Теологија
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Теологија (грч. Θεος — Бог и грч. λογος — наука) или богословље је учење о боговима или Богу.
Садржај |
Теологија у античкој филозофији [уреди]
Прва употреба термина теологија сусреће се код грчког филозофа Платона, у његовом делу „Држава“. Он теологију одређује као продубљивање онога у шта се верује, као рационално преиспитивање веровања у богове, дакле, као науку о боговима.
У свом делу „Метафизика“, Аристотел теологију назива „првом филозофијом“, науком о апсолутном бићу, „првом покретачу“, непроузрокованом. Појам „први покретач“ код Аристотела идентичан је појму „бог“, па ће Аристотелова терминологија касније ући у хришћанску теологију. То ће довести до богословских спорова, али ће свети оци Цркве користити ту терминологију, дајући јој хришћански смисао.
Теологија у хришћанству [уреди]
| Део серијала чланака Хришћанство
|
|
|
Оснивање Историја Традиције Теологија Упражњавање |
|
 |
За више информација погледајте чланак Хришћанска теологија |
У Старом и Новом завету, теологија се не помиње. Ни Свети Апостол Павле није употребљавао појам теологија, имајући на уму опасност која би претила ако би се он схватио као код Платона, јер хришћанство је монотеизам, за разлику од платонског политеизма. Зато Свети апостол Павле говори о „филозофији људској“ и „филозофији по Христу“ (Кол. 2,8). „Филозофија по Христу“ по њему права, богооткривена теологија.
Теологија у православљу [уреди]
Свети оци Православне цркве (Св. Атанасије Велики, Св. Василије Велики) доводе значење Платоновог појма теологије у везу са митологијом, или га једноставно називају „игра речи“, јер они не само да одричу могућност изражавања о Богу, већ сматрају да човек није у стању ни да замисли суштину Божју.
У списима светих отаца, теологија има много значења:
- Учење о Богу уопште;
- Знање о Светој тројици;
- Знање о Господу Исусу Христу;
- Учење о Христу и Духу светом;
- Учење о спасењу у Христу;
- Молитвено н мистично познање Бога;
- Исповедање догмата;
а није редак случај да се теологија поистовећује са доксологијом (славословљем) или да представља знање или учење о Богу унутар себе.
Данас се у православљу теологија сматра објављивањем и деловањем Речи Божје, па са тог аспекта она означава:
- Реч од Бога — Откривење Божје преко природе, старозаветних догађаја и Господа Исуса Христа;
- Реч о Богу — посматрајући себе и природу долазимо до сазнања о Богу;
- Реч ка Богу — молитва је дијалог с Богом;
- Реч у Богу — када у човеку дође до мистичног сједињавања с Богом. То је тзв. созерцање — надлогички, надрационални акт душе.
У прилог томе иду и битне карактеристике теологије (реализам, ортодоксност, апофатизам, сотириологичност, есхатологизам итд.), па се може закључити да теологија у православном хришћанству има широко значење.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
