Разговор:Љиљана Хабјановић Ђуровић

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Једна биографија[уреди извор]

Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу. Дипломирала је на Економском факултету у Београду. Од 1985. до 1995. године радила је као банкарска службеница, комерцијалисткиња иностраног туризма и новинарка. У том периоду објавила је три романа (Јавна птица, 1988, Ана Марија ме није волела, 1991, и Ива 1994. године) и књигу литерарне публицистике Србија пред огледалом (1994). Од 1996. године посветила се само књижевном раду и од тада је објавила романе: Женски родослов, 1996, Пауново перо, 1999, Петкана, 2001, Игра анђела, 2003. и Свих жалосних радост, 2005. Јуна 2003. године отворила је своју издавачку кућу „Глобосино – АЛЕКСАНДРИЈА“. Добила је шест награда „Златни бестселер“, три награде „Специјални златни бестселер“, три награде „Хит либер“, награду „Кочићево перо“ (Игра анђела, 2004), награду „Печат“ за књигу „која је обиљежила претходну годину“ (Игра анђела, 2004), награду „Печат кнеза Лазара“ (Свих жалосних радост, 2005), награду „Кочићева књига 2005“ за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост лепоти Кочићеве речи и мисли. Једини је писац чије су књиге пет пута биле најчитаније у библиотекама Србије по извештају Народне библиотеке Србије (у 1998. Женски родослов, у 2000. Пауново перо, у 2003. и 2004. Игра анђела и Свих жалосних радост у 2005). Четири пута је имала по две књиге међу десет најчитанијих у библиотекама Србије (1999. Женски родослов и Пауново перо, 2001. Пауново перо и Петкана, 2003. Петкана и Игра анђела, 2005. Свих жалосних радост и Игра Анђела). Романи Љиљане Хабјановић Ђуровић преведени су и објављени у Чешкој, Италији, Хрватској (Женски родослов), Грчкој (Женски родослов, Ива и Пауново перо), Француској (Ана Марија ме није волела), Македонији (Петкана), Украјини (Ана Марија ме није волела) и Бугарској (Пауново Перо). На предлог патријарха Павла, по одлуци Светог синода СПЦ, на Божић 2007, за свој књижевни рад одликована је орденом Светог Саве. Критичар чешког часописа „Днес“ запазио је: „Она слика судбине својих ликова у којима испод готово мирног тока приче продиру на површину најдубље стране људске природе. Слично као Антон Павлович Чехов.“ Рецензент француског магазина „Литерарни дијалог“ написао је: „Она је књижевни феномен у својој земљи!“ Међународни биографски центар у Кембриџу само је двоје аутора из Србије и Црне Горе уврстио у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету“ – Добрицу Ћосића и Љиљану Хабјановић Ђуровић.

Друга биографија[уреди извор]

У овој измени види се једна верзија биографије коју је поставио анонимни корисник, без навођења извора. Може се претпоставити да су подаци преписани из неке од њених књига и да крше ауторска права, а како није наведен извор не знамо ни да ли су проверљиви (тачни итд). --Ђорђе Стакић (р) 16:39, 26. новембар 2012. (CET)[одговори]