Респираторна капилариоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Респираторна капилариоза
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностИнфектологија
МКБ-10B81.1
МКБ-9-CM127.5
DiseasesDB33051

Респираторна капилариоза је обољење домаћих, дивљих месоједа и људи, проузроковано нематодом Eucoleus aerophilus syn. Capillaria aerophila или Thominx aerophilus . Узрочник паразитира у мукози трахеје, бронхија и бронхиола, ретко у очним и чеоним синусима домаћина, и има директан или индиректан развојни циклус, у који је укључен факултативни прелазни домаћини - кишна глиста. Сматра се да овај узрочник има највећи епидемиолошки значај од свих врста из рода Капилариа, пре свега јер представља потенцијалну опасност по здравље људи.[1][2] Такође због повећане учесталост и интеракција између домаћих и дивљих канида, она повећава и ризик за појаву, ширење и одржавање респираторне капилариозе у популацији домаћих канида.[3] С обзиром на степен патогености узрочника, потешкоће које се могу јавити у постављању дијагнозе, као и чињенице да ова нематода представља потенцијалну опасност по здравље људи, у последње време њој се све више придаје клиничко-паразитолошки значај.

Болест се клиничка манифестује у виду врло тешког респираторног обољења, праћеног појачаним бронховезикуларним шумом, кијањем, хроптањем и хроничним сувим кашљем.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

И поред тога што поседује зоонозни потенцијал, и што је распрострањена у скоро свим деловима света, проузрокујући обољење праћено тешком клиничком сликом ова нематодоза није довољно истражена, а и са клиничко-паразитолошког аспекта није јој посвећена довољна пажње. Разлог за то је између осталог је и нереалан став да је Ц. аерофила врста ниског степена патогености и да проузрокује респираторне инфекције паса и мачака које се јављају спорадично.

Интересовање научне јавности за ову паразитоза повећало се тек када се њен узрочник проширио изван ендемских подручја. У том смислу са становишта праћења и заштите здравственог стања месоједа и људи, од изузетног је значаја познавање основних епизоотиолошко-епидемиолошких карактеристика ове нематодозе, чија се преваленција значајно повећала у последњих 10 година, код паса и мачака како у Европи, тако и широм света.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Conboy GA. Helminth parasites of the canine and feline respiratory tract. Veterinary Clinics of North America-Small Animal Practice 2009; 39: 1109-26.
  2. ^ Traversa D, Di Cesare A, Conboy G. Canine and feline cardiopulmonary parasitic nematodes in Europe: emerging and underestimated. Parasit Vectors 2010; 3: 62
  3. ^ Ilić T, Becskei Zs, Petrović T, Vasković N, Gavrilović P, Dimitrijević S. Epizootiološke karakteristike endoparazitoza divljih kanida u pojedinim regionima zemlje Srbije. Zbornik radova i kratkih sadržaja 25. Savetovanja veterinara Srbije, Zlatibor, Srbija, 11-14. septembar, 2014: 319-20

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tamara Ilić i sar. (2015) Respiratorna kapilarioza pasa i mačaka – klinički, parazitološki i epidemiološki značaj, Vet. glasnik 69 (5-6) 417 - 428. PDF

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).