Рад (физика)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рад у физици је пренос енергије из једног система у други. Овај пренос се у класичној механици врши деловањем силе дуж неког пута. У пољу конзервативне силе рад не зависи од облика пута, већ само од почетне и крајње тачке.

Рад је скаларна величина. Јединица за рад у Међународном систему јединица је џул (J), који представља:

Физичку величину производа силе и дужине је у физику увео научник Гаспар Гистав Кориолис 1830-их^[1].

Када је сила константна и колинеарна са путањом тела, рад се добија као производ силе и пређеног пута, A = Fd. Када сила не делује у истом правцу у коме се креће тело, израчунавање рада се генерализује као скаларни производ вектора силе и вектора померања.

[уреди] Однос снаге и рада

Рад се може рачунати и као производ снаге и времена :

Ово важи у ситуацији када је снага непроменљива током времена.

[уреди] Пример

У овом примеру сила и смер (путања тела) су колинеарни. Претпоставимо да се камен масе 10 kg налази на тлу, и да треба да га подигнемо вертикално увис до висине h = 1,5 m. Убрзање силе теже g = 9,8 m/s².

m = 10 kg

h = 1,5 m

g = 9,8 m/s²

Сила гравитације F која делује на камен је:

Одатле, уложени рад при подизању камена се добија као:

[уреди] Референце