Световид
Из Википедије, слободне енциклопедије
- За другу употребу, погледајте чланак Вид (вишезначна одредница).
Световид је један од највећих словенских богова. Посебно је поштован у Аркони, на острву Рујну и код Срба на Балкану (Видовдан), али је немогуће изнети тезу о његовој улози или месту у словенском пантеону. Приписује му се и најпознатији словенски кумир тзв. Збручки стуб.
Садржај |
[уреди] Име
Име Световида (Световита) још увек није добило ваљано тумачење. Научници се слажу да га треба раздвојити на Свет(о) и наставак -вид(вит). Варијанте имена су: Свентевит, Сувид, Свантевит, Свантовит, Суантовит, Свентовит, Звантевит, Свијетовит, Свјатовид, Сутвит и Вид.
[уреди] Тумачења речи Свет(о)
- Свет - у смислу Свет тј. Земља, чему би у прилог ишао и опис његовог кумира који чије су главе гледале свуда тј. на цео свет.
- Свет - као прилог који означава свету особу тј. свеца, што би опет ишло у прилог јер је један од највећих словенских богова сигурно био и најсветији међу њима.
[уреди] Тумачења наставка -вид(вит)
- Вит - представља корен вит односно вет са значењем реч.
- Вит - као скраћеница од речи витез тј коњаник, што је могуће решење загонетке јер се Световид сматрао коњаником и имао свог посебног коња који је у његово име предсказивао.
- Вит - се повезује са кореном ви или ве са значењем дувати (вејати) односно (снажно) дисати, у прилог чему иде чињеница да жреци приликом чишћења храма нису смели дисати (удисати и издисати) у светилишту, већ су истрчавали напоље да би издахнули и поново удахнули.
- Вид - као очни вид
- Свантев (свѧтев) је на старословенском прилог речи свитати, свитање, па би уз суфикс -ит име Световит значило "Онај који свиће"
[уреди] Световид у Аркони
У граду Аркони, на острву Рујну, налазило се једно од најпознатијих и најописиванијих словенских светилишта. Град и само светилиште било је центар околних словенских области, а имало велики утицај и на остала племена Полапских Словена и сматрало се једним од најбогатијих на Балтику. Срушено је 1168, када су Данци и германски мисионари заузели и опљачкали град, покрстивши становништво. Сматра се да су остаци светилишта уграђени у Алтенкирхен (нем: - Стара Црква) цркву која и дан данас постоји на острву.
[уреди] Кумир
- Извод из Геста Данорум(лат:Gesta Danorum) Сакса Граматика:
- У згради бејаше грдан идол, много већи него у природи, имађоше четири врата и четири главе, две спреда, две с` леђа и спреда и позади једна изгледа да гледа на десну, а друга на леву страну. Брада је обријана, коса ошишана, ка што носе Рујани. У десној руци држаше један рог справљен од разних метала, сваке године га свештеник пуни вином и по стању овога пића, предсказиваше жетву те године. Лева рука држи један лук спуштен низ тело. Једна мантија покрива идолово тело и спушта се до ногу. Ноге се опираху о земљу, али се не види, како је за њу био утврђен ... Поред идола види се и једна узда, седло и други разни знаци божанства. Нарочито се дивљаху једном колосалном мачу, чија канија и балчак беху од сребра и врло значајно изрезани.
[уреди] Световид и св. Вид
Сличност између Световидовог имена и словенског назива за светог Вида послужила је хришћанским мисионарима да у процесу христијанизације замене Световида св. Видом, као што је рађено и са осталим многобожачким боговима.
О томе говоре извештаји германских мисионара да су Словени (Полапски Словени) прихватили хришћанство од светог Вида кога су почели да славе као свеца, али су се затим окренули још већој заблуди од многобоштва, прогласивши и славивши светог Вида за бога.
На слично указују и византијски извештаји да је Василије I 873. приликом покрштавања Срба у Неретљанској области порушио сва светилишта и кумире осим највећег посвећеног Световиду. Световидово светилиште је „прочишћено“ (претворено у цркву) и посвећено светом Виду.
[уреди] Види још
|
Божанства: |
|---|