Хордати

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хордати
Историја групе: касна Едијакара — данас
жутоперајаста туна, Thunnus albacares
жутоперајаста туна, Thunnus albacares
Систематика
домен(а): Eukaryota
царство: Animalia
потцарство: Eumetazoa
(некласификован) Bilateria
надтип: Deuterostomia
тип: Chordata
Bateson, 1885
Екологија таксона

Хордати су тип деутеростомних животиња. За најтипичније савремене представнике узимају се кичмењаци.

[уреди] Опште особине хордата

Тип хордата (Chordata) обухвата најсложеније животињске организме, укључујући и човека. Најзначајнија карактеристика овог типа је присуство хорде, специјалног органа који има потпорну функцију. Код најнижих хордата, какав је нпр. амфиоксус, хорда функционише у току читавог живота, док је код кичмењака мање или више редукована и замењена кичменицом. Друга карактеристика хордата је цеваст нервни систем. Најзад, они се одликују тиме што ждрело стоји у вези са респираторним органима који се развијају на рачун његовог зида, тако да је предњи део црева шкржно црево.

Хордати поседују неке особине по којима су слични бескичмењацима: билатерално су симетрични, имају целом и у ембрионалном развићу се образују три клицина листа.

[уреди] Класификација хордата

Тип хордата обухвата три подтипа:

  1. копљаши (Cephalochordata) — којима припада амфиоксус чија грађа представља основну шему за разумевање грађе кичмењака;
  2. плашташи (морске штрцаљке, туникати) (Tunicata, Urochordata) — код којих је дошло до упрошћавања грађе услед сесилног начина живота;
  3. кичмењаци (Vertebrata)

Филогенетска класификација типа би, према савременим схватањима, изгледала овако:

[уреди] Спољашње везе

Направи књигу