Световид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Вид (вишезначна одредница).
Кип бога Световида на острву Рујну.
Кумир бога Световида нађен у Волину 1974. године

Световид је један од највећих словенских богова. Посебно је поштован у Аркони, на острву Рујну и код Срба на Балкану (Видовдан), али је немогуће изнети тезу о његовој улози или месту у словенском пантеону. Приписује му се и најпознатији словенски кумир тзв. Збручки стуб.

Име[уреди]

Име Световида (Световита) још увек није добило ваљано тумачење. Научници се слажу да га треба раздвојити на Свет(о) и наставак -вид(вит). Варијанте имена су: Свентевит, Сувид, Свантевит, Свантовит, Суантовит, Свентовит, Звантевит, Свијетовит, Свјатовид, Сутвит и Вид.

Тумачења речи Свет(о)[уреди]

  • Свет - у смислу Свет тј. Земља, чему би у прилог ишао и опис његовог кумира који чије су главе гледале свуда тј. на цео свет.
  • Свет - као прилог који означава у старим словенским језицима ова реч је означавала и вођу, моћну особу и победника, што би опет ишло у прилог јер је један од највећих словенских богова сигурно био и најсветији међу њима.[1]. О томе да Световидово име има значење јак говори и Натко Нодило [2].
  • Свантев (свѧтев) је на старословенском прилог речи свитати, свитање, па би уз суфикс -ит име Световит значило Онај који свиће [3]

Свет не треба никако узети у хришћенском смислу, јер не треба заборавити имена попут Светогор, Светослав, где свет у значењу јак има више смисла, па тако и за Световидово име. А упркос томе што су Сакс Граматик и Хелмонд тврдили да је име Световида настало од имена Светог Вита, та теорија нема смисла, и обарао ју је Васиљев[4].

Тумачења наставка -вид(вит)[уреди]

  • Вит — представља корен вит односно вет са значењем реч.
  • Вит — као скраћеница од речи витез тј. коњаник[5], јер се Световид сматрао коњаником и имао свог посебног коња који је у његово име предсказивао.
  • Вит — се повезује са кореном ви или ве са значењем дувати на индијском (од чега су настале речи вејати) односно (снажно) дисати, у прилог чему иде чињеница да жреци приликом чишћења храма нису смели дисати (удисати и издисати) у светилишту, већ су истрчавали напоље да би издахнули и поново удахнули. Ову теорију је изнео Крек [4].
  • Вид — као очни вид, па је Световидово име означавало божанство које све види и које је свезнајуће [6]

Световид у Аркони[уреди]

Рушење Световидове статуе на Аркони, Лауритс Туксен

Велико словенско божанство на острву Рујну (Риген), бог рата и заштитник плодних њива. Средиште његовог култа било је Аркона. У центру града налазио се дрвени храм посвећен том божанству, украшен обојеним дрворезом, са двоструком оградом. Спољна ограда била је покривена дрвеним кровом, док се унутрашња састојала из застора и четири стожера. У храму је био постављен идол натприродне величине са четири врата и четири главе. У десној руци држао је рог израђен од разних врста метала, који је сваке године свештеник пунио пићем и на основу испарења предсказивао родну или неродну годину. У левој руци, спуштеној низ тело, налазио се лук. Покрај идола постављена је узда, седло и други атрибути, посебно џиновски мач, са канијом и балчаком од сребра.

Једанпут годишње, у време жетве, приношене су жртве испред храма и светкован је велики празник, који се завршавао великом гозбом. Свештеник је тада пред народом прорицао обиље или оскудицу у наредној години и призивао Световида да отаџбини подари славу, а поданицима богатство. Затим је испред идола стављан висок колач премазан медом, иза кога је стајао свештеник и питао народ да ли га види. Присутни су одговарали да га виде, а он је тада изражавао жељу да га догодине не виде, како би наредне године жетва била обилнија. Сви су били обавезни да дарују светилиште, које је било чувено пророчиште. Све што се добије крадом или оружјем припадало је светилишту, као и дарови који су стизали из целог словенског света и из суседних крајева.

У светилишту је чуван бели коњ, за кога се веровало да припада Световиду. Нико није смео да га додирне, а једино је свештеник могао да га напаса и опрема. Веровало се да сам бог, јашући на њему, предводи свој народ у борбама са непријатељима. Тај коњ је коришћен и за гатање: пред полазак у рат, свештеници су испред храма постављали копља, а затим је извођен оседлан коњ да преко њих пређе. Ако би при прескакању пошао десном ногом, сматрало се да ће исход бити повољан, а ако би кренуо левом, то је значило д се рат мора одложити. Световидово светилиште у Аркони разорено је 1168. године. Археолошки је истражено 1921. године [7].

Кумир[уреди]

  • Извод из Геста Данорум (лат. Gesta Danorum), Сакса Граматика:[8]
У згради бејаше грдан идол, много већи него у природи, имађоше четири врата и четири главе, две спреда, две с` леђа и спреда и позади једна изгледа да гледа на десну, а друга на леву страну. Брада је обријана, коса ошишана, ка што носе Рујани. У десној руци држаше један рог справљен од разних метала, сваке године га свештеник пуни вином и по стању овога пића, предсказиваше жетву те године. Лева рука држи један лук спуштен низ тело. Једна мантија покрива идолово тело и спушта се до ногу. Ноге се опираху о земљу, али се не види, како је за њу био утврђен ... Поред идола види се и једна узда, седло и други разни знаци божанства. Нарочито се дивљаху једном колосалном мачу, чија канија и балчак беху од сребра и врло значајно изрезани.

Приликом упоређивања лица Световида из Збруча Борис Рибаков је изнео тезу да Световид представља четири божанства спојена у једно. По њему ради се о Перуну, Сварогу, Лади и Мокош, који спојени на статуи гледају четири стране света. Према Рибакову ликови Световида представљају поменута словенска божанства[3].

Световид и св. Вид[уреди]

Примањем хришћанства култ Световида је замењен Светим Видом. Међутим име хришћанског свеца је Свети Вит (Витус), тако да Словени нису у потпуности прихватили свеца, већ су задржали своје име тј. име Вид[9]. Видовдан је дан који је био посвећен Световиду. Овај дан су често бирали вође српског народа да би заједно са народом обавили важне ствари (Косовска битка, Видовдански устав су само неки од догађаја који су се десили на Видовдан).

Сакс Граматик и Хелмонд су у својим списима навели да је Световид, заправо њихов светац, Свети Вит, који је на Аркони почео да буде обожаван као бог, па чак и као врховни. Међутим њихове тврдње треба узети са резервом управо због тога што су они хришћански емисари, тако да су њихови списи субјективно обојени.[10]

На слично указују и византијски извештаји да је Василије I 873. приликом покрштавања Срба у Неретљанској области порушио сва светилишта и кумире осим највећег посвећеног Световиду. Световидово светилиште је „прочишћено“ (претворено у цркву) и посвећено светом Виду.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мартин Питро, Петр Вокач - Bohove davnih Slovanu (((cs)))
  2. ^ Натко Нодило - Стара вера Срба и Хрвата
  3. ^ а б Борис Рибаков - Ancient Slavic Paganism
  4. ^ а б Спасоје Васиљев - Словенска Митологија, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Ову хипотезу је изнео Добровски, а наводе је у својим делима Васиљев и Леже.
  6. ^ Сретен Петровић - Словенска митологија
  7. ^ Лексикона религија и митова древне Европе - Александрина Цермановић-Кузмановић и Драгослав Срејовић, Савремена администрација, Београд, 1992
  8. ^ Растко Костић, Пад Арконе или Сумрак словенског паганизма, Атос, Београд 2009, п125-126. ISBN 978-86-904569-3-2.
  9. ^ Сретен Петровић - Систем Српске Митологије
  10. ^ Спасоје Васиљев, Словенска митологија, I издање, Србобран, 1928.

Спољашње везе[уреди]