Рани династички период Египта

Из Википедије, слободне енциклопедије
KemetismSymbol.PNG
ДИНАСТИЈЕ
ФАРАОНА
СТАРОГ ЕГИПТА
прединастички Египат
протодинастички период
рани династички период
III
старо царство
IIIIVVVI
први прелазни период
VIIVIIIIXX
XI
Само Теба
средње царство
XI
Цео Египат
XIIXIIIXIV
други прелазни период
XVXVIXVII
ново царство
XVIIIXIXXX
трећи прелазни период
XXIXXIIXXIIIXXIVXXV
касни период
XXVIXXVIIXXVIII
XXIXXXXXXI
грчко-римски период
птолемејска

Рани династички период Египта је период владавине Прве и Друге египатске династије након протодинастичког периода. Трајао је од око 2920. п. н. е. до 2575. п. н. е. Неки египтолози укључују и Трећу династију у рани династички период, који се везује за настанак Старог царства.

Најважнији догађај у овом периоду било је уједињење Горњег и Доњег Египта. То је довело до стварања јаке државне организације, и напретка у економији и трговини. Уједињеним Египтом владали су фараони који су сматрани боговима. У раном династичком периоду формирали су се значајни елементи културе старог Египта: уметност, архитектура и религија.

Рана култура у долини Нила[уреди]

Пре уједињења Египта, становништво је живело у аутономним селима. Фараони су увели државну администрацију и именовали су гувернере. Власт је оперисала из незасвођених храмова начињених од дрвета или кречњака. Најстарији хијероглифи појавили су се уочи раног династичког периода, иако се мало зна о говорном језику овога доба.

Око 3600. године пре нове ере неолитски становници долине Нила бавили су се земљорадњом и припитомљавањем животиња.[1] Нешто касније египатско друштво је развило напредну цивилизацију.[2] Једна од њених обележја била је појава оригиналног глиненог посуђа, сличног посуђу јужног Леванта. Усталила се и употреба бакра.[2] Процес израде цигли сушених на сунцу и архитектонски елементи преузети из Месопотамије постали су популарни у ово време.[2]

Уједињење Египта[уреди]

Заједно са напретком у култури, одвијао се процес објединњавања и јачања насеља у области Горњег и Доњег Египта. Симбол Горњег Египта био је лотосов цвет, док је симбол Доњег Египта била трска папируса. Ратови између Доњег и Горњег Египта били су чести.[2] Као краљ Горњег Египта, Нармер је поразио своје непријатеље у делти Нила и ујединио земљу под својом влашћу.[3] Нармер је приказан на палетама са двоструком круном која је била украшена лотосом и трском папируса. У митологији, уједињење Египта је приказивано као победа бога Хоруса (симбола Доњег Египта) над богом Сетом (симболом Горњег Египта).[4]

Према Манетоновим записима, први владар уједињеног Египта био је Менес. Имена Менес и Нармер можда означавају исту особу.[2] Престоница Египта премештена је из Абидоса у Мемфис. Абидос је и даље остао прворазредни верски центар.

Погребни обичаји обичног народа нису се променили у раном династичком периоду, док су виши слојеви почели да граде погребне мастабе. Оне су биле модел за степенасте пирамиде из доба Старог царства. Узгој жита и централизација допринели су успеху државе у наредних 800 година.

Извесно је да је Египат уједињен у културном и економском смислу доста пре него што су прве династије почеле да владају из Мемфиса. Политичко уједињавање текло је спорије и то углавном кроз државну организацију пољопривредних радова.

Религија[уреди]

Дотадашњи богови локалних насеља и храмова добијали су националну важност, често кроз синкретизам или асимилацију богова и култова различитог порекла. Постојала су многобројна божанства чија су се имена разликовала од села до села. Уједињењем Египта, богови мањих заједница губили су на значају, док се наметало божанство већих градова.

Култови бога фараона, Хоруса, Сета и Неитха постали су веома раширени у Египту.[5]

Један од најзначајнијих богова био је Озирис, бог подземља, плодности и живота после смрти. Сматрало се да фараон на самрти постаје Озирис, док нови постаје Хорус. За Хоруса се сматрало је је Озирисов син, који је повео војску у поход за уједињење Египта.

Династије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Прва египатска династија и Друга египатска династија

Први фараон Прве египатске династије о коме постоје писани подаци био је Хор-Аха, наследник фараона Нармера који је био последњи фараон Протодинастичког периода.[4] Ова династија дала је 8 фараона који су сви владали из Абидоса. За време ове динсатије постојала је традиција да мртвог фараона у смрт прате најближи сродници и чиновници. Њихови квадратни споредни гробови били су у непосредној близини фараоновог. Интересантан је пример краљице Меритнеит која је владала Египтом као регент свог недораслог сина, фараона Дена. За Прву династију карактеристичан је развој државне администрације. На пример, уводи се положај номарха. Фараони добијају тронско име. У спољној политици, Египат је трговао са Сиријом, Левантом и Нубијом. Предузимани су војни походи против Либије.

Неки египтолози сматрају да је за време Друге династије дошло до административног раздвајања царства на Горњи и Доњи Египат. Претпоставља се да су фараони Сенед, Сет Перибсен и Сехемиб Перемаат владали само у Горњем Египту (из Абидоса), док су Сенеферка, Неферкаре, Хуђефа и Неферкасокар владали само у Доњем Египту (из Мемфиса). Разлог за раздвајање могли су бити верски или економско-политички сукоби. Последњи владар Друге династије, Касекем, поново је ујединио земљу.

Протодинсатички период наследило је Старо царство.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Carl Roebuck, The World of Ancient Times (Charles Schribner's Sons Publishing: New York, 1966) pp. 51.
  2. ^ а б в г д Carl Roebuck, The World of Ancient Times (Charles Scribner's Sons: New York, 1966) pp. 52-53.
  3. ^ Carl Roebuck, The World of Ancient Times (Charles Scribner's Sons Publishers: New York, 1966), pp. 53.
  4. ^ а б Carl Roebuck, The World of Ancient Times, pp. 53.
  5. ^ The Penguin Historical Atlas of Ancient Egypt pg 22-23 (1997) By Bill Manley

Спољашње везе[уреди]

Претходни период Историјски период Следећи период
протодинастички период Владари
Династије: прва и друга
Старо царство