Разговор:Анђео/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
- Dionisije Aeropagita? Valjda Areopagita.--Grofazzo 23:55, 1. октобар 2007. (CEST)
Овде сам пребацио материјал из текста који је користан, али нема везе са датом темом:--Metodicar
Пиши! 21:54, 3. јун 2008. (CEST)
Јудаизам
На овој основи изграђена је цела теологија од времена пророка, чије елементе су образовали њихови списи. Она је „храњена“ месијанским очекивањима и сачувана у животу кроз упутства учитеља тј. равина, заштитника и излагача, тумача закона и пророка. (...)
Бог је Један, свемогући, најсветији, и пре свега, праведан је и милостив. Као свемогучи он управља током света, и такође, он води народе; праведнима долази у помоћ. Као најсветији он захтева од верника да избегавају грех, да се штите од нечистога и одвајају од многобожаца. (...)
Највиша јудејска заповест била је: "Чуј Израиљу, Јахве је наш Бог, Јахве је Једини!" Овако исповедање вере понављало се три пута дневно при рецитовању "Ш'ма Јисраел", а то је молитвена формула из Понз 6, 4-9, при чему је посебно наглашавана реч "једини" (= ехад).
За Јудејце монотеизам је поседовао исти ниво истинитости као и физичко догађање, као стање мисаоног искуства. Он је подразумеван сам од себе, без било каквог рационалног утемељивања или спекулација. Због оваког схватања јудејство је долазило у ситуацију да је при објави своје вере, при порицању туђих, многобожачких богова, било чак оптуживано за безбоштво као што су то чинили Јувенал, Тацит или Плиније. (...)
Као праведан он је непоречиви и непогрешиви судија, који кажњава безбожне и награђује добре. Као милостив он стрпљиво чека и прашта грешнику. На основу његовог милосрђа и доброте он се призива као највиши и свемогући Бог оних који му служе, који га воле и који га називају "Оцем".
Употреба имена "Отац" изгледа да се може установити од 3. века пре Христа, и отада се Божије име "Јахве" у старе Јудеје није смело више изговарати. У грчком преводу Септуагинте уместо тетраграма (четворознака): ЈХВХ - Јахве, ступила је грчка реч "Кириос" (Господ). При јавном читању неизговориво име је замењено речју "Адонај" (јевр. Господ). У апокрифним и равинским списима Бог је означаван апстрактним појмовима као "Небо" (Шамајим), "Име" (Шем), "Место" (Маквом) итд. (...)