се Европској унији.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Пољске

Најважније политичке партије у пољској су PiS, PO, Лига Пољских Породица, Самоодбрана, SLD, PD, PSL, Унија Рада, SDPL, UPR, PPN, Зелени 2004

[уреди] Оружане снаге

За више информација погледајте Пољска војска

Пољска Војска (пољски - Wojsko Polskie, WP) чини оружане снаге Пољске. Обавезна је од добијања самосталности 1918. године.

[уреди] Територијална организација

За више информација погледајте Пољска Војводства

Пољска је подељена на 16 области које се називају Војводства (województwa):

• Варминско-Мазуријско (Warmińsko-Mazurskie)
• Великопољско (Wielkopolskie)
• Доње Шлеско (Dolnośląskie)
• Западно Поморје (Zachodniopomorskie)
• Кујавско-Поморје (Kujawsko-Pomorskie)
• Лођ (Łódzkie)
• Лублин (Lubelskie)
• Лубуш (Lubuskie)
• Мазовско (Mazowieckie)
• Малопољско (Małopolskie)
• Опоље (Opolskie)
• Подкарпатје (Podkarpackie)
• Подласко (Podlaskie)
• Поморје (Pomorskie)
• Светокришко (Świętokrzyskie)
• Шлеско (Śląskie)

Војводства су даље подељена на повјате којих има 379, а они на општине којих има 2.478.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Становништво Пољске

Види још: Пољаци

Становништво Пољске
Година	Становништво	Промена %	Година	Становништво	Промена %
1846	11 107 000	-	1960	29 776 000	19,1%
1911	22 110 000	99,1%	1970	32 642 000	9,6%
1921	27 177 000	22,9%	1978	35 061 000	7,4%
1931	32 107 000	18,4%	1988	37 879 000	8,0%
1938	34 849 000	8,5%	1990	38 183 000	0,8%
1946	23 930 000	-31,3%	1995	38 610 000	1,1%
1950	25 008 000	4,5%	2000	38 654 000	0,1%

Становништво Пољске је најгушће насељено на југу, а најређе на северозападу и североистоку земље. Према подацима из 2001. године, 63% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада.

Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и територијални помак на запад хомогенизовали су становништво. Данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси.

Пољаци спадају у словенске народе. Говoре пољским јeзиком. Делу Пољака матерњи језик је Кашупски језик веома сличан пољском. Пољски језик је званичан језик иако је по закону о националним мањинама омогућено коришћење матерњег језика. По попису из 2002. године 97,8% становника пољске говори пољски. Најзаступљенији језици мањина су: немачки, украјински, белоруски, ромски и руски.

[уреди] Демографске статистике

(2006)
Број становника	38 622 000
Становништво по годишту
0 - 14 година	16,7% (мушкараца 3 319 176; жена 3 150 859)
15 - 64 година	70,3% (мушкараца 13 506 153; жена 13 638 265)
преко 64 године	13% (мушкараца 1 912 431; жена 3 108 260)
Средња старост
У целој популацији	36,43 година
Мушкараца	34,52 година
Жена	38,49 година
Природни прираштај	0,028%
Број рођених на 1000 становника	10,78
Број умрлих на 1000 становника	10,01
Становиштво по полу
при рођењу	1,06 мушкараца/жени
испод 15 година	1,05 мушкараца/жени
15 - 64 година	0,99 мушкараца/жени
изнад 64 година	0,62 мушкараца/жени
У целој популацији	0,94 мушкараца/жени
Очекивана дужина живота
У целој популацији	74,74 година
Мушкараца	70,71 година
Жена	79,03 година

По подацима светске здравствене организације из 2003. године:

• Очекивана дужина живота: Пољска заузима 28 место у Европи.
• Очекивана дужина живота: Пољска је такође на 28. месту у Европи.

[уреди] Религија

Од Другог светског рата, масовног пресељења становништва и померања тежишта пољске државе на запад, Пољска је готово сасвим католичка земља. Процентуално, 94,5 становништва су римокатолици, од тога око 70% активни верници. Око 1,3% Пољака су православни хришћани, 0,3% су јеховини сведоци, 0,2% су гркокатолици, 0,2% еванђелисти. Пре рата је у Пољској живела највећа европска заједница Јевреја са око 3,3 милиона припадника, од којих је већина страдала у холокаусту, а малобројни преживели су већином емигрирали у Израел. Данас у Пољској живи око 5000 Јевреја. Већ неколико векова у северозападној Пољској живи мала заједница од око 5000 Татара муслимана. Укупан број муслимана у Пољској је 15-25 хиљада.

Покојни папа Јован Павле II (1920–2005) је изузетно цењен у Пољској. Пре избора за папу, он је под кршштеним именом Карол Војтила служио као надбискуп Кракова и одиграо значајну политичку улогу у рушењу комунистичког система у Пољској.

[уреди] Градови Пољске

За више информација погледајте Списак градова Пољске

Агломерације са преко милион становника (2005)
1	Катовице	3.487.000
2	Варшава	2.679.000
3	Лођ	1.100.000
4	Тројмјасто	1.028.000
5	Краков	1.024.000

Град	Пољско име	Број становника (2007)	Слика
Варшава	Warszawa	1.706.624
Краков	Kraków	756.583
Лођ	Łódź	753.192
Вроцлав	Wrocław	632.930
Познањ	Poznań	560.932
Гдањск	Gdańsk	455.717
Шчећин	Szczecin	407.811
Бидгошч	Bydgoszcz	361.222
Лублин	Lublin	351.806
Катовице	Katowice	313.461

	Седишта војводства пољске
	Биалисток | Бидгошч | Гдањск | Гожов Виелкополски | Катовице | Киелце | Краков | Лублин | Лођ | Олштин | Ополе | Познањ | Жешов | Шчећин | Торуњ | Варшава | Вроцлав | Зиелона Гора

[уреди] Економија

За више информација погледајте Пољска економија

Дана 12. септембра 1989, некадашњи шеф покрета Солидарност Тадеуш Мазовјецки формирао је прву не-комунистичку владу Пољске од 1948.

Потпредседник владе и министар финансија био је Лешек Балцеровиц који је руководио преласком привреде са планске на тржишну. Овај план, познат под именом шок терапија, контролисаном хиперинфлацијом је уништио дотадашњу пољску привреду и увео тржишне услове. Привредна политика Пољске од тада до данас се заснива на принципима неолиберализма у економији.

После прве тешке фазе транзиције праћене јаком инфлацијом, девалуацијом националне валуте, затварањем предузећа и снажним растом незапослености, ова политика је омогућила развој и модернизацију пољске економије. До економског раста је дошло 1993. када се повећао и ниво благостања, што је довело до повећања потрошње, ниже инфлације и стабилизације злоте. Повећала се трговина са иностранством као и стране инвестиције.

Пољски привредни раст узрокован шок терапијом наставио се до 1997. када је стопа незапослености пала испод 10%. После тога појавили су се нови економски проблеми; стопа незапослености од 20% је достигнута 2004, а до 2007. је пала на 12%. Од приступања ЕУ велики број пољских радника је нашао запослење на западу, нарочито на Британским острвима. Овај тренд је заустављен до 2008.

Термоцентрале које троше угаљ или лигнит стрварају 94% електричне енергије Пољске^[2].

[уреди] Економија у бројкама

• Бруто домаћи производ (2008) : 666.052 милијарди $^[3]
  • привредни раст 2008 : 4,9 %
  • средњи привредни раст 1990-2006 : 4,73 %
  • учешће по секторима 2003:
    • пољопривреда-шумарство : 3 %
    • грађевина : 7 %
    • транспорт : 7 %
    • индустрија : 22 %
    • трговина и услуге : 56 %
    • остало : 5 %
• стопа инфлације : 3 % (октобар 2007)
• приход по становнику : 17.481 $^[3](2008), Варшава - 37.000 $ (2005)
• стопа незапослености : 7,3 % (јул 2008), Варшава - 5,7 % (новембар 2005),
• спољна трговина (2004) : 92.720.000.000 $ извоза и 95.670.000.000 $ увоза

Најважнији привредни партнер Пољске је Немачка. Остали важни привредни партнери су: Француска, Италија, Русија, Велика Британија, Чешка, Кина и Холандија.

• јавни дуг у односу на БДП : 47 % (2005)
• интересна стопа : 6,5 % (16. фебруар 2005)
• курс злоте : 1 € = 4,6435 PLN ; 1 $ = 3,6283 PLN (10. април 2009)

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Пољске

Пољска култура је пртрпела утицаје и са истока и са запада. То је видљиво у пољској архитектури, фолклору, књижевности и ликовним уметностима. У Пољској су рођени: папа Јован Павле II, физичар и хемичар Марија Склодовска Кири,^[4], астроном Никола Коперник^[5], композитори Фредерик Шопен^[6][7] и Кшиштоф Пендерецки, сликар Јан Матејко.

Пољски народни плесови мазурке и полонезе су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.

Пољска књижевност се зачела око 1100.^[8] Њени најсјајнији представници су: Јан Кохановски, Адам Мицкијевич, Хенрик Сјенкјевич, Станислав Виспјански, Болеслав Прус, Јулијус Словацки, Станислав Лем, Чеслав Милош и Вислава Шимборска.

Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, од романике до модерне. Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније. У више места сачуване су средњевековне тврђаве и грађевине, на пример у Торуњу и Малборку. Замошћ је пример града грађеног по ренесансном идеалу. Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске. Лублински дворац припада правцу неоготичке архитектуре.

Пољска је земља одакле су потекли значајни филмски уметници: Роман Полански, Анжеј Вајда, Кшиштоф Кјешловски и Агњешка Холанд.

[уреди] Спорт

Фудбал је најпопуларнији спорт у Пољској. Од осталих спортова, истичу се: атлетика, бокс, мачевање, рукомет, хокеј на леду и пливање.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Polska.pl ((pl))
• Председник Пољске ((pl))
• мапа Пољске ((pl))
• О Пољској ((en))

Пољска
Пољска Војводства Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Поткарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско
Велики градови Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шчећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин

Словенске државе и региони
Државе Јужних Словена
Словенија • Хрватска • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора • Македонија • Бугарска
Државе Западних Словена
Пољска • Чешка • Словачка
Државе Источних Словена
Русија • Белорусија • Украјина • Придњестровље (1)
Аутономне територије
Република Српска • Федерација Босне и Херцеговине • Дистрикт Брчко • Војводина • Косово и Метохија • Крим
Етно-географски региони
Лужица • Бохемија • Моравска • Шлеска • Кашубија • Карпатска Рутенија • Санџак • Шоплук • Гора
Напомене: (1) Придњестровље је фактички независна међународно непризната држава