Репати водоземци

С Википедије, слободне енциклопедије

Репати водоземци
Временски распон:
касна јурасадашњост,[1] 160–0 Ma
Пегави даждевњак, Ambystoma maculatum
шарени даждевњак
(Salamandra salamandra)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Amphibia
Кладус: Caudata
Ред: Urodela
Duméril, 1806
Подредови

Cryptobranchoidea
Salamandroidea

Изворна дистрибуција даждевњака (у зеленој боји)

Репати водоземци (лат. Caudata, или Urodela) су један од редова водоземаца. Репати водоземци живе и у води и на копну. Већина их живи на копну када достигну зрелост после метаморфозе. У том процесу они губе шкрге и почињу да дишу ваздух. Воду узимају преко коже. Неки репати водоземци не доживљавају метаморфозу и стално изгледају као младунци. Уколико су и репродуктивно способни, појава се назива неотенија.

Класификација[уреди | уреди извор]

Постоји десет фамилија у реду Caudata, сврстаних у три подреда:

Cryptobranchoidea (џиновски даждевњаци)
фамилија Уобичајено име Пример врсте

Фотографија

Cryptobranchidae Криптобранхиде Амерички џиновски даждевњак (Cryptobranchus alleganiensis)
Hynobiidae Хинобииде (азијски даждевњаци) Јапански џиновски даждевњак (Andrias japonicus)
Salamandroidea (напрединији даждевњаци)
Ambystomatidae Амбистоматиде (пегави даждевњаци) Мермерни даждевњак (Ambystoma opacum)
Amphiumidae Амфиумиде Двопрста амфијума (Amphiuma means)
Dicamptodontidae Дикамптодонтиде Џиновски пацифички даждевњак (Dicamptodon tenebrosus)
Plethodontidae Плетодонтиде (даждевњаци без плућа) Црвенолеђи даждевњак (Plethodon cinereus)
Proteidae Протеиде Човечија рибица (Proteus anguinus)
Rhyacotritonidae Риакотритониде Јужни поточни даждевњак (Rhyacotriton variegatus)
Salamandridae Саламандриде (мрмољци и даждевњаци) Планински мрмољак (Triturus alpestris)
Sirenoidea (сирене)
Sirenidae Сирене Велика сирена (Siren lacertina)

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Anderson, J. S. (2012). „Fossils, molecules, divergence times, and the origin of Salamandroidea”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 109 (15): 5557—5558. PMC 3326514Слободан приступ. PMID 22460794. doi:10.1073/pnas.1202491109. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]