Разговор:Свети Вид/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Одкуда вам ови подаци, да не кажем, ове глупости? На сајту СПЦ (http://www.spc.rs/sr/kalendari/2008/jun) се врло лако може проверити шта се и ко се слави на Видовдан! Нека вам је Богом просто.

Па не бих рекао баш да су глупости. Мислим ваљда је Свети Николај знао о чему пише, боље од тебе. Погледај линк ка охридском прологу на дну чланка. Лепо пише --Јован Вуковић (р) 23:11, 27. јун 2008. (CEST)

Видовдан у СПЦ (тражи се извор)

@ЦрниБомбардер: За шта се траже референце? За то да 15. јун по Православном календару није посвећен св. Виду већ св. Амосу (чињеница) и да до преткрај 19. века није био литургијски дан (такође чињеница) и да је тек у новије време, због Косовске традиције и посвећења кнеза Лазара, посвећен Лазару и св. мученицима српским? Или референце за то да се према популарним теоријама повезује са Световидом и тражи референца да је постојало западнословенско божанство под тим именом? Привремено сам уклонио оне „тражи се извор“ ознаке само како бих ти скренуо пажњу на ово што сад пишем, ти слободно врати док то овде не рашчистимо и не прикупимо одговарајуће референце, које постоје. Поздрав. Marechiel (разговор) 17:26, 16. децембар 2008. (CET)

Значи,траже се референце управо за оно за шта је наведено.

...а тек 1892. године постаје литургијски празник посвећен св. кнезу Лазару и св. мученицима српским, кад му се и први пут званично додељује народно име Видовдан{{чињеница}}. У последње време популарна је и теорија да Видовдан није директно повезан са св. Видом{{чињеница}}, већ са западнословенским{{чињеница}} богом Световитом (Световид, Свантевит) са Арконе.

1. Треба да наведеш ко и где наводи да је 1892. године постао литургијски празнк и да се од тада зове Видовдан,званично.Можда то теби јесте опште познато и мени се чини да сам прочитао тако нешто негде,али то нисам нашао.
2. Треба да наведеш ко то каже да је у последње време популарна та теорија.Шта значи у последње време би било лепо појаснити.
3. Тражи се потврда да је он био искључиво западнословенско божанство,јер овако испада да је неко узео божанство које никада није постојало на овим просторима и кроз њега објашњава традицију Видовдана на овим просторима.

Нема потребе да враћам {{чињеница}},пошто сам ти скренуо пажњу на неке ствари и започели смо конструктиван дијалог. Црни Бомбардер!!! (†) 06:18, 17. децембар 2008. (CET)

Аха, јасно ми је, хвала на појашњењу. Што се мене тиче, не видим проблем ни да се спорне реченице избаце из текста, ионако сам ја њихов аутор, нисам их ниодакле пренео, само сам их додао као својеврсно појашњење. За прво, у штампи и на Интернету сам пронашао податак да Видовдан није био литургијски дан и да у домаћим црквеним календарима није бележен као Видовдан, једноставно зато што је у питању био дан св. Амоса, где је „Видовдан“ био само његов народни назив. У недостатку бољих референци, ево неколико из дневне штампе и промотивних сајтова: [1] (крушевачки туристички сајт), [2] (Глас јавности), [3] (Илустрована политика), [4] (Блиц), и пар из публикација пренесених на Инетернету: [5] (Mitja Velikonja, Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia), [6] (Миодраг Поповић, Видовдан и часни крст - археолошка студија) и [7] (Миле Недељковић, Зимски знак ватре, летњи знак Сунца и Перунова муња) и још једна референца на исто дело: [8] (претражити само странице за стринг „1892“, пошто се податак на свакој наводи само узгредно).

.

Друго, за популарност теорије. Такође моја реченица и мој утисак који се слободно може склонити. Осећао сам за сходно да поменем и то, пошто се на и страницама Википедије Световид доводи у везу са Видовданом, а Видовдан представља као 1500-годишње наслеђе некадашњег светковања Световида на датум 15. јуна. Оно „у последње време“ сам навео због тога што заиста тек у интернетској ери на ту везу почињем да наилазим готово свугде, а да раније за њу нисам ни чуо, јер је постојао некакав прећутни консензус да је реч о дану светковања ранохришћанског светитеља чији је култ у Средњем веку био изузетно распрострањен по Средњој Европи, Италији и Балкану, док тек релативно одскора (10-так година), од кад и једна од најјачих политички странака у Србији инсистира на тој тези, чујем за везу Световид/Световит-Видовдан. Ни та веза нија за занемарити, тим пре што је у хришћанству уобичајена појава да се на слој светковања паганских богова накалеми слој светковања хришћанских светитеља, а нарочито и због сличности и готово истоветности у имену: Световит - Свети Вит (код Чеха, Пољака и Руса) и Световид - Свети Вид код Срба, Хрвата и Словенаца. Осећао сам за сходно да и то споменем, иако није у питању страница о Видовдану, чисто како се не би стекао утисак да влада неподељено мишљење како је реч о датуму из римског/католичког календара посвећеном св. Виду.

.

Треће, „западнословенско“ сам додао једино због тога што се Световит поштовао на етничком простору Балтичких Словена, и уз сведочења да су и остали Западни Словени долазили на поклоњење у његовом храму на Аркони, док код Источних Словена / Руса, рецимо, немамо уопште помена да је постојало такво божанство у њиховом панетеону. Тим пре што и постоје неке уочљиве разлике у пантеону Западних и Источних Словена у нивоу "млађих богова" где зацело спада Световит, упркос сличности у слоју "старих" богова, попут Сварога за којег се може рећи да је општесловенски. То наравно не значи да је то божанство за Јужне Словене "туђе", јер се са подручја Западних Словена на Балкан насељава добар део и Срба и Хрвата (наравно, мислим на Белу Хрватску у Пољској, и њима суседну територију где и данас живе Лужички Срби). Дакле, „западнословенско“ само у смислу ужег одређења и као нешто ексклузивно једино у односу на Источне Словене, а не као нешто што је Јужним Словенима „туђе“.

.

Извињавам се због опширности и оволиког залажења „у ситна цревца“ само због пар реченица. Понављам, оне су мој додатак (остатак текста је углавном превод из енглеских текстова) који сам додао само како би чланак више био „у складу“ са осталим текстовима који се дотичу ове теме на Википедији на нашем језику, и немам ништа против и да се уклоне. Читав чланак сам направио само због тога што је у нашој јавности мало познато, а у популарној штампи и литератури се ретко спомиње, ко је заправо био св. Вид и колико је снажан и распрострањен био његов култ у половини Европе и на нашим просторима у једном историјском раздобљу. Marechiel (разговор) 16:39, 17. децембар 2008. (CET)

---

Само се ти распиши,неће да шкоди.

1. Супер,ту прву ствар смо решили,треба је метнути као референцу.
2. Колико мене сећање служи,а проверићу,па ћу рећи још једном,Световида и Видовдан повезује још Чајкановић и та екипа са почетка XX века.Проверићу још једном.
3. Мислим да се јавља и на другим просторима,али опет кажем,завућићу њушку у књиге старосавне,па ћу да рекнем шта тамо стоји.

Ових последњих пар реченица не остављају простора тези да је Видовдан потекао од Световида,а чини ми се да ипак има оних стручњака који заговарају ту тезу.На крају крајева и у Гласу стоји нешто слично. Црни Бомбардер!!! (†) 17:54, 18. децембар 2008. (CET)

---

Е, видиш, ово под 2. је интересантно... мислим да си у праву и да сам ја исхитрено написао оно „у последње време“... мада можда и нисам, сад сам се збунио. Пао ми је на памет и Натко Нодило који такође повезује св. Вида са Световитом/Световидом, а кажем да сам се збунио јер овде имамо два правца. Један, Нодилов (осим ако нисам погрешио, требало би и ја да проверим) да је свети Вид светитељ који код Јужних Словена наслеђује Световида, на исти начин као што и св. Илија замењује Перуна, и да захваљујући популарности Световида и култ св. Вида има толики значај. А ја сам мислио на тезе и приче да је словенски култ Световида и Видовдан као словенски празник њему посвећен опстајао код Срба током векова хришћанства, а да никакве везе није имао са светим Видом, кога је светковала Римска патријаршија и потоња Римокатоличка црква... на те теорије сам мислио и оне стоје на чланку о Видовдану, без икаквих референци на то да се у Западној цркви већ 1500 година на исти датум обележава свети Вид и да је његов култ у једном периоду Средњег века захватио читаву Средњу и добар део Јужне Европе, а не само њихов словенски део. Не знам шта каже Чајкановић, да ли Видовдан преко св. Вида повезује са Световидом, или такође занемарује св. Вида? Мислим да би била прилично невероватна случајност да се словенски празник Световида обележавао на исти датум кад је и дан св. Вида по западном црквеном календару. А збрке око св. Вида и Световида су и иначе познате, нарочито оне из немачких хроника које описују светковање Световида на Аркони као „застрањивање“ Словена који су светог Вида уздигли на ниво бога -- очигледно су и сами били збуњени пред сличношћу имена Санкт Вит (св. Вид) и Свантевит (Световид).

.

А за то да последњих пар реченица не остављају много простора за везу са Световидом, и ја имам такав утисак, међутим нисам смео да самостално повезујем св. Вида са Световидом и отварам ту тему у чланку о овом хришћанском светитељу, када је она већ разрађена у чланку о Видовдану, где и природно спада. Овде сам само изнео могућу везу св. Вида са Видовданом, слажем се да се текст преформулише ако оставља утисак да је то једино објашњење Видовдана у српском обичајном и црквеном календару. Marechiel (разговор) 01:54, 22. децембар 2008. (CET)

---

Види овако.Сам Чајкановић узима Дабога као српског врховног бога и узима термин Вид као једно од његових алтернативних имена,попут Даба,Хроми Даба и слично,али га ни у једно трену не повезује директно са Видовданом,као празником.

Са друге стране, уопште се не бави повезивањем нити објашњавањем Видовдана,ни преко Вида, ни преко светог Вида или Световида,тако да...

Што се тиче поклапања датума, она је заиста..."Чудна". Међутим,никако да уочим неко званично објашњења за избор 15.06. за његов дан (можда неки пренос моштију?),нити потврде од када се слави, а на католичкој енциклопедији се јасно наводи:There are, nevertheless, no historical accounts of them, nor of the time or the details of their martyrdom.

Шашаво ми изгледа цела, та прича. Црни Бомбардер!!! (†) 07:35, 26. децембар 2008. (CET)

---

У српским народним коледарским песмама помиње се Бели Вид који ратује против Турака. Баш као што арконски Световид ратује против непријатеља.

Да, управо тако. Вид, а не Световид или Световит се помиње у појединим локалним коледарским песмама. Marechiel (разговор) 08:43, 11. јануар 2009. (CET)

Sanctus Vitus — Свети Витус

Не видим сврху овог „објашњења“ у уводном пасусу и оно потпуно одудара од начина на који су написани остали чланци посвећени хришћанским светитељима. На пример, за Светог Марка не стоји објашњење да му је име на латинском Sanctus Marcus, а да је „у преводу са латинског“ то Свети Маркус. Или за Светог Ђорђа да је реч о Агиос Георгиосу, а да је то „у преводу са грчког“ Свети Георгиос. Име овог светитеља је на српском Вид и оно је аутентична јужнословенска варијанта, где Вит и Витус не постоје у нашем језику нити у нашој традицији. Упоредити са осталим, врло бројним, именима светитеља која се у изворном облику разликују од устаљене домаће варијанте. 178.223.67.49 (разговор) 23:49, 29. април 2011. (CEST)

Модест и Крискентија

..се спомињу у само једној реченици, а цијели чланак је о Виду, о којем већ постоји чланак.--В и к и в и н дР 14:06, 10. новембар 2011. (CET)