Хордати

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Хордати Историја групе: касна Едијакара — данас
Систематика
домен(а): Eukaryota царство: Animalia потцарство: Eumetazoa (некласификован) Bilateria надтип: Deuterostomia тип: Chordata Bateson, 1885
Екологија таксона

Хордати су тип деутеростомних животиња. За најтипичније савремене представнике узимају се кичмењаци.

Опште одлике хордата (Chordata)

Међу животињама једино хордати имају хорду (осовински скелетни орган), нервну цев, бочно постављене и симетрично распоређене кесате творевине на боковима ждрелног дела црева и мишићави репни регион тела иза аналног отвора. Ове одлике се формирају током ембрионског развића свих хордата, али код неких група не постоје код младих и полно зрелих јединки. Хордати имају низ заједничких одлика са неким групама бескичмењака, као што су ступањ трослојне (ектодерма, ендодерм и мезодерм) гаструле у току ембрионског развића, целомска дупља, билатерална симетричност; скелет са унутрашњим положајем који настаје највећим делом од мезодерма; сегментна организација неких делова тела.

Класификација хордата

Врсте хордата.

Тип хордата обухвата три подтипа:

1. копљаши (Cephalochordata) — Копљаши су малобројна група која у веома јасном облику показује све карактеристике хордата. Код њих се хорда пружа скоро читавом дужином тела. Припадници прве две групе живе искључиво у морима и храну прибављају филтрацијом. Храна микроскопске величине долази у ждрело струјом воде покретане радом трепљи; вода се филтрира кроз многобројне бочне прорезе зида ждрела, а честице хране се упућују у други део црева. Њима припада амфиоксус чија грађа представља основну шему за разумевање грађе кичмењака;
2. плашташи (морске штрцаљке, туникати) (Tunicata, Urochordata) — код којих је дошло до упрошћавања грађе услед сесилног начина живота. Плашташи имају плашт који обавија тело и хорду у репном региону. Многе хордатске карактеристике код највећег броја представника постоје само у ларвеним ступњевима развића.
3. кичмењаци (Vertebrata)

Филогенетска класификација типа би, према савременим схватањима, изгледала овако:

• Urochordata (плашташи)
• Cephalochordata (амфиоксуси)
• Craniata (животиње са лобањом)
  • Myxini, или Hyperotreti (змијуљице)
  • Vertebrata (кичмењаци)
    • Cephalaspidomorphi (вијуни)
    • Gnathostomata (кичмењаци са вилицама)
      • Chondrichthyes (рушљорибе)
      • Teleostomi (кошљорибе, ~ Osteichthyes)
        • Actinopterygii (зракоперке)
        • Sarcopterygii (саркоптеригије)
          • Actinistia (шакоперке)
          • Dipnoi (дводихалице, плућашице)
      • Tetrapoda (четвороноги, или копнени, кичмењаци)
        • Amphibia (водоземци)
        • Amniotes (амниоте, гмизавци у ширем смислу)
          • Synapsida (едапосаурус)
            • Mammalia (сисари)
          • Anapsida
            • Testudines (корњаче)
          • Diapsida
            • Sauropsida (гмизавци са диапсидном лобањом)
              • Lepidosauria (гуштери, змије, туатара)
            • Archosauria
              • Crocodilia (крокодили)
              • Dinosauria (диносауруси)
                • Aves (птице)

Спољашње везе

• Бионет школа