Ридбергова формула

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ридбергова формула (или Ридберг-Рицова формула) се користи у атомској спектроскопији за предвиђање емисионог спектра атома водоника или система сличних атому водоника (позитронијума, мионијумa, He+, Li2+, итд).

Историја[уреди]

Ридбергова формула за атом водоника[уреди]

\frac{1}{\lambda_{\mathrm{vac}}} = R_{\mathrm{H}} \left(\frac{1}{n_1^2}-\frac{1}{n_2^2}\right)

где је

\lambda_{\mathrm{vac}}\, таласна дужина светлости емитоване у вакууму;
R_H\, Ридбергова константа водоника;

а

n_1\, и n_2\, су цели бројеви при чему је n_1 < n_2\,.
 n_1 n_2 Назив Конвергује ка
 1 2 \rightarrow \infty Лајманова серија 91nm
2 3 \rightarrow \infty Балмерова серија 365nm
3 4 \rightarrow \infty Пашенова серија 821nm
4 5 \rightarrow \infty Бракетова серија 1459nm
5 6 \rightarrow \infty Пфундова серија 2280nm
6 7 \rightarrow \infty Хамфријева серија 3283nm

Ридбергова формула водонику сличног система[уреди]

\frac{1}{\lambda_{\mathrm{vac}}} = RZ^2 \left(\frac{1}{n_1^2}-\frac{1}{n_2^2}\right)

где је

\lambda_{\mathrm{vac}}\, таласна дужина светлости емитоване у вакууму;
R\, Ридбергова константа за посматрани елемент;
Z\, атомски број, т. ј., број протона у атомском језгру посматраног елемента;

а

n_1\, и n_2\, су цели бројеви при чему је n_1 < n_2\,.

Литература[уреди]

  • Mike Sutton, “Getting the numbers right – the lonely struggle of Rydberg” Chemistry World, Vol. 1, No. 7, July 2004.
  • С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004., стр. 92.

Видети[уреди]