Пета египатска династија
| ДИНАСТИЈЕ ФАРАОНА СТАРОГ ЕГИПТА |
| прединастички Египат |
| протодинастички период |
| рани династички период |
| I ∞ II |
| старо царство |
| III ∞ IV ∞ V ∞ VI |
| први прелазни период |
| VII ∞ VIII ∞ IX ∞ X |
| XI Само Теба |
| средње царство |
| XI Цео Египат |
| XII ∞ XIII ∞ XIV |
| други прелазни период |
| XV ∞ XVI ∞ XVII |
| ново царство |
| XVIII ∞ XIX ∞ XX |
| трећи прелазни период |
| XXI ∞ XXII ∞ XXIII ∞ XXIV ∞ XXV |
| касни период |
| XXVI ∞ XXVII ∞ XXVIII |
| XXIX ∞ XX ∞ XXXI |
| грчко-римски период |
| птолемејска |
Трећа, Четврта, Пета и Шеста династија древног Египта се често наводе под заједничким називом Старо царство.
Садржај |
Владари пете династије [уреди]
Познати владари у историји Египта, за Пету династију:
| Име | Напомене | Датум |
|---|---|---|
| Усеркаф | - | 2498 – 2491. п. н. е. |
| Сахуре | - | 2487 – 2477. п. н. е. |
| Нефериркаре Какаи | - | 2477 – 2467. п. н. е. |
| Шепсекаре Иси | - | 2467 – 2460. п. н. е. |
| Неферефре | - | 2460 – 2453. п. н. е. |
| Њусере Ини | - | 2453 – 2422. п. н. е. |
| Менкаухор Каиу | - | 2422 – 2414. п. н. е. |
| Ђедкаре Исеси | - | 2414 – 2375. п. н. е. |
| Унас | - | 2375 – 2345. п. н. е. |
Пета династија се сматра делом Старог царства у историји древног Египта. Манетон пише како су ти краљеви владали из Елефентатине, али археолози су пронашли доказе који јасно показују како су њихове палате биле смештене у Инеб-хеђу (Белим зидинама).
Како је фараон Усеркаф основао своју династију није сасвим сигурно. Папирус весткар, написан за време Средњег царства, казује причу како је краљу Куфуу из Четврте династије предсказано како ће тројке рођене од супруге свештеника Ра у Сакбуу свргнути њега и његове наследнике, како је то покушао спречити тако што ће ту дјецу, чија су имена Усеркаф, Сахура и Нефериркара, погубити; међутим последњих година су египтолози склонији ову причу сматрати легендом те признати како не знају што је довело до промене династије.
Религија [уреди]
За време Пете династије се догодило неколико важних промена у египатској религији. Појавили су се најстарије познате копије загробних молитиви на краљевским гробовима (познати као Пирамидски текстови). Култ бога Ра је добио на важности, краљеви од Усеркафа до Менкаухора су градили храмове посвећене богу Ра у или око Абусира. Онда је пред крај династије култ Озириса добио на важност, што је највидљивије по натписима пронађенима на гробу Унаса.
Међу Египћанима не-краљевског порекла је у то време велику славу због своје мудрости стекао Птахотеп, везир Дједкаре Исесија; Изреке Птахотепа су му приписане од стране каснијих преписивача. Не-краљевски гробови су такође били украшени натписима, исто као и краљевски, али су уместо молитви и чаролија на зидовима били написани животописи покојника.
Трговина [уреди]
Као и раније, трговачке експедиције су слане до Вади Магхаре и Вади Карита на Синају како би се ископавао тиркиз и бакар, и до каменолома северозападно од Абу Симбела где се копао гнајс. Трговачке експедиције су послане на југ у Пунт како би се добавио малахит, мира и електар, а археолошки налази у Библосу (Гебал или Губла) сведоче како је дипломатско изасланство било послано у тај феничански град. Предмети који носе имена неколико краљева Пете династије су пронађени на налазишту Дорак, близу Мраморног мора, и они могу представљати доказ трговине, мада се о њима мало зна.
Хронологија пете династије [уреди]

Референце [уреди]
Литература [уреди]
- Hermann A. Schlögl: Das Alte Ägypten. Geschichte und Kultur von der Frühzeit bis zu Kleopatra. München 2006. Verlag C. H. Beck, ISBN 3-406-54988-8
- Peter A. Clayton: Die Pharaonen, Weltbild Verlag 1998, ISBN 3-8289-0661-3