Протон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Протон (вишезначна одредница).
Протон
Класификација
Субатомске честице
Фермион
Хадрон
Барион
Нуклеон
Протон
Својства
Маса: 938 MeV/c2
Наелектрисање: 1.6 × 10−19 C
Спин: 1/2
Кварк састав: 1 Down, 2 Up

У физици, протон (грчки протос = први) је субатомска честица са позитивним јединичним наелектрисањем од 1.6 × 10−19 кулона и масом од 938 MeV/c2 (1.6726231 × 10−27 kg, или око 1 800 пута већом од масе електрона). Протон се сматра стабилним, са доњом границом полу-распад-а од око 1035 година, мада неке теорије предвиђају да протон може да се распадне. Протон је, попут неутрона, нуклеон.

Атомско језгро најраспрострањенијег изотопа водоника је само један протон. Језгра других атома се састоје из протона и неутрона које на окупу држи јака нуклеарна сила. Број протона у језгру одређује хемијска својства атома и хемијски елемент коме припада.

Протон је класификован као барион и састоји се од два Up (горе) кварка и једног Down (доле) кварка, који се такође држе на окупу јаким нуклеарним силама, којима посредују глуони. Античестица протона је антипротон, који има исту количину наелектрисања као протон, али супротног знака.

У хемији и биохемији, термин протон може да се односи на водоников јон. У овом контексту, донор протона је киселина, а акцептор протона је база.

Историја[уреди]

Протон је 1918. открио Ернест Радерфорд. Он је запазио да при бомбардовању гасовитог азота алфа честицама светлосни детектори показују присуство водониковог језгра. Радерфорд је закључио да је једино место одакле водоник може да потиче - азот, и стога азот мора садржати водониково језгро. Он је стога закључио да је водониково језгро, за које је било познато да има атомски број 1, елементарна честица. Овој честици је дао име протон од грчке речи протос - „први“.

Технолошке примене[уреди]

Попут других елементарних честица протон поседује спин. Ово својство је искоришћено у нуклеарној магнетној резонанцији (НМР спектроскопији).

Литература[уреди]

С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004, стр. 499.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]