Самигина
Самигина је демон описан у демонолошким гриморијима попут Мањег кључа краља Соломона (четврти демон Арс Гоеције, где су га Кроули и Матерс ословили као Самигину) и Вејерове Псеудомонархије Демонум у којој носи име Гамигин и представља 46. демона.
Оба дела га описују као маркиза који првобитно има изглед малог коња пре него се трансформише у човека храпавог гласа. У Мањем кључу краља Соломона, Самигина изучава слободне вештине и даје извештаје о душама које су умрле грешне.[1]
Према Томасу Руду, Самигина се супротставља анђелу Шемхамфораша, Јехуји.[2] Псеудомонархиа Демонум, Рудова варијанта Арс Гоеције и Паклени речник залазе у више детаља од Мањег кључа краља Соломона, у којима Самигина присиљава душе оних који су се удавили у небеским телима да одговорају на питања, док Вејер и де Планси тврде да Самигина исто то може и са онима чије су душе у чистилиштима (која се називају Картагра).[3] [4] [5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lemegeton Clavicula Salomonis: The Lesser Key of Solomon, Detailing the Ceremonial Art of Commanding Spirits Both Good and Evil; ed. Joseph H. Peterson; Weiser Books, Maine; 2001. p.7-10
- ^ Rudd, ed. Skinner & Rankine, p.366-376
- ^ Pseudomonarchia Daemonum (Liber officiorum spirituum); Johann Weyer, ed. Joseph Peterson; 2000. Available online at Esoteric Archives. par 40-49
- ^ The Goetia of Dr Rudd; Thomas Rudd, Ed. Stephen Skinner & David Rankine; 2007, Golden Hoard Press. p.100-109
- ^ Dictionnaire infernal: ou Répertoire universel des êtres, des personnages, Jacques Collin de Plancy, 1853, available on Google Books, p.230-239