Савезне државе Бразила

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бразил је подијељен у 27 федералних јединица, 26 држава и Федерални дистрикт, у којем се налази главни град Бразилија.

Савезне државе
  1. Bandeira do Acre.svg Акри (AC)
  2. Bandeira de Alagoas.svg Алагоајс (AL)
  3. Амапа (AP)
  4. Bandeira do Amazonas.svg Амазонас (AM)
  5. Bandeira da Bahia.svg Баија (BA)
  6. Bandeira do Ceará.png Сеара (CE)
  7. Bandeira do Espírito Santo.svg Еспириту Санту (ES)
  8. Bandeira de Goiás.svg Гојас (GO)
  9. Bandeira do Maranhão.svg Марањао (MA)
  10. Bandeira de Mato Grosso.svg Мату Гросу (MT)
  11. Bandeira de Mato Grosso do Sul.svg Мату Гросу ду Сул (MS)
  12. Bandeira de Minas Gerais.svg Минас Жераис (MG)
  13. Bandeira do Pará.svg Пара (PA)
  1. Bandeira da Paraíba.svg Параиба (PB)
  2. Bandeira do Paraná.svg Парана (PR)
  3. Bandeira de Pernambuco.svg Пернамбуко (PE)
  4. Bandeira do Piauí.svg Пјауи (PI)
  5. Рио де Жанеиро (RJ)
  6. Bandeira-rn.png Рио Гранди ду Норти (RN)
  7. Br-RS.png Рио Гранди ду Сул (RS)
  8. Bandeira de Rondônia.svg Рондонија (RO)
  9. Рорајма (RR)
  10. Bandeira de Santa Catarina.png Санта Катарина (SC)
  11. Bandeira do estado de São Paulo.svg Сао Пауло (SP)
  12. Bandeira de Sergipe.svg Сержипи (SE)
  13. Bandeira do Tocantins.svg Токантинс (TO)
BrazilNumbered.png
Дистрикт
  1. Bandeira do Distrito Federal (Brasil).svg Савезни дистрикт Бразила

Садржај

Историја Бразилских Држава [уреди]

1534: Насљедне Капетаније [уреди]

Насљене капетаније у данашњем Бразилу, 1534. године

Бразил је првобитно био подијељен на насљедне капетаније, које су служиле за лакше насељавање. Постојало је 14 капетанија којима је владало 12 донова. Тадашњи краљ, Жоао III од Португала, је ове капетаније подијелио међу потругалским великанима, од којих већина није никада ни дошла у Бразил.

1573: Двије државе [уреди]

Кондензација капетанија у државе 1573. година

Временом, неуспјели систем подјеле на капетаније, кондензовао је посједе у двије државе, државу Марањао и државу Бразил.

1709: Настанак нових провинција [уреди]

Настанак нових провинција, 1709. године


1789: Побуњене провинције [уреди]

Побуна у Бразилу - Минас Жераис, 1789. године

1789. године у тадашњој капетанији Минас Жераис је подигнут устанак протих португалске власти. Тадашњи капетан Luís da Cunha Meneses, одбио је давати специјални порез португалској круни у износу од 1500 килограма злата годишње, послије чега је у устанку креирана прва слободна република у Бразилу, Минас Жераис. Убрзо након тога, а закључно са 18. априлом 1792. године, потугалска круна је повратила власт и у Минас Жераису.

1823: Империјалне провинције, послије пропасти колонијалне власти [уреди]

Бразилске провинције у Бразилској царевини, 1823. године


1889: Државе републике Бразил [уреди]

Државе у републици Бразил, 1889. године

Јужни дио провинције Сао Пауло је одвојен од Сао Паула, 1853. године, као казна за учешће Сао Паула у побуни против царевине која се десила 1842. године. Јужни дио провинције је нова провинција Парана.

1943: Други свјетски рат [уреди]

реорганизација и реименовање провинција, 1943. године

По уласку Бразила у Други свјетски рат, влада је одлучила да одређене пограничне области претвори у провинције и влада директно њима. У питању су провинције: Амапа, Рио Бранко, Акри, Guaporé, Понта Пора, Игуасу и архипелаг Фернандо ди Нороња. Прве четири су, послије рата постале државе, са тим што је Рио Бранко преименован у Рорајма, а Guaporé прекрштен у Рондонија, као омаж маршалу Рондону. Понта Пора и Игуасу су се вратили у првобитно стање, а архипелаг Фернандо ди Нороња је поново прикључен држави Пернамбуко, 1988. године.


1990: Тренутне државе и Федерација [уреди]

Државе Бразила, данас

1960. године, четвероугаона територија унутар државе Гојас, је додијељена за изградњу новог главног града Бразилије и федералног дистрикта. Паралелно са тим, расформиран је постојећи дистрикт и од њега стоврена држава Гуанабара, која садржи само град Рио де Жанеиро и околину, да би 1975. године ова држава била инкорпорирана у државу Рио де Жанеиро, а истоимени град је постао њен главни град. 1977. године, јужни дио државе Мату Гросу, је постао посебна држава Мату Гросу ду Сул, са главним градом Кампу Гранде. 1988. године, сјеверни дио државе Гојас, је постао посебна федерална јединица Токантинс, са главним градом Палмас.

Заставе Бразилских Држава [уреди]