Руса
Из Википедије, слободне енциклопедије
| руса | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Chelidonium majus L. |
||||||||||||||
| Екологија таксона |
Руса (росопас, ластина трава, лишавица, лишајница, змијино млеко, ластавичина суза) или лат. Chelidonium majus је биљка из породице макова (Papaveraceae).
Синоними:
- Chelidonium hematodes Moench.
- Chelidonium luteum Gilib.
- Chelidonium murale Ren.
- Chelidonium ruderale Salisb.
Садржај |
[уреди] Опис биљке
Вишегодишња зељаста биљка усправног стабла које се обрасло оштрим стрчећим длакама. Листови су крупни, непарно перасто дељени, на наличју сиви и длакави. Доњи листови су са дршком, а горњи без (седећи су). Цветови су жути, сакупљени на врховима стабла у ретке штитасте цвасти. Крунични и чашични листићи лако опадају, а прашника има велики број. Плод је издужена чахура. Сви делови биљке садрже отрован жутонаранџасти сок.
[уреди] Дрога и хемијски састав
У жутом соку руса садржи велики број различитих алкалоида, од којих су неки сродни опијуму мака. Најбогатији алкалоидима је корен (до 3%), док се у стаблу налази мање - до 1%. Због присуства велике количине алкалоида многи фитотерапеути сматрају ову биљку отровном и погодном само за спољашњу употребу. Токсичност углавном потиче од алкалоида хелеритрина. Осим алкалоида она садржи и сапонине, органске киселине (хелидонску, лимунску, јабучну идр.), флавоноиде, протеолитичке ензиме (разлажу беланчевине) и др.
[уреди] Употреба
Руса се употребљава у лечењу болова у стомаку, болести јетре (хепатитис), усаглашавању рада система за варење, а делује и на бактерије и то нарочито на Грам позитивне. Постоје и подаци о цитостатичком дејству ове биљке па се њен жути сок (latex) традиционално користи у скидању брадавица, жуљева, лишаја, екцема и других промена на кожи. Такође се у народној медицини користи за лечење тумора и промена на женским полним органима (тумори, миоми, ранице, упале и др.) као чај и средство за испирање.
При употреби русе треба бити веома опрезан. За унутрашњу употребу користи се само осушена биљка и то са паузама: три недеље се користи, а једну паузира. Дневна доза добро осушене биљке је 2-4 g и у тим, терапеутским дозама, не постоји могућност тровања.
[уреди] Галерија
 цвет |
 |
 |
[уреди] Литература
- Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд , ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај незавршени чланак Руса везан је за биљке. Користећи правила Википедије, проширите га. |
