Разговор:Србијанци/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Србијанац

Зар није Србијанац исто што и Босанац или Црногорац односно назив за део српског народа према држави у којој живи(Србији,Босни,Црној Гори),или ја,опет,живим у заблудама? Црни Бомбардер!!! (†) 22:45, 19. јун 2006. (CEST)

Да некада, (у вријеме бивше СФРЈ) су то били (незванични) називи који су означавали више географску припадност, али данас када су ти географски региони (бивше републике СФРЈ) посебне државе (нације), ствари се компликују... Такође, шта ћемо са Србима који живе у Хрватској..., или Македонији, или Словенији? --Славен Косановић {разговор} 22:58, 19. јун 2006. (CEST)

Термин Србијанац је по много чему специфичан. Тачно је да се користи само због тога да одреди територијалну припадност, али такође овим називом се називају углавном, а можда и једино Срби из Србије, док се за остале нације каже, Њемац из Србије, Албанац из Србије, Талијан из Србије, Ром из Србију :) ... --Бановић ♪ ^пјевај♫♪ 12:57, 12. децембар 2006. (CET)

U mom kraju "Srbijanac" je stanovnik "Uže Srbije". :)

Kolonisti (Srbi) u Vojvodini iz Bosne su Bosanci, iz Crne Gore (Crnogorci), Like (Ličani), Dalmacije (Dalmatinci), Slavonije (Slavonci). Imamo tu i Šumadinaca, Sremaca, Banacana, Bacvana. U Vojvodjane mozemo ubrojati svih onih 27 nacija koje tu zive.

Ima onaj fazon:

Dodje popisivac u jedno selo u Vojvodini. Pita dedu: - "Sta ste vi po nacionalnosti"? Deda ce: - Crnogorac. No sto sam?! Pita oca: Jeste li i vi crnogorac? Otac odgovara: Taa naaraavno da jeesaam. Pita unuka: I ti mali, i ti si crnogorac? A unuk ce: Igen! Igen!

A Gedže?!? Gedža je ime kojim nazivamo Srbe južno od Šumadije. Pa tu su i jos Kosovar i Kosovac.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Schroeder (разговор • доприноси) | 13:14, 12. децембар 2006

Комплетно брисање овог чланка

Овај чланак крши правила Википедије из два разлога: 1. ауторски је текст постављача и новијег је датума и није уопште енциклопедијски или преузет из литературе и 2. у потпуности је нетачан јер је у српском језику речју „Србијанац“ дефинисана регионална одредница Срба из полуодређеног дела централне Србије. Србијанци су Срби из регије (Централне) Србије, а не житељи државе Србије без обзира на националност. Потпуно је нетачно да се односи на не-Србе из Централне Србије (на пример, Роми и Власи нису никако Србијанци) и потпуно је нетачно да се односи на Србе у Војводини. Чак мислим да се ради о тексту особе која га „штанцује“ по интернет-форумима и агитује за афирмацију термина „Србијанац“ у смислу држављанина Србије јер је текст бесмислен, нетачан, чак и у директној супротности са српским језиком и речником где представља неки нови појам Србијанца и супротставља га већ постојећем. Израз за житеља државе Србије је Србљанин. У питању је архаичан израз који тренутно није у живој употреби. Предлажем комплетно брисање овог чланка као нечег што је у супротности са српским језиком, српском науком, чињеницама, традицијом и правилима Википедије и установљавање да ли се исти аутор или група аутора крију иза креирања истоименог чланка на енглеском. Marechiel (разговор) 19:06, 19. октобар 2009. (CEST)

Фактичке нетачности

• Цитат: „Србијанци, Србијанац или Србијанка су термини којим се означавају људи који живе у Србији, или су пореклом из Србије.“

Апсолутно нетачно. Србин из Баната, Бачке или Срема никад није био Србијанац, никад себе није називао Србијанцем, никад њего нико није називао тако, нити их ико тим именом зове данас. На основу чега аутор тврди да се сви људи који живе у Србији називају Србијанцима? Србијанац је Србин који живи на територији централне Србије или Србин пореклом одатле. Тражим извор из валидне литературе за уводну реченицу, а до тада стављам „таг“ да је истинитост чланка оспорена. Тим пре што у српском језику термин „Србијанац“ већ постоји, прилично је јасно одређен и не одговара овом изнетом.

• Цитат: „У Србијанце се могу убројати многе етничке групе које живе у Србији као што су Мађари, Бошњаци, Роми, Албанци, Словаци, Хрвати, Румуни, Бугари, Црногорци и остали.“

Ко је икада и игде прописао назив за нпр. Роме из Шапца да су Србијанце, или за Мађаре из Суботице? И то је апсолутно нетачно, такође тражим цитат из валидне литературе да се тако нешто поткрепи, јер су српски језик, речник и традиција јасни: Србијанци су Срби. Као што житељ Баната мађарске националности није Лала, већ су Лале само Срби из Баната, тако су и Србијанци само Срби из централне Србије, односно Србије као регије, а не и локални Роми, Ашкалије, Власи или неко трећи. Такође, појмови Црногорац и Србијанац су међусобно ексклузивни. Као када би неко рекао или написао да се Далматинци или Бачвани називају Србијанцима.

• Цитат: „Термин Србијанци и Србијанка појављује се у песми „Бранково коло“ Бранка Радичевића“

Управо у тој песми се види да је реч о регионалној српској одредници, а не о мултинационалној, државној. У време писања ове песме Србија као држава није ни постојала, кад смо већ код тога.Marechiel (разговор) 19:22, 19. октобар 2009. (CEST)

Даље. Цитат: „Овај термин, по правилу користе углавном становници Босне и Херцеговине и поједини из Хрватске, а у веома малом броју и становници осталих држава бивше СФРЈ.“

А шта је са становницима Војводине? Да ли неко намерно игнорише да ова реч итекако постоји у Војводини и да је врло јасно на шта се она односи (на Србе из Србије јужно од Саве и Дунава) или покушава да Војводину прикаже као територију која није интегрални део државе Србије? Даље, још једна апсолутна нетачност: НИКО са територије БиХ и Хрватске, Србе из Војводине не назива Србијанцима. Из простог разлога што и нису Србијанци, јер је Србијанац реч за регионално одређење дела српског етникума, а не назив за житеље или грађане целокуоне државне територије. Marechiel (разговор) 19:26, 19. октобар 2009. (CEST)

Ja svojim ušima čuo sa HRT-a termin srbijanski u značenju "pripadnosti Srbiji-državi". Čini mi se da je čak bila u pitanju neka novinsko-informativna emisija, a da je sintagma bila "srbijanski premijer" ili nešto slično. Pozdrav, --S.Kovačević^{prič prič} 02:01, 12. јануар 2010. (CET)

То је употреба у Хрватској. Чланак је нетачан, ниједан Србин из Босне и Херцеговине, Црне Горе или Хрватске неће за Војвођане рећи да су Србијанци. Тачно се зна да су Србијанци Срби из Централне Србије. А у чланку пише да је то једино став међу Војвођанима. Не знам ко пише и допушта овако глупе и нетачне чланке. Неколико пута сам ово преправљао, и опет неко враћа да су Србијанци "житељи Србије". Можда у његовој глави. 79.101.206.129 (разговор) 23:59, 17. децембар 2010. (CET)

Članak govori o terminu i njegovoj upotrebi odnosno značenju. Nigde u članku ne piše da su Srbijanci žitelji Srbije. Pouzdano rastumačiti kako se ovim terminom služe pripadnici različitih etničkih skupina je sigurno nezahvalan zadatak, pogotovu ako se zahteva i potkrepa odgovarajućim referencama. Ali naravno pošto je Vikipedija projekat otvoren i slobodan, moguće je promeniti problematične navode a time i sam sadržaj članka, pa to toplo i preporučujem. Što se tiče nečije glave, može se umesto toga koristiti sopstvena u svrhu koju sam pomenuo. Svako dobro želim, --S.Kovačević^{prič prič} 15:22, 18. децембар 2010. (CET)

Reč srbijanac je pogrešna i zlonamerna. Stanovnici države Srbije su Srbi a nikako srbijanci.

Svako ko ima državljanstvo Republike Srbije je Srbin, bez obzira koje mu je nacionalno poreklo. Reč srbijanac ne postoji u državno pravnom rečniku Republike Srbije. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.149.4.239 (разговор • доприноси) | 18:12, 28. фебруар 2012.

A ko kaže da mora da postoji? Ako ne postoji u državno-pravnom rečniku Srbije, postoji u srpskom jeziku, i to je sasvim dovoljno da uđe u ovu enciklopediju. Ovo je enciklopedija na srpskom, ne enciklopedija o Srbiji niti pripada Srbiji, niti podleže bilo kakvim zakonima Srbije, niti na bilo koji drugi način ima neke uže veze sa Srbijom, osim jezika i ljudi koji je uređuju. --Јагода испеци па реци 22:15, 28. фебруар 2012. (CET)

Draga moja Jagoda, pa ako reč srbijanac nema veze sa Srbijom zašto je onda naturate srbima i Srbiji? Napravili ste tekst koji je pun neistina i laži i još kao potkrepljujete nekim činjenicama. Znači sad državljani drugih zemalja treba da odlučuju kako će da se zovu stanovnici Srbije? Kada ste već napisali da je Vuk Stefanović Karadžić prvi zabeležio ovu reč, zašto niste napisali šta ta reč znači i odakle potiče, to jest ko je i sa kojim ciljem izmislio ovu reč.

U srbiji građani imaju SRPSKO državljanstvo a ne SRBIJANSKO pa samim tim ne mogu da budu SRBIJANCI već SRBI. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 22:31, 28. фебруар 2012.

Dragi moj nepoznati, rekla sam da Vikipedija nema veze sa Srbijom, ne reč Srbijanci. Ne znam kakav je tekst, nisam ga ni gledala. Samo sam pokušala da te ispravim u zabludi. Ovde se radi o jednom izrazu, koji ne mora uopšte biti zvaničan u zemlji Srbiji da i bio validan. Dovoljno je da postoji u srpskom jeziku i da se u istom tom jeziku i koristi da bi ušao u ovu enciklopediju. Sad, ako članak nije dobro napisan, to se da popraviti, ali nema mesta kritici da ovom pojmu nije mesto na enciklopediji, pogotovu ne s argumentima koje ti daješ. --Јагода испеци па реци 22:36, 28. фебруар 2012. (CET)

Ja naravno ne bih reagovao na ovaj članak da je on istinit i dobronameran, ali u njemu piše da se svi koji žive u Srbiji nazivaju srbijancima.

Citat iz ovog članka: "Србијанци, Србијанац или Србијанка су термини којим се означавају Срби који живе у Србији. Такође, може се односити и на људе који живе у Србији или су пореклом из Србије" I šta sad to znači? To je istinito? Naravno da nije. Zašto bi sad tekst koji nije istinit stajao na Vikipediji? To što Vikipedija ne podleže zakonima Srbije ne daje nikome zapravo da piše neistine. Dobro je poznato da su reč srbijanac doneli Austrougari. Austrougarski recnik ima termin "srbijanac", pogrdan naziv za Srbe iz Srbije. Znam da se u Hrvatskoj ta reč često koristi i u nekim delovima Bosne, ali hrvati takođe veoma često znaju da srbe nazivaju vlasima i to ne iz loših namera, već su jednostavno tako navikli. I sad bi ja trebao da napišem članak na Vikipediji i tu da objašnjavam kako su srbi i srpkinje koji žive u Srbiji u stvari vlasi? Da se ovaj članak o srbijancima nalazi na delu Vikipedije koji se bavi hrvatskim jezikom ne bi smetao ali ovako ne mogu čudom da se načudim gde su ti ljudi naučili ovo što pišu ovde. U školi sigurno nisu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 22:58, 28. фебруар 2012.‎

Ово није национална Википедија Републике Србије, већ Википедија на српском језику. Термин Србијанац/Србијанка је општеприхваћен, те као такав заслужује чланак на Википедији. Нигде у тексту не пише да тако треба звати све људе српског порекла, а то што је израз заступљенији тренутно у хрватском језику је сасвим друга ствар.--Павлица причај 23:08, 28. фебруар 2012. (CET)

Pa pazi, svašta možeš naći na Vikipediji. :) To je jedna od boljki ovako otvorenih projekata. Što ama baš svako može da dođe i da napiše što mu padne na pamet. I jedino od nas samih zavisi da li će budalaštine i neistine ostati i koliko će dugo ostati. Pošto smo svi dobrovoljci, radimo koliko hoćemo, možemo, koliko nam vreme dozvoljava, i nismo dužni bilo kome da polažemo račune, onda se desi da ponekad neka neistina stoji duže. Ima nas koji se trudimo da ispravimo stvari koje ne valjaju, ali imaj u vidu da možda nema trenutno među aktivnim korisnicima nikog ko bi bio stručan po određenoj temi. Koliko ja znam, mnogi Srbijanci shvataju taj izraz pogrdnim, mada on nema negativno značenje, i trebalo bi da se odnosi samo na stanovnike Centralne Srbije. Nisam sigurna da li se odnosi na Srbe iz Centralne Srbije ili na sve stanovnike Srbije, bez obzira na nacionalnost, o tome je već bilo reči na drugim mestima koja sad nisu bitna, uglavnom, ne znam da li postoji uopšte, osim jednojezičnih rečnika, bilo kakva stručna literatura po ovom pitanju. Što se tvoje opaske o hrvatksom jeziku tiče... Načelno mi smatramo da su srpski, hrvatski i bosanski samo tri varijante jednog te istog jezika, stoga ne vbidim zašto ne bismo govorili o terminima koje koriste Hrvati ili Bosanci. Osim toga, termin koriste i Vojvođani, a oni jesu Srbi i oni govore srpskim, tako da tvoja primedba ne stoji. --Јагода испеци па реци 23:15, 28. фебруар 2012. (CET)

PS: Ako postoji referenca, informacija da Hrvati zovu Srbe Vlasima treba da uđe u članak o Vlasima. To je takođe jedan termin koji je kroz vekove oprilično menjao značenja.--Јагода испеци па реци 23:15, 28. фебруар 2012. (CET)

Baš tako, Vikipedija na srpskom jeziku (znači ne na srbijanskom jer srbijanski jezik ne postoji). Термин Србијанац/Србијанка је општеприхваћен, те као такав заслужује чланак на Википедији. Slažem se da je prihvaćen ali ne u srpskom jeziku već u hrvatskom pa onda i treba da stoji u hrvatskom delu Vikipedije a ne u srpskom delu. Zar niste sami sebe demantovali sa ovim što ste napisali? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 23:19, 28. фебруар 2012.‎

Ja sam Srbin iz Hercegovine i mogu potvrditi da se kod nas često koristi termin Srbijanac za osobe iz Srbije (sa sve Vojvodinom). Dakle, to nije nikakav nametnut termin, već se on koristi i u srpskom jeziku. Nije važno kako se ko osjeća, ovo je enciklopedija i ovaj članak je potreban i tačan.-- Marko Dic, amice 23:34, 28. фебруар 2012. (CET)

Marko, ako je već tako da je ovaj tekst potreban a zašto onda ne bi bio izmenjen i dopunjen. Dovoljno je dodati nekoliko činjenica iz ovih naših razgovora ovde i problem bi bio rešen. Znači umesto prve rečenice u ovom tekstu: "Србијанци, Србијанац или Србијанка су термини којим се означавају Срби који живе у Србији" Pravilno bi bilo da piše:

Србијанци, Србијанац или Србијанка су термини којим stanovnici pojedinih bivših jugoslovenskih republika zovu Србе koji žive u Србији. Zar to ne bi bilo pravilnije? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 23:46, 28. фебруар 2012.‎

Не. Не измишљамо ми дефиниције појмова, него само преносимо оно што су угледни и поуздани извори већ објавили. У овом случају је дефиниција (прва реченица) референцирана речником угледног издавача. Уколико желиш да промијениш дефиницију, мораш наћи (угледан) извор који подржава твоју верзију. Можда желиш да се упознаш са нашим основним правилима Без оригиналног истраживања и Проверљивост. Много већи проблем овог чланка је чињеница да скоро ништа осим прве реченице није референцирано, те врло лако може бити оригинално истраживање. Уколико више угледних извора даје различите дефиниције, онда све оне требају бити наведене у уводу уз објашњење да постоје различита схватања и тумачења појма.--В и к и в и н д 00:02, 29. фебруар 2012. (CET)

U ovom slučaju prva rečenica nije referencirana rečnikom uglednog izdavača i tu i jeste problem. Lepo piše "Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе" Ali bez brige, prikupiću ja dobar materijal iz uglednih i pouzdanih izvora pa ću to napisati ovde na Vikipediji. Neozbiljno je da na encikpoldeiji znanja stoje ovako površni tekstovi koji nemaju nikakav pouzdan izvor već su samo plod nečije mašte ili neznanja. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 00:28, 29. фебруар 2012.

Ја иза прве реченице видим један мали број који нас води на референцу: Група аутора „Речник српског језика“, Матица српска, Нови Сад, 2007. ISBN 978-86-7946-004-2 --В и к и в и н д 01:07, 29. фебруар 2012. (CET)

Термин Србијанац/Србијанка никако не може да се односи на један народ, конкретно на Србе како се овде спомиње јер Србија је и добила име по већинском народу који ту живи, а то су Срби. Србијанац је географска одредница која означава територијалну припадност људи који живе на територији Србије. Тако је Србијанац без обзира на националну припадност и Кинез, и Мађар, и Србин и Хрват итд, па је тако Тадић председник Србије (или србијански председник) а не председник Срба. Исто тако имамо и државу Азербејџан, као националну државу Азера а не Азербејџанаца, јер Азербејџанци су сви они који тамо живе без обзира на националну припадност. Увек треба разликовати националну припадност од географске. --НиколаБ (разговор) 00:38, 29. фебруар 2012. (CET)

Ту се слажем с тобом, међутим треба нам извор. Ова садашња дефиниција је референцирана речником у издању Матице српске.--В и к и в и н д 01:03, 29. фебруар 2012. (CET)

To razlikovanje nacionalne od geofgraske pripadnosti u ovom slučaju važi samo za stanovnike pojedinih ex-yu republika. Nikad niko u Srbiji Tadića nije nazvao srbijanskim predsednikom već srpskim predsednikom, dok se u hrvatskim medijima izraz srbijanski redovono upotrebljava. U Makedoniji takođe nikada nećete čuti da neko kaže srbijanski predesdnik. Zbog svega ovoga smatram da je ovaj članak o srbijancima nepotpun i netačan. Ja sam do ovog članka i došao jer se ljudi po forumima žale kako se na Vikipediji pišu neistine o terminu srbijanac. To ne bi smeo da bude slučaj i uskoro ćemo to ispraviti. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.149.4.220 (разговор • доприноси) | 00:58, 29. фебруар 2012.

Ја се слажем са анонимним корисником да нам чланак и није баш најсрећнији. Овај термин користе људи који нису из централне Србије. Никада нећете чути некога у централној Србији да прича да је Србијанац. Чак већина људи сматра термин увредљивим. Типа војвођани кад ми каже ви Србијанци се разликујете од нас, ја бих се вероватно увредио. То Србијанци често везујемо за негативне константације. Војвођани га користе када мисле на становнике централне Србије. Хрвати када мисле на становнике Србије (и користе термине србијански председник, србијански премијер...). Е сад, за све то треба наћи референце и допунити чланак. Иначе било би добро да неко ко има овај речник, цитира лепо шта стоји тамо, можда је и тамо добра дефиниција, само је овде штуро пренесена. --Јован Вуковић (р) 01:30, 29. фебруар 2012. (CET)

Ево пар референци, па ко хоће да прерађује и поткрепљује нека допуни: Hrvatska pouka o Srbima i Srbijancima, Srbijanci u Hrvatskoj и реакција на текст Srbijanac je državljanin Srbije, [1], а ево и из курира нешто, ако смемо да прихватимо као референцу :) ZUKORLIĆ (NI)JE SRBIJANAС. --Јован Вуковић (р) 01:48, 29. фебруар 2012. (CET)

И још ово [2], а овде се наводи и нека литература, па ако неко има приступ овоме, било би добро да набави. Nekadašnji novosadski profesor, Egon Fekete, još je prije tri i po decenije objavio rad „Semantičke razlike i upotrebne vrednosti prideva srpski i srbijanski“ (Naš jezik, XXIII/5, Beograd, str. 199-209). --Јован Вуковић (р) 02:02, 29. фебруар 2012. (CET)

И да, сада видим чланак на сх-вики. Који је многооо бољи од овог нашег. Тамо пише да је Вук Караџић увео овај термин, и лепо се описује да је ово географска одредница, значи код вука стоји Србијанац је човек из Србије (а то може бити и бошњак и мађар и влах и србин и ром...). Наводе и овај извор, па можда се и он може искористити --Јован Вуковић (р) 02:07, 29. фебруар 2012. (CET)

A što bi se uvredio, Jovane? Šta ima uvredljivo u reči Srbijanac? Zaista, to me je oduvek zanimalo, šta ima uvredljivo u toj reči? --Јагода испеци па реци 08:47, 29. фебруар 2012. (CET)

Којој речи: Србијанац или србијанац? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.121.14.158 (разговор • доприноси) | 13:28, 29. фебруар 2012.‎

PS: Nadam se da se šališ kad si napisao da se uzme Kurir kao referenca za lingvističko-kulturološko pitanje. --Јагода испеци па реци 08:49, 29. фебруар 2012. (CET)

PS1:Gledam sve ove linkove koje si dao, ništa od toga nije dobra referenca. Članci u politici su mišljenja čitalaca, ostalo su ostrašćena pisanija kojekavih likova koja nemaju veze s lingvistikom, a ni s kulturom. Jedino što bi vredelo truda čitanja jeste taj tekst Egona Feketea. Možda može da se nađe taj broj Našeg jezika na netu. Ako ne zaboravim, potražiću. --Јагода испеци па реци 08:53, 29. фебруар 2012. (CET)

Референце ^ Група аутора „Речник српског језика“, Матица српска, Нови Сад, 2007. ISBN 978-86-7946-004-2 ^ Описмени се: Срби или Србијанци?

Чланак на сајту описмени се је поуздан извор исто колико и чланак на б92, куриру, итд. Надам се да сте се шалили када сте ово ставили као поуздан извор. Што се тице референце из речника који је издала Матица српска, не сумњам наравно у извор, али немам тај речник који је издат 2007. Имам из 1990 и ево сад баш читам тај речник и у њему постоје и српски али и хрватски термини и на њему су радили и српски и хрватски лингвисти. УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР МАТИЦЕ СРПСКЕ Уредници: АКАДЕМИК ДР МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ, ДР СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ, СВЕТОЗАР МАТИЋ, ДР МИТАР ПЕШИКАН Помоћни уредници: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ, ДРАГИЊА ПОПС-ДРАГИЋ, МИЛАН ОДАВИЋ, НАТАЛША ЦВШЕТИЋ Обрађивачи: ДР КРЕШИМИР ГЕОРГИЈЕВИЋ. КОСТА ДОШЕН, ДР ФИЛИП МЕДИЋ, НАТАЛИЈА ЦВШЕТИЋ, ДР НАДА ХОРЂЕВИЋ, ЕМИЛИЈА КАЧАНИК Секрешар уредништва: СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ

МАТИЦВ ХРВАТСКЕ Уредници: АКАДЕМИК ДР ЉУДЕВИТ ЈОНКЕ, АКАДЕМИК ДР МАТЕ ХРАСТЕ, АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЂ, ДР СЛАВКО ПАВЕШИЋ, ДР БОЖИДАР ФИНКА Помоћни уредници: ПАВЛЕ РОГИЂ. ДР СЛАВКО ПАВЕШИЋ, ДР БОЖИДАР ФИНКА, ДР ЗЛАТКО ВИНЦЕ, ДР СРЕТЕН ЖИВКОВИЋ Обрађшачи: АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛВ РОГИЋ, ЈОСИП ЈЕДВАЈ, СТЈЕПАН ПАВИЧИЋ, ДР СРЕТЕН ЖИВКОВИЋ Тајник уредништва: МИЛАН ВИНЦЕНС

Нисам још набавио овај речник из 2007 али ако је он само мање више преписка овог старог онда се не може сматрати поузданим извором јер је овај стари био РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА то јест ХРВАТСКОСРПСКОГ а овде је реч о термину српској језика. Набавићемо потребну литературу и онда ћемо наставити даље... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎178.149.4.239 (разговор • доприноси) | 01:39, 1. март 2012.

Ja sam Srbin iz Bosanske Krajine i kod nas se pojam Srbijanac iskljucivo odnosi samo na Srbe i oznacava pripadnike tog naroda nastanjenog izmedju rijeke Drine, Save, Dunava, Timoka, Stare planine pa sve do obronaka planine Kopaonika, Pester visoravni i rijeke Lima. Naziv je endonim nastao za vrijeme Karadjordja medju Srbima izvan oslobodljene Srbije i zasnovan na cinjenici iz istorijskih i politckih prilika tog doba. Kod ovog naziva ne razumijem i ne mislim da tu ima cega uvredljivoga? Samo me interesuje sta tu neke vredja! U Bosni i Hercegovini zivi mnostvo Srba razlicitih regionalnih pripadnosti pa nas vecina u Srbiji oslovljava Bosancima. Koliko gluposti covjek da cuje od nekih? Nekima smeta potpuno bratoljubiv naziv Srbijanac dok u Srbiji vecina poistovjecuje glupost sa srpskim narodom Bosne i Hercegovine, pa se posle cudite zasto neki vise nece da bude sa vama. Za neke su i Crnogorci Bosanci zato i ne trebaju neki da se cude zasto su Srbijanci. Izvor Srbijanci moze se naci u knjizi Petra Kocica Jauci sa Zmijanja. Nije mi u cilju da vas ili neke izazivam i razdrazivam ali cini mi se da nekima stvarno nije potrebno objasnjavati koga oznacava Srbijanac.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mentalista (разговор • доприноси) | 23:19, 7. март 2012.

Чланак и референце

Непознати корисник ‎178.149.4.239 би могао да самањи мало доживљај о великој завери против Србаља. Речник из 2007. је сасвим ок референца јер га је издала највиша инстанца која се брине о српском језику. Ако нећемо веровати том речнику, онда не знам коме уопште можемо да верујемо кад је језик у питању. Сајт Описмени се уређују професори и студенти српског језика, и ако и није савршен, онда је сигурно бољи од непознатих који се крију иза својих ИП бројева јер ти људи наступају на сајту својим именом и презименом и титулом (за разлику од било кога од нас овде, укључујући и ИПовце). Да ли је тај сајт "као Б92" или није, и шта то уопште значи "бити као Б92", нас не занима овде, док нам се не објасни и док нам се за тако нешто не поднесу опипљиви докази.

Чланак је сведен сад само на референциране тврдње. Ко год има нешто да дода, може да дода само уз угледну и релевантну референцу. Дакле, ништа блогови, ништа политички обојени новински чланци, ништа приучени надрифилолози и надри историчари који свуда виде анти-срБску заверу и сл. Јован помену Егона Фекетеа и његов чланак у Језику данас. То би био добар почетак за прошрење чланка. --Јагода испеци па реци 09:05, 8. март 2012. (CET)

Ипак је ово политичко питање, нажалост

Непознати корисник ‎178.149.4.239 баш напротив, не треба да смањи доживљај о велиој завери против СРБА (не разумем ово србаља?). Овај текст о србијанцима није лингвистичко питање већ строго политичко. Набавио сам речник групе аутора из 2007 и не разликује се много од речника из ранијих периода. Проблем је што се сви позивају на тај чувени речник а нико не објашњава шта заправо тамо пише. У њему се појављује термин србијанац, који је Вук забележио у тадашњој Аустроугарској и то као страну реч која означава становнике тадашње Србије. Значи вук је забележио постојање стране речи и то је то. ТАЧКА! Та реч никада није заживела у СРПСКОМ језику и никада није прихваћена. Термин србијанац није прихваћен ни језички, ни правно, ни лингвистички ни никако другачије у српском језику и српској држави. Ја сам зато и рекао да овај речник групе аутора који је издала Матица Српска, није никаква поуздана референца за овај чланак, барем не у конектсту у којем је чланак написан. Овај речник би био референца да је текст другачије срочен. Да сте на пример написали: Србијанац је стара аустругарска реч која означава човека који живи у Србији, не би било ништа спорно и нико се не би бунио. У том случају би спомињање овога што је Вук забележио у тадашњој Аустроугарској, а што се може прочитати у речнику групе аутора у издању Матице Српске, било поуздана референца. Овако је узето као референца нешто што није тачно. Такође тврдња да је сајт описмени се, поуздана рефернца зато што је то сајт неког професора који се представио именом и презименом, је најблаже речено смешна. Ја нисам споменуо сајт B92 да бих ова два сајта упоређивао, већ сам навео пар сајтова као пример, стављајући до знања да ниједан приватни сајт не може у овом чланку да буде поуздана рефернца. Ти драга Јагода, све време инсистираш на политици а ја на чињеницама. Даље, овим проблемом су се бавили многи лингвисти а и многи историчари и сви су се сложили, па и овде споменути Егон Фекете, да је термин србијанац непотребан и да нема употребну вредност у српском језику. Доказ да је у питању политика а не лингвистика је такође и у томе што се ни сами заговорници овог термина не слажу око његовог значења, па тако по једнима термин србијанци означава становнике Србије, по другима означава становнике Србије али само ако су у питању Срби, по трећима означава становнике Србије који нису Срби, већ на пример Мађари, Албанци, Хрвати, итд... По четвртима србијанци су само Шумадинци, по петима србијанци су сви у становници уже Србије, тако да становнике Војводине и Косова и Метохије не сматрају србијанцима. Дакле ни сами заговорници овог Аустроугарског термина не знају шта хоће и воде међу собом жестоке расправе о значењу истог. Видим да сте мало скратили и изменили чланак, али срж проблема је и даље ту. Овај чланак треба избрисати или написати да је у питању страна реч а не српска и за то навести референце. Овако овај бесмислени чланак и даље стоји и чека поуздане референце а нећете их никада наћи јер једноставно не постоје. Само уносите забуну јер се многи позивају на овај чланак у својим жестоким расправама по интернету а сам чланак је нетачан и непоуздан. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.1.224 (разговор • доприноси) | 15:56, 18. март 2012.

Измишљање

Цитат: Вук је назвао Србијанцима, људе који су живели искључиво у Србији, а не нпр. у Војводини. Ово је већ небулозно. Где је то Вук рекао ? Где сте то молим вас прочитали? Вук је се први пут срео са тим термином у тадашњој Аустроугарској а данашњој Војводини. Ништа он није рекао, већ је само забележио аустругарску реч и објаснио шта она значи. Где сте ви то прочитали да је Вук назвао људе који живе искључиво у Србији, србијанцима ? Ма дајте људи, бришите овај чланак или га исправите, јер ово више није ни политика већ обично политиканство. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.1.224 (разговор • доприноси) | 00:35, 19. март 2012.‎

Хрватијанац, Црногоријанац, Македонијанац

Становници такозване централне Србије према географској припадности могу бити Шумадинци, Мачвани, Рашани, Тимочани, Косовци и тако даље. Као што становнике БиХ по географској припадности називамо Босанцима или Херцеговцима, без обзира на националност. Осим тога, ако желимо да кажемо да је неко становник Хрватске, не користимо израз "Хрватијанац", као што на српском немамо Румуна и Румунијанца, Бугарина и Бугаријанца или Енглеза и Енглезијанца.

Чланак треба брисати, јер ову реч многи у Србији сматрају увредљивом. Slatibarfast (разговор) 21:28, 14. мај 2013. (CEST)

To nikako nije razlog za brisanje. Imamo članke kao peder, nacionalizam, fašizam, koje takođe nekog vređaju (a da ne nabrajem i prostačke reči za određene organe tela), pa one stoje i ne brišu se. Činjenica je da reč Srbijanci postoji, da se koristi, i da izazuva veliku polemiku, o njoj su se izjašnjavali lingvisti, političari, sociolozi, itd. što je sasvim dovoljno da bude enciklopedijska tema. --Јагода испеци па реци 21:34, 14. мај 2013. (CEST)

Ah, da. I argumenti tipa "ne postoji Rumanijanac, Bugarijanac i Englezijanac" su zaista smešni, i nikako se ne mogu nazvati validnim argumentima, zapravo, uopšte se ne mogu nazvati argumentima. Jezik ne funkcioniše kao matematika da 2 + 2 uvek 4. --Јагода испеци па реци 21:37, 14. мај 2013. (CEST)

С том разликом што је у чланку који носи назив „педер“ експлицитно наведено о каквом се изразу ради. Твоје право да ти све то буде смешно, мени није ни најмање. Наравно да језик има правила и изузетке, али можеш ли да наведеш још неки пример где Марсовци и Марсијанци јесу али нису исто? Осим тога, у чланку се као референца наводи „песма“ коју пева Снежана Ђуришић. Значи ли то да можемо очекивати чланак „Џумбурика“ јер се та реч појављује у „хиту“ Лепе Лукић из седамдесетих?

Slatibarfast (разговор) 22:47, 14. мај 2013. (CEST)

Za pocetak, mogao bi da procitas nesto sto su strucnjaci iz gorepomenutih oblasti pisali o tom pojmu. Tvrdnja daje "peder" uvredljiva rec ima validnu referencu. Nadji i ti validnu referencu da je Srbijanac uvreda, pa je stavi. Niko ne kaze da je clanak dobar, o tome da li je dobar, ispravan, neutralan i sl. nisam raspravljala jer ga nisam ni procitala. Ali da je tema enciklopedijska, u to nema nikakve sumnje. --Јагода испеци па реци 23:02, 14. мај 2013. (CEST)

A argument "Englezijanac" je isto toliko validan i ozbiljan kao i argument zasto Bec, Pariz i London, zasto ne Vijena, Pari i Landn. Dakle, drugim recima, besmislen. --Јагода испеци па реци 23:04, 14. мај 2013. (CEST)

Е, то онда објасни Клајну, јер се очигледно не слаже с тобом: „Poznati lingvista kaže da nigde u Evropi osim u Srbiji i Bosni ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima "Bosanac" i "Srbijanac", poput "Francužanina" ili "Italijanjanina".“ http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/379676/Nigde-u-Evropi-ne-postoje-Francuzani-ili-Hrvacani-kao-sto-postoje-Srbijanci-i-Bosanci

Видиш, то са градовима не да није исто, него није ни слично. Како се на немачком каже Беч (а није Вијена, него Вин [Wien]), је на Аустријанцима да одлуче, као што је на Французима и Енглезима да одлучују како ће се на њиховим језицима звати њихови градови. Исто тако је наша ствар како ћемо се ми звати на нашем језику. А мислим да можемо да се сложимо да проблем превазилази лингвистику.

Termin Srbijanac je uvredjiv. To sta je Vuk Karadzic pisao, prosto je beleska stanja stvari, uvredljivo to nekom bilo ili be a posledica Austrijske deklarisane namere podvajanja Srba i limitiranje Srpske drzave. Termin je uvredjiv, jer se svako u Srbiji gotovo uverdi kada ga nazoves Srbijancem. Podjednako je i besmilsen kako ovde pisu svi ostali jer nema Hrvatijanaca pa tako nema ni Srbijanaca. Ima Srba i Hrvata. Jagoda ovo je uvredljivo poput nazivanja nekog "niger","siptar","balija". Da te reci postoje i u recnicima i u govoru postoje, no to nije razlog stavljati ih u enciklopedije, osim ako se navode kao derogativni termini. Ja ne znam da li ste vi ikada bili u Srbiji i dobilo pozitivan odgovor na taj termin.

172.58.43.29 (разговор) 06:15, 10. јун 2018. (CEST) Slatibarfast (разговор) 23:48, 14. мај 2013. (CEST)

Овај термин постоји и није био увредљив у време Бранка Радичевића или кад је написано Одакле си селе. -- Bojan  Razgovor  06:28, 15. мај 2013. (CEST)

Израз „negro“ је у стандардном енглеском језику најнормалнији термин за припадника црначке популације, а шездесетих га је користио и Мартин Лутер Кинг. Међутим, данас се у Америци сматра за увреду a црнци инсистирају на изразу „African American“.

Исто тако је израз „Циганин“ до пре десетак година био нормалан, („Цигани Ивановићи“, на пример) а данас се сматра увредљивим. Што ће рећи, оно што данас јесте, сутра не мора да буде.

Стварно не бих знао за време у коме је живео Бранко Радичевић, али ја сам га први пут чуо шездесетих у увредљивом контексту, а познајем многе који га доживљавају на исти начин. У реду је, прихватио сам Јагодине аргументе да чланак није за брисање и унео сам одговарајуће измене и референце.

Slatibarfast (разговор) 09:48, 15. мај 2013. (CEST)

Клајн у последње време даје све чудније изјаве, тако да тај чланак (који сам иначе видела одавно) не узимам као нешто озбиљно. То једноставно нису аргументи, и то би и сам Клајн требало да зна, поготову што је ту реч забележио још Вук Караџић у 19. веку, дакле, апсолутно не знам одакле Клајну то да та реч не постоји. Иначе, чланак Зорана Ћирјаковића који имате као референцу за једну врло штуру изјаву може да се искористи за много више и да се овај чланак лепо прошири врло корисним информацијама. Успут, такође ти препоручујем да га прочиташ, и да сазнаш мало више о правим аргументима зашто "Србијанац" Срби данас схватају као нешто увредљиво. Одличан чланак. И још једном да поновим, јер изгледа да ти једноставно тераш по своме и трпаш ми у уста оно што нисам рекла: моја интервенција се ограничава САМО и искључиво на твоју тврдњу да "чланак треба обрисати јер је та реч увредљива за Србе". Ја кажем: бити увредљиво НИЈЕ аргумент за брисање неког чланка. Ништа више. Енглезијанци и Французијанци су сасвим други пар опанака. --Јагода испеци па реци 15:59, 15. мај 2013. (CEST)

И да, то с градовима има и те како везе са овим, јер се у оба случаја ради о аргументима који то нису, тј. који немају везе с мозгом. Колико је бесмислен захтев да се Беч наједном почне да зове Вијена само зато што сви други кажу Вијена, толико је бесмислено тврдити да Србијанац не постоји, зато што не постоји Енглезијанац. И да, управо зато што ово није само лингвистички проблем то и јесте тако. --Јагода испеци па реци 16:03, 15. мај 2013. (CEST)

Ево једног лепог цитата из горепоменутог чланка:

Kada gramatika i logika dobiju nacionalnost i državljanstvo, onda više nismo u sferi jezičke ili političke korektnosti, već u domenu kultur-rasizma ili šovinizma.

Управо због тога ме Клајн изненађује. --Јагода испеци па реци 16:06, 15. мај 2013. (CEST)

Као што сам написао мало изнад, прихватио сам твоју аргументацију и прихватио сам се да чланак није за брисање, али не прихватам да овде нешто има националност и држављанство. Ради се само о чињеници да мене и неутврђен већи број људи вређа да нас неко назива одређеним именом и ми то име не прихватамо. Да, оно постоји, да, неки људи га користе, али ја на свом језику имам право да одлучим како ћу да се зовем. А не зовем се Србијанац, та реч ме вређа и није политички коректно звати ме именом које ме вређа. Аустријанци имају право да одаберу да им се на њиховом језику главни град зове Wien, а то што га ми зовемо Беч је само наша ствар, али само док год не вређа Аустријанце. Узгред, на немачком, холандском и африкансу не постоји израз који одговара речи "Србијанац". Moжда ти знаш како се то каже на шпанском?

На мене је из чланка о коме причамо најснажнији утусак оставио сам крај:

Zato reči Srbijanac i srbijanski ne samo da vređaju, one nas na jedan perverzan način vraćaju u ružnu prošlost.

Ако ништа друго, бар смо се сложили да је ово више од лингвистичког проблема.

Slatibarfast (разговор) 20:44, 15. мај 2013. (CEST)

Imaš pravo, kako da ne. Ali bi bilo bolje da svoja lična osećanja ostaviš po strani kad uređuješ članak. Što se poređenja tiče, nema veze. I dalje ne kapiraš gde je paralela, a ja više ne mogu da objašnjavam. Dakle, da ponovim: nemam ništa protiv da ti ili bilo ko drugi ima određen stav prema ovom pojmu, štaviše, radi se o pojmu s kontroverznim značenjem, to je svima jasno. Meni lično ni iz džepa ni u džep. Svejedno mi je. Mogu da me zovu i Srbijanka i Srpkinja, potpuno mi je svejedno, ali shvatam da neki imaju negativan stav po pitanju te reči, i jasno mi je i zašto. Sve to treba staviti u članak, ali na jedan neutralan način, a svoja osećanja ostaviti po strani kad se piše enciklopedija. Ne kažem da si u članku bio pristrasan (nisi), samo ne razumem što ovde uporno ponavljaš da tebe ta reč vređa, kad sam ja to shvatila od prve. Umem da čitam, i prosečne sam inteligencije. Mislim da više od toga ne treba da se razume "mene vređa da me neko zove Srbijancem". --Јагода испеци па реци 20:54, 15. мај 2013. (CEST)

Inače, iako znam da je istina, ipak bi možda trebalo referencirati da reč ima različito značenje van Srbije i u Vojvodini. --Јагода испеци па реци 20:56, 15. мај 2013. (CEST)

Нисам ни мислио да си глупа, само сам хтео да истакнем разлику. Уосталом, овакво дописивање није баш најсрећнији начин за расправу. Да, хтео сам да референцирам и то и још доста тога у овом чланку што би се могло евентуално тумачити спорно, али на жалост, није лако наћи добре изворе.

Slatibarfast (разговор) 22:05, 15. мај 2013. (CEST)

Znam da nisi, beše to samo mala šala. Bitno je da smo se na kraju ipak složili. Nije loš članak, ima dosta izvora. Mogao bi da se proširi, jer je polemika oko ove reči dosta živa i raznovrsna, ali ni ovako nije loše. Daje najbitnije podatke, a to je najbitnije. --Јагода испеци па реци 22:11, 15. мај 2013. (CEST)

E, sad videh ovo:

Узгред, на немачком, холандском и африкансу не постоји израз који одговара речи "Србијанац". Moжда ти знаш како се то каже на шпанском?

Reč "Srbijanac" je tipično srpska reč, vezana za našu kulturu i istoriju, i stoga ne može ni postojati u drugim jezicima. Prevodilac si, valjda znaš da svaki jezik ima određene reči i izraze koji jednostavno ne mogu da budu prevedeni u drugi jezik s istom efektnošću, značenjem, ili jednostavno nemaju prevod pa se ljudi moraju snalaziti. Nema u španskom reči za Srbijanca, ali npr. ima za Francuze. Gabachos. Vrlo despektivno i uvredljivo. A zašto? Pa zato što ima iza sebe priču i istorijsku pozadinu, kao i ova reč, Srbijanac. Gabacho je neka posebna vrsta mantila ili kabanice, koju su nosili Francuzi u doba Napoleonove invazije na Španiju 1808. godine, pa su ih tako zvali Španci iz prezira. Sama reč nije uvredljiva, kao što to nije ni Srbijanac, ni Šiptar, ni Švaba, ali priča koju nosi za sobom, način na koji obično izgovaraju tu reč oni koji to nisu upućujući je onima koji to jesu, daju joj tu uvredljivu konotaciju. To su reči kojima značenje daje stav s kojim se izgovaraju, a ne njihovo poreklo i semantika. --Јагода испеци па реци 22:20, 15. мај 2013. (CEST)

Наравно да све има одређену историјску позадину, али је суштина да ни у једном језику нема националне или територијалне одреднице коме се приписује толико разних значења. "Србијанац" може бити Србин, али не мора да значи, а може бити и Мађар, Румун или Бугарин, држављанин Србије. По том тумачењу су колико до јуче Албанци били "Србијанци", али више нису. Ево шта на сличну тему каже мој омиљени лексикограф Амброз Бирс (о коме бих могао да напишем следећи чланак):

YANKEE, n. In Europe, an American. In the Northern States of our Union, a New Englander. In the Southern States the word is unknown. (See DAMNYANK.)

Slatibarfast (разговор) 22:42, 15. мај 2013. (CEST)

Узгред, управо гледам Вуков "Српски рјечник" и одреднице "Србијанац" нема.

Slatibarfast (разговор) 23:35, 15. мај 2013. (CEST)

У издању из 1818. се не појављује. Остаје још да се провјери друго допуњено издање из 1852. Уколико се ни тамо не спомиње, онда тај податак треба брисати заједно са секундарним изворима. У овом случају нам треба примарни извор (Вуков ријечник гдје то пише), не можемо се ослањати на рекла-казала секундарне изворе (осим ако буквално не тумачимо ону фразу „проверљивост не истина“). Вукова дјела су сачувана, тако да не би требало бити тешко провјерити да ли је нешто написано или није. Има ли неко линк према издању из 1852?--В и к и Р 00:15, 16. мај 2013. (CEST)

Тражим. Ако будем нашао, било да пише, било да не пише, поставићу линк.

Slatibarfast (разговор) 00:18, 16. мај 2013. (CEST)

Дакле то смо разјаснили. Израз се први пут појављује у другом издању ријечника, 1852.--В и к и Р 01:32, 16. мај 2013. (CEST)

Термин Србијанац је етничка одредница за становника Централне Србије и не видим шта ту кога има да вређа. И није се појавио јуче, нити је плод нечијих снова --ΝικολαοςΒ. (разговор) 01:29, 16. мај 2013. (CEST)

То што ти не видиш, не значи да није тако.

Обрисани су линкови, унете су одговарајуће измене у складу са Вуковим Рјечником.

Slatibarfast (разговор) 01:37, 16. мај 2013. (CEST)

Мислим да су ауторска права истекла, тако да нема потребе брисати линкове. Или има нешто што не знам?--В и к и Р 01:43, 16. мај 2013. (CEST)

Апсолутно није тачно да се на територији Босне и Херцеговине термином Србијанац означава искључиво Србин из Србије. Тим термином се означавају сви становници Србије. Исто је и у Хрватској. И није тачно да не постоји сличан еквивалент у другим примерима. Имамо Грузијац као сваки становник Грузије и Грузин као део одређеног етноса, слично и са Азер и Азербејџанац. Е сад проблем је штом су у већини случајева ова два појма спојена у један а у вези са постојањем националних држава. --ΝικολαοςΒ. (разговор) 17:53, 16. мај 2013. (CEST)

Molba ostalima da sprijece Baokicu da ne vandalicuje ovdje po clanku!

nema smisla!

Здраво Андрија. Твоји текстови су били одувек за сређивање -- Bojan  Razgovor  03:44, 10. фебруар 2017. (CET)

Мишљење некога ко вандализује из зависти многе моје чланке, а не сређује... Уосталом завист је чудо које мотивише оне који немају шта паметно да додају, па дјелују деструктивно као ти. Препоручујем ти да више читаш књиге и мање завидиш. поздрав! --147.91.246.195 (разговор) 14:20, 10. фебруар 2017. (CET)

ово је сецирање а не сређивање. https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8&diff=prev&oldid=12398149

Ja osobi koja se je doprinosila kao Andrija nimalo ne zavidim. -- Bojan  Razgovor  01:22, 12. фебруар 2017. (CET)