Рио де Жанеиро (држава)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рио де Жанеиро
порт. Rio de Janeiro
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Рио де Жанеиро
Највећи град Рио де Жанеиро
Површина 43.696,1 km²
Становништво 2012.
 - Број 16.231.365
 - Густина становништва 370 ст./km²
ИСО 3166-2 BR-RJ
Веб-сајт governo.rj.gov.br

Рио де Жанеиро (Rio de Janeiro - Јануарска река на португалском) је име државе у југоисточном Бразилу. У држави се налази и истоимени град, један од највећих у Бразилу. Држава на истоку излази на атлантски океан, на сјеверу се граничи са државама Еспириту Санту и Минас Жераис, а на југу са државом Сао Пауло. Људе који долазе из ове државе зову флуминензе, а један од најпознатијих је био фудбалер Гаринча.

Географија[уреди]

Рио припада области Мата Атлантика, са рељефом ниских планина смјештених између горја Serra da Mantiqueira и атлантског океана, различите топологије, препуне залива, лагуна и тропских шума. Иако је Рио де Жанеиро једна од мањих држава у југоисточном региону Бразила, са 635 километара обале, трећа је по дужини обале, одмах иза Баије и Марањаоа.

Геологија[уреди]

Генерално земља у држави је прилично јалова. Области у којима је ипак могућа пољопривреда су Campos dos Goytacazes, Кантагало, Cordeiro и неки градови у долини ријеке Параиба ду Сул.

Рељеф[уреди]

Држава се по рељефу дијели на два дијела:

Баишада Флуминензе покрива обалу, што представља половину површине државе. Област има различиту ширину идући од залива Иља Гранди (Ilha Grande) и Сепетиба (Sepetiba), ширећи се према истоку до ријеке Макаку. Област, затим пролази кроз град Рио де Жанеиро иза којег се дижу планине Тижука и Педра Бранка. Од залива Гуанабара до града Кабу Фриу, област се сужавајући и завршава.

Сера Флуминензе покрива унутрашњост државе, од ријеке Параиба ду Сул, која је граница са Минас Жераис, до Баишаде. Овај планински дио прекривају веома оштре планине serra dos Órgãos, са врхом Pico Maior de Friburgo (2 316 метара), затим планине Araras (врхови Pedra do Sino (2 263 метара) и Pedra-Açu (2 232 метара) ), serra da Estrela и serra do Rio Preto. Сјеверозапад државе покрива планина Mantiqueira, који се наставља масивом Itatiaia, са највишим врхом у држави, Agulhas Negras на 2 787 метара. На сјевероистоку се налазе много ниже планине и много блажи рељеф.

Клима[уреди]

Температуре на годишњем нивоу, варирају са веома топлим љетима. У обласи Баишаде доминира тропска клима са просјечном годишњом температуром од 24ºC и 1 250 милиметара падавина годишње. У планинским предјелима клима је тропска, али са хладнијим и кишнијим љетима и зимама. Просјечна температура у планинском дијелу државе је 16ºC са 2 000 милиметара падавине, годишње.

Вегетација[уреди]

Оригинална вегетација ових простора је промијењена због пољопривреде и сјече шуме. Тренутно, шума покрива само једну десетину државе и то углавном у планинској области. У Баишади, једина дрвена вегетација су мочварне шуме мангрове по заливима.

Хидропотенцијал[уреди]

Највећа ријека у држави је Параиба ду Сул, која извире у Сао Паоулу, и улијева се у атлантски океан, код мјеста São João da Barra. Њене главне притоке су Помба, Muriaé, Piabinha, Piraí и Paraibuna. Остале веће ријеке у овој држави су:

Обални дио државе је практично истачкан бројним лагунама. Најпознатије лагуне су:

Обала[уреди]

Обала државе, а нарочито њен јужни дио, је практично испресијецан заливима. Најпознатији заливи су:

Историја[уреди]

Насљедне капетаније[уреди]

Рио де Жанеиро је настао од дијелова капетанија Томе и Сао Висенте. Између 1555. и 1567. територија је практично врвјела од Француза, који су намјеравали направити колонију Француски Антарктик (France Antarctique). Како би спријечио окупацију Француза, у марту, 1565. године, Естасио де Са је подигао град Рио де Жанеиро.

У 17. вијеку, сточарство и плантаже шећерне трске су биле носиоци прогреса, а са открићем злата у 18. вијеку и драгог камења у Минас Жераису, Рио де Жанеиро је постао главна лука за извоз руде. Наслиједивши Салвадор, 1763. године, Рио де Жанеиро је постао пријестоница колонијалног Бразила.

Промјеном династија у Португалу, 1808. године, бивша португалска аристократија је дошла у Бразил, тачније у регион око града Рио де Жанеиро. Доласком аристократије, Рио де Жанеиро и околина је доживјела урбанистичке реформе, почеле су се стварати агенције за администрацију, судство, грађене су нове цркве и болнице, а основана је и прва банка у Бразилу Банку ду Бразил, као и регионалне новине Gazette do Rio of Janeiro. У годинама које слиједе настали су ботанички врт, војна академија и многе образовне инситуције.

Неутрални град[уреди]

1834. године град је изузет из провинције, и даље фигуришући као пријестоница, а остатак територије је постао посебна провинција са новом пријестоницом Нитерој. По проглашењу републике Бразил, провинције су постале државе, а неутрални град, савезни дистрикт. Пребацивањем пријестонице у Бразилију, 1960. године, град Рио де Жанеиро је постао држава Гуанабара.

Нова држава Рио де Жанеиро[уреди]

1975, државе Гуанабара и Рио де Жанеиро су спојене у једну под називом Рио де Жанеиро, са градом Рио де Жанеиро, као главним градом. Дотадашњи симболи државе Рио де Жанеиро су задржани, са додавањем симбола државе Гуанабара.

Грб[уреди]

Орао на застави је симбол Бразилске краљевске породице, а у позадини стијена под називом Божији Прст (порт. Dedo de Deus), која се за ведрих дана види и из града Рио де Жанеиро. Грб обрубљује пољопривредно богатство државе шећерна трска лијево, и кафа десно

Становништво[уреди]

Економија[уреди]

Рио де Жанеиро, као држава има другу по величини индустрију у федерацији, послије Сао Паула. Већина индустрије је везана за нафту и рафинерије, хемијску индустрију, као и бродоградњу. Неке од најпознатијих бразилских компанија имају сједиште у Рио де Жанеиру, као што су Петробрас (Petrobrás), највећа нафтна компанија, и Банку ду Бразил (Banco do Brasil) највећа банка. Доходак државе је изнад државног просјека и може се поредити са доходцима држава као што су Чиле, Ирска, Португал и Данска (прилично исте величине као и ова држава).

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Рио де Жанеиро (држава)