Разговор с корисником:Maduixa/15

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Интернет

Одговорила сам оно што сам мислила, јер о томе нема званичних знања, или их бар ја не знам. ----Jlnareci mi 10:53, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Давно, о давно, још од античких времена си то заслужила, али ја још нисам делио. --СрејовићНенад 11:06, 13. август 2007. (CEST)[одговори]


Па, видиш шта сам ја написала, нема званично, али сад је већ дефинитивно јасно да је Б. човек који се креће у високим језичким круговима, којима очигледно и сам припада, те за све то чега у правопису нема, а сигурно нема (можда у Српском језичком приручнику тога има, али рекла бих да ни тамо нисам то срела). Могуће је да је то објављено у неком језичком гласилу као нечије мишљење, и такође можда је то Б-ово;) лично мишљење, стварно не знам. Кад год се полемише да ли велико или мало, ја волим мало слово, али изгледа ми да ће се кад је реч о интернету као глобалној мрежи, само у том случају, допустити велико. Просто сам тамо изнела само шта ја мислим, али као што сам већ Б-у;) написала једном, ко мене пита.

А све и да знам да је о томе писао неки тата за језик, а не знам, овде некима не би вредело да кажем, тај и тај је о томе и томе писао тада и тада. Исто као да напишем ЈА сам о томе писала ту и ту.

Значи, колико ја знам, званично нема, али то УОПШТЕ не значи да сам у праву. И иначе, веб страница, интернет провајдер итд. то ништа нисам сигурна да ли мало, велико, с цртицом или без ње. Верујем да ће дотични правопис о коме се толико дивани, нормирати нове речи.

Јао, знаш где је можда Б. то видео - код Клајна у речнику страних речи. То је књига релативно скоро изашла, нажалост ја се не претплатих, те је немам ни код куће, а бојим се да је скоро нећу ни имати. Сто посто ту има. Дакле, опет Б. треба да разреши то. ----Jlnareci mi 11:29, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Е да, имао бих пар ствари да ти кажем одмах. Прво и најважније, аријанство није посебна религија за себе као нпр манихејство, митраизам или ислам, већ једно учење унутар хришћанства. Аријански краљеви Визигота, Вандала, Бургунда и сл. нису били ништа мање хришћани од њихових романских комшија (Аларих је 410. поштедео цркве у Риму), АЛИ је аријанство осуђено као јерес на Првом и Другом васељенском сабору (325. и 381.). Проблем је што је Арије порицао једнакосушност (сушност-ми би рекли супстанца, садржај) Оца и Сина унутар Светог Тројства и тако је у ствари и негирао Христово обећање о опросту грехова, Судњем дану када ће праведници васкрснути и сл.) пошто је ли Христ, који није баш комплетан бог и не може да чини таква дела). Са друге стране пошто су варвари примили латински језик као језик писане речи, римски начин живота, моду итд. аријанство је на одређен начин био кључ за очување њихове карактеристичности тј. ознака њихове заједнице. Зато је повремено и долазило до прогона никејских (а ја бих рекао правоверних илити православних) верника и клера под влашћу аријанских краљева. Зато, мислим да је погрешно и дезинфомишуће да стоји Аријанско, па онда Хришћанско краљевство Визигота. Проблем за нашу публику може бити и то што су ортодоксија и католичанство у вековима о којима овде причамо синоними па се Визиготи после одбациовања аријанства могу окарактерисати и као православни и као католици.--ClaudiusGothicus 12:29, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Па на тај списак краљева сам мислио. И аријанска црква је хришћанска црква, а почто су до 5. века разне јереси витлале и на европском западу онда је боље рећи ортодоксна црква. Мислим да ову причу о католичанству тј православљу пре 1054. треба ставити у фусноту тј подвући истоветност тих појмова. Што се ктраљева тиче, не знам ни сам, то је још увек без доброг наслова.

--ClaudiusGothicus 12:55, 13. август 2007. (CEST)[одговори]


Па да.----Jlnareci mi 12:59, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Ako se sećaš sa korisnikom Baks smo imali već probleme (salve uvreda i napušavanja na račun svih vikipedijanaca što se može i videti na strani za razgovor članka Grb Vojvode Stepe. Sa takvim vokabularom uopšte ne zaslužuje da bude uređivač vikipedije (mislio sam da se popravio, ali isto se ponovilo).--Grofazzo 13:57, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Шаблони

Нема на чему (требало ми је мало времена док сам похватао синтаксу :Р). Сад ћу да убацим и у друга два шаблона да мапа буде опциона, а ти провери да ли добро ради. Само је битно следеће: кад у неком чланку неку опцију не користиш, немој уопште да је наводиш. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:19, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Ма схватио сам ја тебе одмах, али никад до сад нисам то радио, па кад сам отворио шаблон требало ми је времена да се снађем шта, где, како.. :) Ако хоћеш да убацимо још опционих података (свеци и то), реци које податке, у који шаблон, и на ком месту (испод чега). Такође, можемо да наместимо да и неки други делови буду опциони уколико је потребно. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:32, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Опсаде

Погледај када си расположена опсаде па прокоментариши. Поздрав, --Vojvoda 14:21, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Разговор о слици:IgorMatorajBCN2007-09.jpg. Шта би са овим сликама?--Vojvoda 14:25, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Дављење

Не давиш ме, таман посла. Кад имам времена, погледам има ли питања и одговорим, таман да се не улењим. :) Што се тиче биолога̂ и осталих, разумем шта кажеш, али не тражиш ти њихово мишљење о транскрипцији уопштено — питаш их само да ли се појмови о којима причамо пишу на српском или на латинском. За имена биљака, дакле, јасно је да се пишу на српском — стога, ако ти неки биолог приговори што си узела латинско име биљке и прилагодила га ћирилици (јер „та биљка нема име код нас“), ти му лепо кажеш: ако пишемо љубичица и маслачак, а не Viola odorata и Taraxacum officinale, онда ћемо написати и филодендрон а не Philodendron. С друге стране, ако су оне фамилије нешто што се никад не преводи, тј. што се у сличним класификацијама увек наводи на латинском, онда ћемо и ми тако поступити. Можда се сад боље разумемо.

За римске законе тренутно заиста не знам шта да ти кажем. У неку руку, можда не би било лоше питати историчаре, али чини ми се да су ти закони (или бар неки од њих) нешто што има везе и с општом културом (за разлику од поменутих фамилија из биологије, што су искључиво стручни појмови) — дакле, можда историчари и нису права адреса. Не можемо ни једноставно рећи да је то „име“, јер и часопис има име — које се транскрибује; и филм има име — које се преводи;, и песма има име — ово не бих коментарисао ;). Да ли име закона треба третирати као часопис, као филм, или као песму? :) Могуће је да је неко већ разматрао овај проблем, а то не могу сад да проверим. Међутим, када још једном погледам овај списак, видим да су многи називи у продужетку већ преведени (а не транскрибовани), што ми лично делује као пристојно решење — зашто једноставно не превести све, уз навођење и оригиналног назива, као што је започето?

Што се тиче твог другог питања, биће да си ме помешала с неким. У енглеском постоји Internet и internet (уз разлику у значењу), али за српски сам овде (постсриптум поруке од трећег марта у 22.55) рекао да се може писати и великим и малим почетним словом, без разлике у значењу. Образложење је: има лингвиста који се залажу за велико слово (попут В. Ђукановића, ког је Јелена поменула на страници за разговор дотичног чланка), а има и оних који сматрају да треба мало; како још ништа није озваничено, засад се морају прихватити оба тумачења. Литература коју сам поменуо у дотичној поруци управо даје и један и други вид писања.

Нисам ти одговорио ни на питање о мерним јединицама. Мало сам се зачудио кад сам прочитао твоју поруку, с обзиром на то што сам био убеђен да смо се око тога већ споразумели кад смо претходни пут разговарали о томе — Знам такође да се мере могу писати и лат. и ћирил. али ми је лепше да се у ћириличком тексту пише ћирилицом — и још си то упоредила с тим што увек исправљаш задњи у последњи иако знаш да је исправно и једно и друго. Елем, увек можеш ставити варијанту која се теби више свиђа, али проблем је што то могу и остали, који можда преферирају друго решење. :) Километарске дискусије тад не могу помоћи, јер се све своди на лични утисак. Лично и сам више волим да пишем мере ћирилицом у ћириличком тексту, али подржавам и оне који више воле другачије, јер имају исто права колико и ја.

Видео сам и да сте се ти и Јелена распричали о црти, па си јој том приликом пренела да сам ти рекао како се као црта сме користити само ова најдужа (—). Опет си ме, изгледа ;), побркала с неким, јер можеш и сама поново прочитати шта сам ти тад рекао (порука у 20.35). Углавном, поменуте две верзије црте зову се „ен-црта“ (краћа) и „ем-црта“ (дужа); цртица је краћа и од једне и од друге. Правопис не прописује коју од ових двеју верзија треба употребљавати, само каже да црта треба да буде бар два пута дужа од цртице (што је испуњено и у једном и у другом случају). Лично више волим дужу, но не греше ни они који користе краћу. Једини је проблем то што испод Википедијиног прозора за уређивање дужу црту, али ово испред није краћа црта. Могуће да је у питању грешка — можда је неко хтео да стави краћу верзију црте а грешком ставио овај знак — и у том случају не би било лоше замолити некога да то поправи: краћа црта („ен-црта“) пише се овако (–).

Толико од мене (увек се превише распричам).

Поздрав,

Bbasic 14:50, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

ККК и још по нешто

Не мораш да ми се правдаш кад износиш своје мишљење, наравно да ћу га саслушати и прихватити чак иако се не слажем са њим. Примети моје прве речи Мој доживљај текста ... говори о субјективности моје одлуке. За доношење одлуке о сјајном тексту постоје правила, али то не представља ни стуб Википедије нити је на други начин укалупљено. То је један лепршави део слободе дат искуснијим корисницима да оним млађима препоруче нешто за читање. Тако ће се препоручити нешто изузетно, садржајно, поучно, сликовито, утемељено итд... шта год. У том смислу је ККК исто што и "Гарда светог цара Лазара" само сто педесет година старија. Дакле лузери из грађанског рата који мисле да нису изгубили рат односно да их је неко издао, а да би они иначе победили. Суштински, нема разлике међу њима, зато сам рекао "маргиналци". А текст о њима? Па не може баш садржати елементе које могу имати остали, читљивији, занимљивији, лепршавији текстови. А текст о Хитлеру, рецимо, може бити вееееома садржајан и живописан. Ове моје примедбе немају везе са твојим трудом око превођења. Свака част за толики текст. Такође мислим да је веома добро што имамо сад овако детаљан текст о ККК. Једино не могу да преломим у себи да бих му дао звездицу. То је оно моје Мој доживљај текста .... Волим да се завалим у столицу и полако читам. Уосталом, видим да већ има сасвим довољно гласова да прође, тако да је мој глас био, онако, кад већ стоји да кажем своје виђење.

Што се тиче онога "глуп текст" = "глуп аутор" моја примедба је била, у ствари, на олако давање етикета. То може да повређује људе, а не доприноси разјашњењу проблема као ни почетку решавања. Углавном је то почетак спирале увреда.

Укратко, уживам да дискутујем о чланцима, о добрим и лошим странама, о изворима, о опремању и побољшању итд... чак и ако се не слажемо, ја немам обичај да ишта доживљавам сујетно или лично, па се тако и према другима понашам. Ако и ти на сличан начин размишљаш онда можемо отворено да дискутујемо о свему. -- JustUser  JustTalk 16:18, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

И Хитлер је био маргиналац. (барем су сви тако мислили у почетку)--Vojvoda 00:28, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Кајена

Па и Overgne, Bretagne, Loraine и Vandee имају крајње, али мукло "е", изговарају се Оверњ, Бретањ, Лорен и Ванде, али је уобичајена транскрипција Оверња, Бретања, Лорена и Вандеја. Уосталом, облик Кајена може се наћи у МЕП-у и у још неким ћириличним енциклопедијама.

--делија 18:18, 13. август 2007. (CEST)[одговори]



Хех, само се ти код транскрипције држи барбе, па ћеш далеко догурати.

--делија 18:40, 13. август 2007. (CEST)[одговори]

Provericu ovih dana pa ti javljam. Morao bih da pogledam u neki ozbiljniji citap. Pozdrav. Nisi mi rekla kako ti se cini to Zap.Rim. Car. sem sto ti je dobrim delom radnja i gl. akteri poznati...

--ClaudiusGothicus 23:18, 13. август 2007. (CEST)[одговори]


Videh prepravila si u članku Zapadno rimsko carstvo reč izvikali u izabrali. treba da ostane izvikali.Ispravnije je.--Grofazzo 00:20, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Свакако треба да остане извикали јер су они то заправо и радили. --Vojvoda 00:29, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Пре христа

Зашто не може да се каже пре Христа?--Vojvoda 00:24, 14. август 2007. (CEST)[одговори]


Zato što se ne može govoriti o izboru u pravom smisu reči (demokratija nije ni postojala). Uobičajen je bio takozvani izbor aklamacijom (neko je izvikan).--Grofazzo 09:08, 14. август 2007. (CEST)[одговори]
Али питање је да ли је код нас уобичајеније пре христа или пре наше ере. Сада је можда заступљенија ова друга варијанта али историја се код нас не пише ни у задњих десет ни у задњих педесет година. Ако је правилно онда може слободно да се употребљава. Зар не?--Vojvoda 10:56, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

preoštro reaguješ

Nemam potrebe da se bilo kome pravdam. Moj glas sam obrazložio na razumljiv način. Nijednom nisam rekao da je taj članak sjajan. Nisam glasao protiv skidanja, prema tome, ne zaslužujem ovakav tretman od bilo koga.--piši mi   Jefe 16:50, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Klijentelske kraljevine

Zdravo zivo, napisao sam na ZRC strani za razgovor pojasnjenje sta su klijentelske kraljevine. Mozda jednom i napisem clanak.

Sada cu da odem da proverim nza taj Toledo pa ti javljam uskoro.

Fusnota je sasvim OK.

Sto se ZRC tice jos je u izgradnji. Ako prezivim kraj meseca cu sve redom sredim, i te nase Vizigote i dr. barbare koji su toliko sarenoliki da mi je pravo zadovoljstvo da pisem o njima. Drago mi je da ti se stil svidja, ako mene pitas clanak o starovekovnoj i srednjevekovnoj istoriji i treba da zvici arhaicno do jedne mere (bez aorista i pluskvanperfekata naravno). Videces dosta gresaka u kucanju u nastavku, pisem brzopleto kada imam vremena i inspiracije, ali cu i to da promenim sam, ne brigaj. Drugo, ne moras da pravis spojnice. Trebalo bi da se napisu clanci tipa Rimska Britanija, ili Rimska Italija i sl. pa kada pisemo o npr. pobuni Konstantina III da ne izadje Velika Britanija kao clanak. Pisem ti jos uskoro. --ClaudiusGothicus 16:58, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

E da. ja preferiram da kazem pre Hrista sto uostalom postoji i u drugim jezicima (BC i AD). cini mi se da je od 1945. kod nas istorija namerno sekularizovana pa ostade nasa era. A era je, po definiciji (cini mi se da je tako definisu i u udzbeniku za V razred osnovne skole), period od nekog vaznog dogadjaja npr Dioklecijanova era (u Egiptu su jedno vreme godine brojali od Dioklecijanovog stupanja na presto 284. godine). mora da je bilo muka objasniti deci u ona vremena kada smo i ti i ja isli u osnovne skole zasto bas nasa era tj zasto se vreme meri od rodjenja "tamo nekog" Isusa Hrista (drug Staljin bi pitao, ko za papu, "A koliko oklopnih divizija ima taj Isus?"). Drugo, rimski carevi jesu birani aklamacijom, pogotovu od 3. do 5. veka. Car bi bio izabran i potom bi legije i njihovi predstavnici (zamisli predstavnike legija sa Balkana ili iz Sirije u maloazijskoj Nikomediji prilikom izbora dotoicnog Dioklecijana) izvikivali njegovo ime. U engleskom cesto kazu za nekoga da je bio hailed as the emperor znaci ne pozdravljen, vec izvikan,pozdravljen aklamacijom (moze i izabran). Pogledaj u clancicu o Jovijanu kako je to moglo izgledati. citav obred bio je simbolican i cesto teatralno osmisljen kako bi se pokazalo da novi car uziva naklonost senata, naroda i vojske tj. odobravanje bogova 9ili hriscanskog Boga kasnije).--ClaudiusGothicus 17:07, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Споменица

Хвала пуно. Од тебе ми то пуно значи :) Хтео сам нешто да те замолим. Ових дана смо сређивали шаблон за болести. Он у себи садржи неке ознаке (ICD) које су повезане са сајтом Светске здравствене организације. Да ти сад не објашњавам све, ево краће верзије. Ми смо на ту ознаку у нашем шаблону ставили линк ка чланку на енглеској википедији. Хтео сам да те замолим да преведеш тај чланак на наш језик (en:ICD), па да онда имамо линк ка нашем чланку. Могу и ја тим да се позабавим, али мени треба доста времена. Не знам за колико ти можеш то да одрадиш. Ако ти је лакше, можемо заједно да то одрадимо. Чланак бих ја и код нас назвао ICD. Хвала још једном. --M!cki bla bla 23:07, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Klasifikacija

Može, drugarice. Ali ne moraš ti to odmah. Mi smo i planirali da jedno vreme stoji ovako, pa kad se prevede onda ćemo promeniti link u šablonu. Ja bih ti predložio da kad kreneš, napraviš članak ICD i staviš radovi u toku. Pa ćemo zajedno. Ja bih ostavio sve oznake u originalu, pošto je ovo međunarodna klasifikacija i mi smo u šablonu ostavili iste oznake. Hvala. Pozzz M!cki bla bla 23:18, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Izgleda da je već započet taj članak pod imenom MKB. Neka za sada onda pričeka prevođenje. M!cki bla bla 23:40, 14. август 2007. (CEST)[одговори]
Ma ja bih ga preimenovao u ICD. Tako stoji i u našem šablonu, a uostalom to je međunarodna oznaka. M!cki bla bla 23:48, 14. август 2007. (CEST)[одговори]

Одмор

Јагодице бобице, ја одох прекосутра на прави одмор, неће ме бити, нећу имати никакав контакт са виртуелним светом, па ако неко затражи моју помоћ (буди срце, гвирни на моју страницу за разговор) ти у моје име одговори да настављам почетком септембра. Поздрав ----Jlnareci mi 10:20, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Бабе и жабе

Не мешам их одавно, а не сећам се да ли сам их икада и мешао. Врло добро знам шта сам написао, и не дозвољавам никоме да ме етикетира било то позитивно или негативно. На то сам посебно алергичан. По питањима где моји ставови могу имати субјективног а не реалног односа увек сам и увек ћу имати уздржани став. Што се тиче гласања, да би неки чланак био означен овако или онако није потребна једногласна одлука. Мој глас према томе не утиче а поготово пошто нисам гласао против. Генерално волим код људи емотивност али мораш бити свесна ње и позитивно је усмеравати. Ружењем других нећеш ништа постићи. Ефекат је обично супротан. Прихватио сам твоје извињење, а ово и ти схвати као моју добронамерну поруку теби. Удахни 3 пута и издахни па тек онда пиши. Нема љутиш.--piši mi   Jefe 12:09, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Izvini, sada sam u zurbi malko pa ti odgovaram veceraske. Puno pozdrava. --ClaudiusGothicus 13:57, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

жешко...

Кад чеш на море ? --Mile 14:51, 15. август 2007. (CEST)[одговори]


То се не рачуна.Ко бре плива тамо ? Ти ?--Mile 14:58, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Опсада Београда 1456.

Молим те баци поглед на овај чланак кад стигнеш па ми реци како ти се чини. Поздрав, --Vojvoda 16:00, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Ajd pregledaj pa reci šta misliš. Svaki komentar je dobrodošao. Inače Jegalonci su češći naziv za ovu dinastiju ako je o tome reč. Pozdrav, --Vojvoda 20:01, 15. август 2007. (CEST)[одговори]
Заврших текст, још само да убацим референце, табелу и понеку сличицу. Интересује ме да ли мислиш да би било корисно да убацим на крају још један одељак који би се односио на дешавања у Угарској непосредно након опсаде (до краја 1456. године). Поздрав, --Vojvoda 19:36, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Јагеловићи и остало

Иначе има и категорија Јагеловићи. Иначе Јагеловићи се среће нормално у историјској литератури. Твој назив је можда књижевно правилнији, али Јагеловићи се среће тако да га задржи као преусмерење. Иначе са категоријом ради што хоћеш. --СрејовићНенад 18:53, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Обављено.--СрејовићНенад 19:10, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Како год хоћеш са осталим династијама. Само надам се да имаш сагласност КлаудијаГотика и Црногбомбардера. Ја ћу опе одрадити за категорије. --СрејовићНенад 19:28, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Односно ако си потпуно у праву не треба ти сагласност. --СрејовићНенад 19:28, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Не знам да ли знаш да је у доба франачких краљева у једном периоду постао важнији мајордом него краљ. То је слично као кад је Мазарен или Ришеље у Француској. Или као онај Шпанац Алманзор, како ли се већ звао. --СрејовићНенад 19:52, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

И ја сам ентузијаста, нисам историчар. Споменуо сам само онако ако кренеш да радиш и те краљеве, јер видим да си тукла по Визиготима, па сам помислио да су ти Меровинзи на реду. --СрејовићНенад 20:05, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Тернер Ентертејнмент

Молим Вас погледајте овај чланак кад стигнете па ми реците како Вам се чини. Поздрав --Наки 19:35, 15. август 2007. (CEST)(разговор)[одговори]

Franci i Vizigoti

Odakle sada krenuti...od pocetka valda.

1. Koliko ja znam Amalarih je poslednji iz dinastije Balta. Alarih II je ubijen od Franaka i njegova riznica, ukljucujuci i vladarske insignije, zaplenjena, a Amalarih je ubijen posto je pretrpeo tezak poraz u kome je izgubio galske posede (Narbona i Septimanija). Dakle, to je bilo dovoljno da Balti zauvek izgube prestiz i to je bio uvod u doba ratova za presto. Dakle Amalarih je zadnji od Balta.

2. Nisam namerno preimenovao u Balte. Hteo sam da se pretrazivanje moze vrsiti i za Dinastija Balti i samo Balti. Kao i Habzburgzi i Dinastija Habzburga ili vec kako. Ako treba napraviti duplo preusmerenje ili vec sta ti napravi.

3. Atanagild nije osnovao Toledo. Toletum je postojao u rimska vremena (mozda i predrimska?), ali ga je Leovigild pretvorio u prestonicu i prosirio i sl. i verovatno se grad uvecao i izgradio zahvaljujuci prisustvu dvora, onolikih sabora i sl.

4. Problem sa Wiki sto se svasta citira i pise i prepisuje i sl. tako ima raznih vesti i tu ni Corovic, ni Britanika iz 1911. ne pomaze. Ovde kada se treba pisati esej lepo ti kazu sta dolazi u obzir (recentna dela) a sta ne (popularna literatura). Problem je sto ljudi ne kapiraju (ili nece) da i medju pisanim recima tj Nj.V. Knjigama ima relevantnijih i manje relevantnih, strucnih i skroz sumanutih i sl. Znaci ako stavim referencu iz knjige "Srbi...narod najstariji" vazi da su Srbi bili garda Ramzesa II ili ona verzija o Marickoj bici sa razvijenom fabulom o razularenoj i pijanoj srpskoj vojsci i sl. Stavio sam npr na eng Wiki iz The Cambridge Companion to the Age of Justinian iz 2006. referencu da je Justinijan bio rodom iz Justinijane Prime kod Lebana u Srbiji sto je neko poklopio citatom iz neke male Pingvinove istorije da je bio iz Makedonije (!!!, provincije, dijaceze, teme, danasnje BJRM ?). I sta sada. Ovde i inace radim koliko mogu ali, kao sto si ti primetila sa clankom o Vizigotima, treba inace toliko izmena u ist. clancima, prava ludnica.

5. Sto se franackih kraljeva tice...kraljevi ili vladari? Ako su kraljevi samo onda bez majordoma. problem je sto Franci danas pripadaju i fra i nem istoriji pa kako transkribovati? Po latinskom - onda Hlodoveh, ali onda mora i Teodorih III. Ako su vladari, ona nam trebaju i drugi majordomi, ne samo karolinski. A Karolinzi su, u uzem smislu reci, od Karla Martela nadalje. Plus trebaju nam i Karolinzi Istocne Nemacke (Nemacke) i Lotaringije-Italije i sl. Nisam pametan. Mozda samo kraljevi posebno i majordomi posebno.

--ClaudiusGothicus 22:26, 15. август 2007. (CEST)[одговори]

Франци су ти готови. Мало сам обогатио увод. И ја сам приметио то преусмерење Источне Франачке на Немачку па сам замолио надлежне да то промене на страни за разговор Немачка. А што се њиховог језика тиче, па пошто је Франака било више у северној Галији тиме се објашњава почетна разлика из кога се развила разлика између два дијалекта старофранцуског, северног (Лангоил) и јужног (Лангедок) у коме су доминантнији били романски елементи.

Можда ћу променити још по који зарез, али мислим да налепница о радовима у току може да се скине. Теби препуштам ту почаст и задовољство.


--ClaudiusGothicus 14:51, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Мене су учили битка на Вуји. А Самарџићу си ти већ за неки други период нашла грешке у транскрипцији. Не знам како се транскрибује са француског (мада сам видео да имамо и правилник). Ако грешимо, па наћиће се неко да то исправи једаред...

--ClaudiusGothicus 15:14, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Е да, мало касније видех и ово за краљеве Визигота. И то сам мало средио. Баш си се потрудила око превода оног Родериха тј Дон Родрига. --ClaudiusGothicus 15:30, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Luj i Ludvig

Ja mislim da je Vuje reka, pa ako je nominativ Vuje, onda valda bitka na Viji.

Sto se Karlovog sina tice - problem je sto su izvori na latinskom tako da je on Ludovicus Pius. E sad kod Nemaca se to latinsko ime transkribuje kao Ludvig, kod Francuza Luj (moze i Ludovik). Elem, Luj Pobozni je prvi u nizu 18 francuskih Lujeva, ali i prvi od nemackih Ludviga (njegov sin Ludvig Nemacki je obicno Ludvig II i obelezava se nadimkom Nemacki po tradiciji - vladao je i ovako Istocnom Franackom i smesom germanskih naroda poput Franaka, Alamana, Saksonaca, Tiringa i sl.). --ClaudiusGothicus 15:54, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Odlicno

Odlicno, eto i resenja jedne zagonetke. Znam da je tekst o bitki neveliki, moguce da je zbog sturih izvora.

--ClaudiusGothicus 16:13, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Вује, важи. --СрејовићНенад 16:48, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

влада / Влада

Видим да си на неколико места променила из Влада у влада али мислим да је правилан облик Влада. То се да видети из текстова са владиног сајта, нпр. : "Министар просвете у Влади Републике Србије Зоран Лончар изјавио је данас ..." или на страни о Председнику Владе http://www.srbija.gov.rs/vlada/predsednik.php. Авала 22:42, 16. август 2007. (CEST) ОК. Хвала на појашњењу. Авала 23:18, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Опсада Београда

Једно по једно:

  • Подневна звона сам зацрвенео јер о томе постоји чланак на енглеској википедији. И кратак је, може лако да се преведе. en:Noon bell
  • Ulrih je исправно, моја грешка.
  • Храброст Срба шајкаша нарочито је хвалио Таљакоци.-рачунај да је референца стављена.
  • Фаркаш колико сам ја разумео није био нико значајан, неки ситни командант чије је име случајно забележено.
  • смисли нешто где да убацим овај сукоб бранилаца. Можда наслеђе, у историографији и сл.
  • од босанског краља тражио је 10.000 људи, од херцога Стефана Вукчића 8.000, а од војводе Петра Павловића 4.000 и одговарајућу количину намирница.-од свих је тражио, исправићу.
  • Он је тражио да угарски краљ што пре доће на југ своје земље и помогне обнављање града. Средства је тражио и од племића.-Хуњади је тражио што мислим да је јасно из текста али ако није исправљам.

Мислио сам да је текст завршен али ћу још да га проширим и можда освежим неким цитатом (хоћу да убацим нешто попут ових плавих кутијица [1]) и да погледам још неку литературу коју ми је Клаудије препоручио да видим има ли у њој још неки користан податак. А додаћу и занимљив податак да је Сулејман прво покушао да освоји (и успео) Родос и Београд јер то није успео Мехмед. Драго ми је што си прегледала текст. Поздрав, --Vojvoda 23:36, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

А јел може Контраверзе око заслуга. Јел то није био само сукоб на нивоу литературе. НАиме ако си погледала текст о КАпистрану на енглеској (Ђорђе остави линк на страни за разговор а ја ћу сутра да га преведем) видећеш да је је он канонизован од стране католичке цркве. По тој линији је сукоб био доста јак, једни су били за канонизацију, други не итд. --Vojvoda 23:50, 16. август 2007. (CEST)[одговори]
Što se tiče ugarske posle hunjadija to ću da obajsnim u par rečenica a na engleskom članku idu sve do opsade Beča 1683. Naravno u kratkim crtama.--Vojvoda 23:59, 16. август 2007. (CEST)[одговори]

Наслов промењен а за подневна звона ни ја нисам сигуран шта је заправо у питању. јел си видела да ли чланак на енглеском нешто одређеније каже? Pronešao sam у референци коју су ставили шта је речено о овом: In Christian churches throughout the world (except in America), the pealing of the bells at noon still reminds people of the victory János Hunyadi achieved on July 22, 1456. According to one version, Pope Calixtus issued the decree. Actually, he issued this decree earlier and for another purpose. The pope had already given instructions on June 29 to ring the bells as a plea to the powers above to decide in our favor the impending battle, which he considered vital to Christianity. Still, the previous version is not totally false. For, as the pealing of the bells at noon turned from an occasional into a lasting event, a role was played in that transition by the universal joy that reigned after the battle, the celebration of victory.--Vojvoda 00:05, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Ал Пачино. Мислим...

Колико си пута чула да неко каже Ал Пачино или Елвис Пресли? Језик је оно што се говори а не што каже неколицина лингвиста.--Vojvoda 00:13, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Прочитао сам. Он је прво наредио да звоне звона као молитва али пошто је у нека места наредба стигла прекасно испало је као да прослављају победу. Јел сам добро схватио?--Vojvoda 00:14, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Нисам мислио да треба прихватати језичке варијанте које користе неписмени и необразовани људи али не могу да прихватим да осим тог Прћића нико у Србији није писмен. Ако је грешка више не може да се мења на силу. --Vojvoda 00:28, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Написао сам чланак Герман (војсковођа) . можеш ли да поплавиш категорију Византијске војсковође (где ћу убацити и Велизара, нарзеса...) или да ме упутиш на онога ко то може. Хвала ти унапред.--ClaudiusGothicus 01:55, 17. август 2007. (CEST)[одговори]


Juče sam možda malo preterao. Neispavan čovek može svašta da odvali. Mada i lingvisti malo preteruju --Vojvoda 19:16, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Ех животе, луталицо...

Живот је некоме мајка, а некоме маћеха. Нисам сигуран где се гледају бројке, пробаћу да видим ... -- JustUser  JustTalk 10:30, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

48k

Pa nije Zvonik 48.000. clanak nego Исидор Севиљски, pogledaj na Special:Newpages. --Саша Стефановић ® 11:07, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Е, сад кад си ти аутор тог чланка, остаје ти да га лепо уприличиш (а богами и осталих 7). Успут, обрисао сам онај разговор мада мислим да није морало тако. Видим неки несрећни редиректи између ћирилице и латинице. -- JustUser  JustTalk 11:16, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Pa otvoris spisak novih clanaka i brojis u nazad do okruglog broja, tako sam ja proverio :) --Саша Стефановић ® 11:17, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Па није исто бре, само што на скорашњима имаш нове чланке, странице итд. а на овој што сам ти дао линк су само чланци. Питај неког другог ако ми не верујеш 100% --Саша Стефановић ® 12:08, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Хехе, видим да очигледно не знаш шта је чланак. Када напишеш чланак без веза у себи он се не рачуна као чланак, тј. не убраја се у тај број чланака. Тек кад ставиш покоју везу ([[]]) онда почиње да се убраја у чланке. Списак тих чланак без веза имаш и на Посебно:Deadendpages. Дакле , и даље је Исидор тај јубиларни чланак јер је он у то време и био једини чланак. Све ово не можеш да видиш у скорашњим изменама. Надам се да ти је сад мало јасније. --Саша Стефановић ® 12:12, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Па додај ти сама слободно, ја нисам то ни правио, могао би наћи али ми мрско сад :) имаш и оно ВП:ЈЧ --Саша Стефановић ® 13:01, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Хвала за оно плављење.

--ClaudiusGothicus 12:23, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Видим, видим...мало сам вршљао по Исидору, али га остављам тебе на бригу и старање. Чини ми се да си и његовог брата унела у причу...он ти је Леандар а не Леандро (као и Виријат - Виријато и сл.). Што се тиче Брунхилде и сл. ја бих то у категорију Визиготи, па онда и у категорију Франачке краљице или Франачки владари. А ја сам код Амалафриде и Матесвинте отворио категорију Владарке али нико да је поплави... Брунхилда, Галесвинта и Фредегунда (осећаш ли риму код тих дивних имена...) тј њихови сукоби су још једна од историјских основа за Еп о Нибелунзима.

--ClaudiusGothicus 13:05, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

A da stavimo kategoriju Srednjevekovne vladarke. Mislim nisu one vladarke u pravom smislu te reci, ali malo mnogo bi bilo Kategorija: Zene srednjevekovnih vladara. Ili vec...

--ClaudiusGothicus 13:43, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Usvaja se, dok ne nadjemo nesto pametnije. Ali, hajde da stavimo neke hronoloske okvire, ovako ti i ja, interno. Mere li od nekog 1. do kraja 7. veka posto su se dotada i ovi Franci, Goti i drustvo opismenili, civilizovali i sl. Ja bih u kategoriju ubacio i Baudiku, te jednu alamansku princezu sto je bila svalerka po ugovoru sa carem Galijenom i sl.--ClaudiusGothicus 14:11, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

I svakako Rozamunda, moja omiljena. Gepidska princeza koju je ozenio kralj Langobarda koji je prethodno ubio njenog oca i...naravno od njegove lubanje napravio sebi pehar. I naravno, ona roknula muza sikirom pri jednoj gozbi gde je tendenciozno pokazivao u javnosti svoj cuveni pehar. --ClaudiusGothicus 14:14, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Тривијум је ок, ал исправно је квадривијум. Е ај архивирај ми страницу за разговор ако можеш. Хвала.--Grofazzo 19:29, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Па очигледно покушај да се нађе адекватан домаћи превод, ал ето није се толико усталио, чуо сам и за те називе, али то су архаизми, боље овако.--Grofazzo 19:37, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Квадријум и тривијум су две различите ствари.--Vojvoda 19:52, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

48 000

Свака част Хоћеш ли се прикључити када будемо припремали 50 000 чланак?--Vojvoda 19:53, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Искрено збунила ме твоја порука, ја сам ти одговорио шта мислим, али ти си вероватно прочитала Војводину поруку упућену теби па си мало побркала лончиће.--Grofazzo 20:24, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Jel mogu da predlažem Opsadu Beograda tj da pitam nekog da ga postavi na glasanje. --Vojvoda 20:31, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
To je to. Ubacio sam Ugarska posle Hunjadija, slike i tabelu. Od citata sam odustao jer nisam našao ništa interesantno. Po meni to je to. --Vojvoda 20:36, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Mogu da izbacim onaj slobodan komentar o tome da LAdislav nije hteo da brani ugarsku mada u članku postoji podatak da je pobegao. Hunjadi je vladao u njegovo ime dok je kralj bio odsutan a kada se vratio staratelj mu je bio Celjski. --Vojvoda 20:44, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Trebalo bi da se poplavi ali ne klicama naročito ne Osmansko-ugarski sukobi. Na engleskoj vikipediji je to stavljeno u članak Osmanska osvajanja u Evropi ali ja bih pre razdvojio. --Vojvoda 21:03, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Misliš pobrkao lončiće? Pa videće se kad se vratim noćas. Počeo sam da se ponašam kao slon u staklarskoj radnji. :)--Grofazzo 21:07, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Премештање категорија

Коме треба да се обратим за ову услугу?--Vojvoda 21:17, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Сад проверих са поменутом персоном, и и он је потврдио да то немере. Ако је мање чланака, онда ручно, ако их је више, онда ботом, а админ после може да обрише категорију. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:40, 17. август 2007. (CEST)[одговори]
Pametno kažeš. Vidimo se sutra. Pozdrav, --Vojvoda 21:42, 17. август 2007. (CEST)[одговори]

Isidor

1. Tacno je da je vecina njegovih etimologija iz danasnjeg ugla bezvezna i naivna, bas kao i etimologije kod Prokopija, Konstantina VII, a pre njih i kod Herodota, Tita Livija i sl. Jednostavno ti ljudi su imali enciklopedijsko znanje i dobru volju, ali ne i kriticki aparat danasnjih nauka.

2. Ne razumem ni ja to zakonodavstvo. Ako je tekst iz prastare Britanike i iz Katolicke enciklopedije onda razumem da se Isidorovo delovanje zeli sto vise uzdici. odatle kao i Vizigoti potpuni divljaci, eto tek ih crkva dovela u red. Razni "varvari" su imali svoju kulturu, obicaje, tradicije...samo sto se to nije podudaralo sa grcko-rimskim standardima tako da su ili tretirani kao prljavi i zli ili kao plemeniti divljaci koji su doduse primitivni ali moralno neiskvareni (kako vec Stare Slovene vole da predstavljaju raznorazni). Za ceo problem opet bih morao da uzmem neku noviju knjigu i sve lepo saobrazim u skladu sa danasnjim poimanjem odredjenih istorijskih problema.

3. Primetila si da Englezi rec bishop univerzalno koriste za sve i Pravoslavnu, i Katolicku i razne protestanstke crkve. Kod nas se pravi razlika izmedju episkopa i biskupa sto je vestacki posto je rec episkop grckog porekla i prvobitni je i stariji oblik, dok je biskup iskvarena grcka rec. ZAa mene je dakle Isidor bio arhiepiskop Sevilje, kao sto je i Lijutprand bio episkop Kremone (ali tu sam stavio biskup da bi svima bilo jasno da je covek bio deo latinske crkve). drugo, rimske provincije su imale svoje metropole, hriscanska crkva je u pocetku kopirala rimsku provincijsku organizaciju tako da je episkop provincijske metropole bio mitropolit. Dakle Evsevije Cezarejski je bio mitropolit provincije Palestine posto je Cezareja bila provincijska metropola. Medjutim, Drugi vaseljenski sabor je Jerusalim, kao sveti grad, uzdigao na mesto jedne od pet najvaznijih patrijarsija i tako je Cezareja potonula. Znaci, razni faktori su vremenom doprineli da se crkveni centri uzdizu i padaju a sa njima i njihove episkopije. Odkako je CG postala nezavisna Amfilohije je postao mitropolit cetinjski. Dakle, danas je mitropolit poglavar najvaznijeg crkvenog centra u okviru nezavisne drzave (obicno gl. grada). Ne znam kako danas stvari stoje kod katolika ali se u srednjem veku moze govoriti o mitropolitima i u latinskoj crkvi.

--ClaudiusGothicus 03:09, 18. август 2007. (CEST)[одговори]


Поздрав. Да ли се овај клуб из Андоре Sant Julià зове Сент Јулија или Сент Хулија, јер у нашој штампи има и једно и друго. Унапред хвала.--Drazetad 10:51, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Хвала значи наш текст ФК УЕ Сент Јулија није добар. Преусмерите га Ви јер ако се неко буде бунио, можете му објаснити зашто треба тако.--Drazetad 11:13, 18. август 2007. (CEST)[одговори]
Ни сам не знам шта сам урадио. Јел може то да се исправи а да поново не куцам?--Vojvoda 11:43, 18. август 2007. (CEST)[одговори]
Исправио сам.--Vojvoda 11:44, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Помагај!

Молим те, промени назив Категорија:Тентакулата у Категорија:Лофофоре. Хвала. --Тснена 12:25, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

kategorije

Hvala i za obavljeni posao i za obuku. Ako ti je za utehu i kod mene u Požarevcu je oblačno.--Тснена 13:52, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Лујо, сунце му његово

Полако преводим Луја, јер мислим да то радим слично Наполеону, да покријем читаво то раздобље у којем је он био истакнута фигура. Дакле цели чланак ће бити преведен или лагано прилагођен. Кад радиш на више чланак у целом раздобљу имаш прилику да лагано исправљаш грешке из других чланака, да налазиш противречности. --СрејовићНенад 14:41, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Кренућу ја и на део битки и за шпанско наслеђе и за Велику Алијансу и за генерале. Нисам заборавио ни Каталаунска поља.--СрејовићНенад 14:43, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Jovan (Huan) Karvahal

Možeš li da pogledaš da li na španskoj vikipediji imaju članak o ovom papskom legatu. Ne znak kako ide original. Pozdrav, --Vojvoda 21:13, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

[2] Evo ga!--Vojvoda 21:25, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Ima ju i na engleskoj vikipediji [3] ali ne i na španskoj. Prevešću ga sutra. Pozdrav, --Vojvoda 21:27, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

16.

Jesi li znala da je tvoja stranica za razgovor 16.-ta najposećenija stranica na srpskoj wikipediji? M!cki talk 23:05, 18. август 2007. (CEST)[одговори]

Da

Da, stvarno je tako. Što bih lagao? Barem ovde u Srbiji i BiH nas ljudi doživljavaju veoma pozitivno. Ja sam čuo te tvrdnje da se wikipediji zamera na nestručnosti nekih članaka i tome što se podaci na njoj često ne mogu proveriti. Ali mislim da se to odnosi na wikipediju u globalu i da je više važilo na početku njenog postojanja. Ovde često (dobro ne baš često) možeš naći da je neki tekst preuzet sa wikipedije ili da se ona navodi kao referenca. I to se takođe odnosi na čitav projekat, ne samo na nas. Kad god pomenem ljudima da sam sa wikipedije, naiđem na dobru reakciju. Evo skoro su me sami zvali sa EXIT festivala da dodjem tamo, a nekidan mi se javio njihov PR da se dogovorimo oko nekih stvari za ubuduće. Tako da apsolutno ne stoji ona tvrdnja da nas ljudi gledaju negativno. To je čista laž. M!cki talk 23:49, 18. август 2007. (CEST)[одговори]



Naslov jučerašnjeg članka u jednim dnevnim novinama: Vikipediju uredjuje i CIA i Vatikan! Iskidao sam se od smeha, al sve je moguće.--Grofazzo 23:56, 18. август 2007. (CEST)[одговори]
Čuj jedno popio sam ne znam ni sam. Trebao sam veceras na reprizu, al zasitio sam se posto sam bio i preksinoc, a mozda odem i sutra poslednje vece. To je "24h", besplatni dnevni list (iz tog razloga jako tiržan u prestonici, svako ga uzme kad krene na posao). Ne znam da li ima on line izdanje.--Grofazzo 00:09, 19. август 2007. (CEST)[одговори]
Privatizovali smo isuviše ovu stranu za razgovor pa obrisah.--Grofazzo 00:49, 19. август 2007. (CEST)[одговори]

Видим, а сада радим даље Капистрана. То ти је (Књига) О знаменитим људима. Знам да није најзанимљивије на свету, али издржи још мало.--ClaudiusGothicus 00:50, 19. август 2007. (CEST)[одговори]