Разговор:Миле Дупор

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Порекло Мила/Милета Дупора[уреди извор]

Као пажљивом читаоцу његових књига и размишљајући о томе, и мени се намеће закључак да је Дупор био српског порекла, али се ипак не може назвати српским астрологом/писцем, јер он срећом није живео и радио у Србији (знамо какви смо ми Срби кад је у питању интелектуално или неко друго признање за живота аутора). Слично као и са Николом Теслом, Милутином Миланковићем и вероватно још неким људима са тих простора. Миле је био ондашњи југословенски аутор, српског порекла, рођен у Хрватској. У сваком случају врло храбар човек (зато што се бавио "шкакљивом" тематиком у комунистичкој Југославији) и заслужан поштовања. Нека му је вечна слава.
(Иначе већ годинама израђујем једну Веб презентацију посвећену астрологији, за своје интелектуалне потребе углавном, па ако Бог да, једном ћу је негде и окачити. Тамо сам писао и о свему што сам промишљао о Дупору.) 178.149.44.254 (разговор) 17:22, 2. септембар 2013. (CEST) Иван из Крушевца[одговори]

Атлантида[уреди извор]

Једна од тема Дупорових дела је Атлантида. Пре петнаестак хиљада година на месту данашњег Атлантика је постојала велика и напредна цивилизација чија је развијеност била и могла бити поређивана са данашњом културам и напредком ако не и вишом сматра Дупор. Могуће је, према тврдњама неких аутора, да су богови старих Грка, Феничана, Индијаца и Викинга у ствари припадници древне атлантске расе, док су разна збивања која описују древне митологије, само сећања на стварне догађаје. Ова цивилизација је дошла у сукоб и како је поробила И овладала целим познатим светом изазвала неку врсту атомског рата и катаклизме којој је подлегла и као такова је уништена. Требало би да проучавамо ову цивилизацију да је истражујемо да не би направили исте грешке као наши давни предци и дошли до уништења. Упркос све већем интересу за тајну Атлантиде већина научника у тадашњој Европи (као и њихове колеге данас) одбацивала је ову тему означивши је ненаучном. То је Дупора љутило јер је сматрао да ‘ауторитети’ због својих предрасуда не увиђају колико је питање ‘да ли је постојала или није’ важно за савременог човека. 1946. године се Дупор покушава вратити теми Атлантиде али његово предавање не доживљава успех. Прошло је тридесет година док ова тема није угледала светло дана и књигу је издао као и увек о свом трошку јер ова тема иако је била популарна у Русији где су публиковани многи чланци о томе у Југославији сматрана за ненаучну. Атлантида је изазвала неки атомски рат којег су следиле серије вулканских ерупција и земљотреса, што језиво подсеће на данашњу ситуацију. Дупорове прогнозе и опис растућег друштвеног хаоса, државног колапса те непрестаних сукоба због нафте и осталих ресурса, потпомогнути загађењем и популацијском експлозијом, можда су читаоцу пре пола века изгледали попут ‘негативне утопије’ али данас су ружна стварност 21. века.